Od izmišljenog izvora dva putića

U tekstu pod praznično srceparajućim naslovom „Niko neće da vozi ministra Radulovića“ beogradski toaletoid Blic, koji još uvek iz nepoznatih razloga glumi veličinu i objektivnost u novinarstvu, nastavio je novogodišnju euforiju jeftinih podmetačina, počev od razbijenih brava, preko ministra koji „ukida Deda Mraza“ deci željnoj paketića iz državnog budžeta, spinovane podrške ds-sindikalistima, do bizarnih ispovesti vozača ministra privrede Saše Radulovića zbog kojeg ostaju „gladni i žedni po ceo dan“. Istovremeno, njihov glavni konkurent Kurir pored ostalih gluposti plasira vest podmećući istom Raduloviću da je prebio svoju ćerku koja to ne sme da kaže. Epskofantastična ekipa e-novina rešila je da izvrši nemilosrdnu dezintegraciju prointegrisanih spinova pod dirigentskom palicom potplaćenog Veselina Simonovića, koji se kukavički i protivzakonito ograđuje da je glavni, ali ne i odgovorni urednik Smrdljivih novina, u cilju izbegavanja tužbi, razume se, i ekipe Kurira kojoj pomenuti osumnjičeni V.S. matematički konvergira. Gospodari su se probudili; one ring to rull them all!

U uratku preintegrisanog u pet reči Ringier Axel Rose Jerry Springera kaže se da je ministar Radulović za tri meseca promenio „već četiri vozača“, pa je izvesni Simonović rešio da krene put istraživačkog novinarstva, a zatim i da stane na taj isti put svim misterijama koje stoje iza takve razdragane informacije. U svom krstaškom pohodu do Mordora, koji je unapred bio dogovoren sa neimenovanim „izvorom“ iz Uprave za zajedničke poslove, nezadovoljnim pojedincem koji je rešio da se osveti ministru što je pomutio draži novogodišnje čarolije, mali Frodo saznao je da „vozači ’beže od ministra’ zato što on uopšte neće da razgovara sa njima čak ni kada je reč o poslu. Vozači ceo dan provedu, a da ne znaju ni kada će s adrese na kojoj su krenuti na neku drugu. Često provedu dan da ništa ne jedu“. Očigledno nepostojeći izvor, željan neobavezne razmene reči sa ministrom, makar ono ’Kako si, šta ima? Je l’ može neka voćka?’ nastavio je u ljutitom tonu, dok je hrabri Hobit Simonović pomno slušao o surovoj stvarnosti ovog tipičnog kapitalističkog izrabljivača: „Ministar neće da razgovara sa vozačima uopšte. Ma, neće ni da im se obrati. Valjda jer su za njega oni neka niža vrsta. Oni ga nešto pitaju, on samo izgovara da se obrate sekretarici. Njoj daje svoj raspored i taj plan je okviran“. U društvu sa neograničenom neodgovornošću u kom se našao, patuljasti Veselin, ali šarmerskog duha kojim kompenzuje sve, potpuno je razumeo opaku diskriminaciju kroz koju prolazi njegov izvor koji, naravno, nije vozač, ali za razliku od ministra obožava pikanterije. A od izvora, naravno, dva putića: „I dobro, i to bi bilo u redu kada bi on kada ga negde dovezu, rekao makar otprilike koliko ostaje. Međutim, on ni to ne radi i vozači često imaju problem zbog parkiranja. Ne znaju ni kada im se otprilike završava radni dan i ništa ne mogu da planiraju“, piše devastirani Blic u specijalnom prazničnom izdanju nadahnutosti.

