Voždovački nokturno

Pored klerofašističke organizacije Dveri koja je ranije predala listu pod nazivom „Nova snaga Voždovca”, svoje liste predale su 29. novembra i njihovi verni saborci, prikriveno zasebična Demokratska stranka Srbije (DSS), kao i nešto uglađenije stranke poput Demokratske stranke (DS) i nekada premijerne, a sada premijerno na Voždovcu, Nove stranke (NS) ponadalog Zorana Živkovića.

Predsednik Gradskog odbora fašističko dosledne DSS Andreja Mladenović, odnedavno i član Privremenog veća Beograda, nasmejao je novinare kada je rekao da ta stranka neće pogaziti sve što govori u kampanji, kada nakon izbora, preuzme odgovornost za vođenje te opštine. On je pokušao da objasni zašto ta stranka izlazi samostalno, kada bi najradije bila u koaliciji sa Dverima.

"DSS izlazi na izbore samostalno. U ovom trenutku kada je DSS nažalost ostala jedina stranka na političkoj sceni, u parlamentu, koja brani interese države Srbije, predajom ove liste za odbornike, dajemo poruku Voždovčanima da se i na ovim izborima 15. decembra brani svaki pojedinac na ovoj opštini", rekao je dosledni Mladenović.

Prema njegovim rečima, opština Voždovac je prethodne četiri godine bila potpuno zapostavljena od strane gradskih vlasti, dodajući da se za tu opštinu nije izdvajalo dovoljno novca iz budžeta, niti je u nju ulagano, pa su tako pojedine proruske organizacije morale same da ulažu u teretane i bildovanje nacionalizma pod otvorenim nebom. Nosilac liste DSS sa njenim doživotnim liderom Vojislavom Koštunicom na Voždovcu je član opštinskog veća Dušan Šokorac.

Ushićeni predstavnici Nove stranke, koju predvodi bivši premijer i funkcioner DS Zoran Živković, takođe su predali u redu nakon de-esesovaca listu kandidata za odbornike u ovoj beogradskoj opštini, što je prvo pojavljivanje te političke partije, od osnivanja, na nekim izborima. Oni su obezglavljeni od uzbuđenja i tupo verujući da mogu bilo šta da urade, mahali ogromnom zastavom svoje stranke ispred gradske skupštine, kao što to već rade patriote na ekskurziji po stranim državama u strahu da ne izgube samopouzdanje. Neko im je rekao da je to super fotka za facebook.

Nakon predaje liste, Živković je premijerno, kako je već navikao, rekao novinarima, da je to premijerni izborni nastup Nove stranke i da je zato za nju veoma važan, jer je sve što je vezano za funkciju premijera od neprocenjive vrednosti za Novu stranku.

Premijer u reminiscenciji je dodao i da Nova stranka želi da pokaže građanima da imaju za koga da glasaju kako bi prekinuli pokušaj pravljenja loše dvopartijske države. U nameri da objasni šta znači ova samoskrojena sintagma i pokušavajući da nađe novi smisao svoje mlade a stare stranke, posrnuli premijer premijerno je objasnio svoj potpuno lični koncept koji će pratiti njegovu stranku duž čitave karijere: „Lošu državu čini jedna stranka koja je na vlasti i druga jednako loša koja je do skoro bila na vlasti”. Sve se za greedy Živkovića vrti oko vlasti i povratka na premijersku poziciju. Sve manje od toga je neprihvatljivo. Jednog lepog dana, obmanjuju novinare u Novoj.

Ali, odmah zatim, pomislivši da ovo može i loše da zvuči, Živković se brzo ogradio u maniru svog poslušnika za kulturu Srđana M. Jovanovića i dodao da Nova stranka nema ambicije da u prvom koraku bude vlast na Voždovcu, ali obećava da će omogućiti građanima da se izbore za svoja prava, šta god to značilo. Njihova kandidatkinja za odbornika je Sanja Vićentijević koja kaže da se ta stranka zalaže za promenu Statuta grada i proširenje ovlašćenja opština bez povećanja broja zaposlenih. Živkovićovo naređenje je očito – subjekat svake stranačke rečenice ne sme biti pojedinačno lice, nego uvek stranka. U Novoj stranci, pojedinci ne egzistiraju ako nisu isto što i stranka. Iz njih može progovoriti samo stranački apsolutni duh iz bočice.

Kriminalna Demokratska stranka koja je za njima predala listu kandidata, uz neočekivanu partizansku poruku, inspirisana nekadašnjim praznikom, i zaboravljajući rehabilitaciju Draže četnika, prozborila je na čelu sa Draganom Ðilasom da će uspeh DS na tim izborima predstavljati početak odbrane Beograda na martovskim izborima u prestonici.

Ðilas se posle predaje liste setio kataklizmičnih reči Jelene Trivan od aprila 2012. i rekao novinarima, da su voždovački izbori samo prva faza u borbi te stranke i svih demokratski orijentisanih građana da se spreči povratak u vreme od pre 20 godina za koje smo, kako je rekao, "svi mislili da je daleko iza nas". Izraz 'vreme pre dvadeset godina' stoji, naravno, kao zamena, skoro pa uspešan eufemizam za ozloglašene 'devedesete' koje su se izgleda i Đilasu izlizale od prekomerne šuplje upotrebe.

Tajkun na neuspešnoj praksi melodramatizacije istakao je i da sve ono što se u Srbiji dešavalo, a sa čim je on imao veze, već skoro dve godine - gušenje svih medijskih prava i sloboda, hapšenja ljudi, ekonomsko uništavanje zemlje... pokazuje da su vremena za koja smo verovali da su daleko iza nas "opet tu sa nama i pred nama". Šta je ispred, a šta iza, na koju to seksualnu pozu misli Drvosek u odnosu na svoj omiljeni alat testeru, nije sasvim razgovetno. Može se, međutim, naslutiti da i posle Đilasa treba da dođe Đilas, ili iza Đilasa takođe Đilas, kako je kome već lakše da shvati ovaj samojeb.

On je izrazio i uverenje da će 15. decembar, za kada je zakazano glasanje na voždovačkim izborima "biti zaista prvi dan u odbrani Beograda koja će svoj zamah imati na martovskim izborima" iduće godine u prestonici.

Neimar koji je gradnje po Beogradu koristio za sopstveno bogaćenje, rekao je da je u prethodnih pet godina puno rađeno i na Voždovcu, da je izgrađeno više od 30 kilometara kanalizacije, da su rekonstruisana obdaništa, obnavljane škole... - sve što je bilo moguće u uslovima krize, igrajući na omiljene karte dverjanske ljubavi prema porodičnim vrednostima: plodnim ženama i vitalnoj deci. "Realno gledano ako se negde u Srbiji radilo i gradilo to je bilo u Beogradu", zaključio je kriminalac.

(e-novine, 29.11.2013.)