Nunsovska omaška

U svom saopštenju od 8. aprila, Nezavisno udruženje novinara Srbije optužilo me je da sam u tekstu „Treći metak Branke Prpe“, koji je istog dana objavljen u dnevnom listu „Politika“, posegao za popularnim „pravljenjem spiskova“ i time posredno relativizovalo sadržaj teksta, a direktno izjednačilo moj postupak sa nedavnim postupkom „Naših“, koristeći pogodnu atmosferu u društvu kojoj je doprinela ova ekstremistička organizacija.

Budući da su sva lica koja se navode u ovom saopštenju, a koja sam označio u svom tekstu kao glavne protagoniste, otvoreno zagovarala svoj stav, ili su kao novinari doprineli tome da u svojim prilozima ostave lični pečat sa očiglednom intencijom nipodaštavanja i defamacije budućih rezultata rada Komisije za rasvetljavanje ubistva novinara kao i samog Tužilaštva, što je u online izdanju teksta i dokumentovano linkovima, ne vidim zašto bi bio bilo čiji problem da imena tih istih lica i navedem, osim ukoliko NUNS ne želi da mi kao autoru sugeriše primenu neke vrste „poželjne“ autocenzure. Takva sugestija ove organizacije, čija je glavna agenda da optužuje strukture vlasti upravo za ono što ovim saopštenjem pokušava meni da predloži da uradim, takozvanih nezavisnih novinara u službi sebičnih političkih interesa njihovih mentora, ima za cilj da najprizemnijim podmetanjima i zamenom teza ospori faktografsku utemeljenost mojih tvrdnji. Svakome ko se usudio da pročita „sporni“ tekst jasno je da su lica u njemu navedena poimence jedino zbog onoga što su ona sama rekla ili zastupala. Njihovo mišljenje je u tekstu decidno i ponovljeno, pa čak i citirano isključivo radi sučeljavanja argumenata i pokazivanja da ih niko od pomenutih u pravom smislu reči ne poseduje.

Nikakav drugačiji zaključak iz ovog saopštenja ne može da se izvuče osim toga da NUNS očigledno preferira navođenje samo linkova bez imena njihovih autora ili protagonista, što ukazuje da je ovom danas, najblaže rečeno, opskurnom udruženju stalo da određene figure, koje se aktivno mešaju u sferu politike, drži pod staklenim zvonom, zaštiti ih od svake kritike, i štaviše – neguje njihov kult ličnosti neupitnih „moralnih veličina“ koje su ove nekada u prošlosti nosile. Načelo u kojem postoje „nedodirljivi“ je u direktnoj suprotnosti sa svim načelima nezavisnog novinarstva, čije principe NUNS već odavno ne sledi. Dokaz za tačnost navedenog zaključka jeste i činjenica da su u saopštenju NUNS-a kao sporna navedena imena samo onih lica koje kritikujem, a ne svih lica koja su u tekstu poimence pomenuta, pa je i problematičnost mog „spiska“ zapravo selektivna. U tom smislu, nema dileme da NUNS ovakvim ispadom teži da zabrani navođenje samo određenih imena, interesno povezanih sa tom organizacijom, što dodatno potvrđuje tačnost moje teze na koju sam ukazao u tekstu.

Što se tiče detalja o „privatnom životu“ Branke Prpe koje sam navodno izneo u tekstu, i njih sam samo ponovio, jer to nisu moje izjave već izjave najbližih srodnika ubijenog Slavka Ćuruvije koje su takođe javne i navedene u linku. Ovo je samo još jedan pokušaj zamene teza od strane NUNS-a – u pitanju, naime, nisu bili neki puki detalji iz privatnog života Branke Prpe, već reakcije koje imaju direktne veze sa smrću Slavka Ćuruvije i koje se moraju uzeti u obzir s obzirom na današnje delovanje Prpe, NUNS-a i tzv. nezavisnih novinara koji je godinama lažno i moralno besprizorno predstavljaju kao „suprugu“, „nevenčanu suprugu“, „udovicu“ i sl. radi jačanja njenih navodnih argumenata u diskreditaciji postupka koji današnjih dana dobija svoj epilog. Istovremeno, oni koji su u najbližem srodstvu sa ubijenim Ćuruvijom tendenciozno su bili marginalizovani, a njihovi stavovi nipodaštavani.