Oprostivši se od izvora i nastavljajući njegovim pritokama, hrabri Hobit drugu vreću zlatnika udelio je svojoj drugoj kreaciji, jednom od famoznih vozača koji je imao direktnog iskustva sa alavom aždajom iz Vlade. Kakva li će ovo tek priča biti za moje Smrdljive novine iz sve užeg Okruga, pomislio je Frodo željno iščekujući da se napoji besom osobe kojuje ministar lično izgladnjivao i mučio u svom skrovištu duboko u pećinama. „On samo ostavi vozača i izađe iz kola. Ništa ne kaže. A vozač mora da bude tamo gde ga je ostavio. Znači, ostaneš na ulici koja može da bude i prometna, cimaš se, ideš levo-desno, a sve tu da slučajno ne izađe. Strašno. To cimanje sa ministrom ide dotle da ne znaš ni kada do toaleta da odeš“, objasnio je sofisticirane metode horor-mučenja drugi magični sagovornik. Svu tipičnu animalnost okorelog kapitaliste, čistog produkta oblaka neoliberalizma koji polako prekriva i Prvu i Drugu Srbiju kako se Simonović približava Mordoru, drugi magični lik iz bajke koji se predstavlja milozvučnim imenom „vozač“ nastavio je navodeći da nije u opisu posla ministra da bilo šta ikome učini, ali ipak potreban je jedan ljudski, korektan odnos, istovremeno istakavši da ovakav ministar ne može biti čovek i da ga svako ko je raspoložen za moralisanje, bilo sleva ili zdesna, mora prezirati zbog toga. „On ode u kafanu i mi sedimo ispred posle celog dana na poslu, a da nismo jeli, niti znamo dokle će on da se zadrži makar otprilike. Ne treba on bilo kome od nas da plati, nije o tome reč, ali nijedan ministar nije tako postupao“, nije krio svoju užasnutost „vozač“, dok je Frodo trljao ruke, veruje se od hladnoće, i mislio u sebi: „Ohoho, kafanski ministar... To je ono što mi treba, ovo je bolje od svake priče u Kuriru“, prepričava neimenovan izvor e-novina poznatiji kao prolazna oblačna pozadina.

Čuvši ovo za kafanu, hrabri ali jeftini Simonović koji se u citiranom tekstu potpisao pod hobitskim pseudonimom Ž. Jevtić, više nije slušao svog sagovornika koji je jedva nešto pričao koliko je gladan i žedan, nego je nastavio sam da bi napisao ono što mu je najbitnije, za veliku pobedu u nastavku akcije Očistimo Srbiju po kojoj je ekološki poznat diljem Okruga: „Sa crvenima nikada niko od nas nije gladan ostao, žuti su mahom uvek pitali ako nešto treba, ponašali su se prema nama kao prema ljudskim bićima, a ovo kao što je Radulović još niko od nas nije doživeo. Mi smo za njega kao stoka.“ To je to, pomislio je, imam sve što mi treba. Ode još jedna vreća zlatnika, ali ne mari jer sve će se to isplatiti kada se Tadić vrati i refundira minule izdatke. Odustavši od Mordora, kako mu je u poslednjoj minuti javio Axel Rose, ili je to bio Jerry Springer, ne zna se tačno, veseli Veselin, minijaturan duhom ali krepak, skakao je od uzbuđenja mašući izmišljenom „vozaču“ čije se poslednje dovikivanje gubilo u izobilju brdovite uobrazilje: „Niko više neće da radi sa njimmmm. U Upravi razmišljaju da mu dodeljuju mlađe i neoženjeneeee, misle da oni mogu makar malo duže da podnesu, ali ni oni nećeeeee...“

Istovremeno, negde na drugom kraju mape, u svojevrsnoj igri prestola, redakcija Kurir smeštena u zemlji ratnih veterana, novogodišnjih vilenjaka sa ušima načuljenim na sve što ima potencijala da bude skandalozno, u sklepanom tekstu poD naslovom „PORODIČNA DRAMA: Pretučena ćerka ministra Saše Radulovića!“ otkriva javnosti da se Radulovićeva ćerka pojavila u Urgentnom centru sa povredama glave i od dežurnih lekara zatražila pomoć, a da su lekari, kako naravno tabloid saznaje, odmah tokom pregleda posumnjali da su povrede nanete nasilnim putem, odnosno da je devojčica pretučena. Ko li je pretukao ministrovu devojčicu, ako u naslovu stoji „porodična drama“, ako je devojčica od šesnaest godina uprkos nalazima lekara, kada su se policajci pojavili i pitali je šta se desilo, da li je neko udario, odgovorila da je pala sa kreveta, i ako još jedan neimenovani izvor, za divno čudo nije navedeno čak ni čemu je blizak, dodaje da je možda slagala zbog oca da se ne diže prašina, da njemu ne bi pravila neprijatnosti jer je javna ličnost? „To, međutim, nije u redu. Ako je dete tako pretučeno, neko bi trebalo i da odgovara“, rekao je jedan iz jedinice izniklih moralizatora za specijalne operacije angažovanih takođe širom Prve i Druge Srbije. I da ne zaboravimo neizostavan kraj koji asocira na telefonske sednice Tadićeve vlade, da ministar privrede Saša Radulović nije bio dostupan za komentar. Na pozive i poruke Kurira do zaključenja broja nije odgovorio... A Piter Džekson bi bio ponosan; patuljci i vilenjaci uspeli su da se udruže protiv zajedničkog neprijatelja ponovo posle mnooogo mnooogo godina.

(e-novine, 28.12.2013.)