Takođe, ovo udruženje ni na jednom mestu u svom saopštenju nije negiralo činjenicu iznetu u tekstu da je godinama unazad, a naročito u protekloj izbornoj kampanji, radilo pod direktnim pokroviteljstvom Demokratske stranke i njenog predsednika Dragana Đilasa, organizujući zajedno sa tom političkom partijom skupove i tribine na kojima su širene laži upravo preko lica kao što su Branka Prpa, Vesna Rakić-Vodinelić, Vesna Pešić, Borka Pavićević i ostalih iz te interesne zajednice.

Meni lično, budući da vrlo dobro poznajem frojdovsku problematiku omaški, najzanimljiviji deo saopštenja NUNS-a nalazi se u tvrdnji da optužujem Prpu da je „spremna i da opstruira proces otkrivanja počinilaca i nalogodovaca ubistva Slavka Ćuruvije samo da bi sprečila Aleksandra Vučića da pobere zasluge za formiranje Komisije i rešavanje zločina nad vlasnikom ’Evropljanina’ i ’Dnevnog telegrafa’“. U delu koji sam podvukao jasno se vidi da NUNS nije odoleo sopstvenoj interpretaciji čime je nesvesno otkrio motive kako rukovodstvo tog udruženja doživljava i koliko ga pogađa tekst čiji sam autor, jer te reči ja nikada nisam upotrebio. Iako se slažem sa zaključkom NUNS-a da Prpa „svesno ili nesvesno“ (to su reči iz mog teksta) opstruiše istragu, kao što se može očekivati da će otežavati i sudski postupak jer će svoje usluge po svemu sudeći ponuditi advokatima odbrane, moj stav u tekstu nema veze sa tim da ja želim da „Vučić pobere zasluge“, već sa tim da se ne ometaju istrage organa vlasti koje su u toku i da se unapred ne sudi o njenom toku, u čemu su sudelovala sva pomenuta lica sa „spiska“, zajedno sa NUNS-om, koji licemerno ni u svom kontradiktornom saopštenju nije propustilo priliku da naglasi da se deklerativno zalaže za otkrivanje počinioca ubistava novinara. Drugi stav u mom tekstu jeste da je jedino objašnjenje za ovoliko usiljenu opstrukciju personalni animozitet prema funkcioneru Vlade, Aleksandru Vučiću, što je privatno svakako dozvoljeno, ali ne i u javnoj sferi u kojoj su se svi „argumenti“ pobrojanih lica svodili upravo na to.

Sasvim suprotno tvrdnjama rukovodilaca NUNS-a, ovakva omaška upućuje samo na to koliko je kod ovih struktura prisutan strah da Vučić eventualno ne pobere zasluge za razjašnjenje ubistva, jer zaista, šta i ako zaista pobere zasluge? Zašto bi to trebalo toliko da tangira jedno udruženje koje se predstavlja kao nezavisno i koje ne bi trebalo politički da preferira bilo koju opciju? Kao nezavisni autor koji nikada nije, niti će raditi pod bilo čijim patronatom osim pod rukovodstvom sopstvene savesti i zdravog razuma, nisam mogao sebi da dozvolim da budem deo orkestrirane hajke protiv državnih organa i nemam apsolutno nikakav problem da se u takvim uslovima stavim na stranu države – ni sada, kao ni u svakoj budućoj sličnoj prilici – koliko god se to „nezavisnim“ nosiocima totalitarne svesti sviđalo ili ne.

(NUNS, 09.04.2014.)