Homework za Miloša Vasića

Pročitao sam vaš izvorni tekst na sajtu autonomija.info ali ipak tek nakon što me je uveselio prikaz o istom koji je priredio Petar Luković na e-novinama.

Zaista, g. Vasiću, moram da priznam da sam prilično impresioniran što ste ovoga puta razumeli da se moje prezime piše bez slova „j“, kao i da se ono ne pojavljuje ni prilikom njegove promene po padežima, nasuprot slučajevima sa rečima stranog porekla, npr. imenicom „radio“. U tom smislu sam vam zahvalan što me više ne tretirate kao stvar, nego kao vlastito ime. Zahvalan sam vam i što me više ne zovete „drkadžijom“, ne govorite mi da sam „pakostan“, „polupismen“, „dosadan do bola“, ne zovete me „svađalicom“, „strasnim čovekomrscem“, „neslanom budalom“, iako sve to o meni i dalje verovatno mislite. Drago mi je da ste makar shvatili da je način na koji se izražavate veoma bitna stvar.

Međutim, ono što me buni kod vas, g. Vasiću, jeste da ste ispisali ceo tekst jer ste očajni u vezi dve stvari: što vas stalno neko vređa i što vam niko ne odgovara na argumente. Najpre, odakle vama dostojanstva da se žalite da vas drugi vređaju posle svega što ste npr. ispisali o meni? Ili ste odjednom zaboravili na koji ste način pisali svoje tekstove, npr. onaj od 14. aprila? Od pre tri meseca, g. Vasiću?

Primetio sam i da varirate svoje tekstove, malo Vreme, malo Pančevac, i najzad Autonomija. Jedan te isti tekst, tamo skraćen, ovde pojačan, a na trećem mestu kompletiran. U redu je to, razumem razloge i ne krivim vas. Svaki od tih vaših poslednjih nekoliko tekstova ipak sadrži to moje ime, svuda ga umećete. Ni sa tim nemam problem. Ne smeta mi da budem u društvu Pere Lukovića i Dragana J. Vučićevića, Bebe Popovića ili Ljilje Smajlović, i još mnogih drugih dok god imaju onu mrvicu političkog razuma koju trenutno dele sa mnom.

Ali u ovom poslednjem tekstu, g. Vasiću, spominjete me iz sasvim nejasnih razloga, ili možda ja nisam dovoljno blizak vašoj inteligenciji. Napisali ste u jednoj zagradi: „uveden je termin age lag; copyright Ištvan Kaić“. Molio bih vas da mi pojasnite šta vam to znači, s obzirom da je to jedino pominjanje mene u ovom tekstu. Još spominjete to u delu gde navodite primere koji vas vređaju. Da navedemo i njih: „ima pesak u glavi; Miškovićev i tajkunski je plaćenik; moralno je sumnjiv; politički prevrtljiv; matorac je, dakle laponac.“ Zaista, kako vam se ovi primeri čine u odnosu na ono što ste vi u stanju da napišete za mene, a verujem i za mnoge druge?

Takođe, moram da vas pitam, da li sam vas nekad uvredio? Da li sam napisao negde da ste „matori“ kako mi to imputirate? Molim vas da mi u svom odgovoru dostavite to mesto, jer može da bude da je vaša bolest zaboravljanja zarazila i mene. Ili ste hteli da kažete da vas vređa to što sam mlad? Da vas moje postojanje čini da se osećate još starijim? Mada i nisam naročito mlad, imam 34 godine, ako vam je sada lakše.

Nisam mogao da vam se obratim nakon vaše objavljotine o meni, jer niko razuman ne bi komunicirao sa nekim ko ga naziva „drkadžijom“ i „strasnim čovekomrscem“, a još vas uz to uopšte ni ne poznajem. Ni vi mene u životu nikada niste sreli niti upoznali, ne možete da kažete vaše omiljeno da me „znate“, jer me, g. Vasiću, uopšte ne poznajete. Ne znate ništa o meni. Nemate više ni Rodoljuba Milovića da vam nešto šapne o tome, vašeg „časnog policajca“, da izvadi nešto iz naftalina, da vas snabdeva „informacijama“, da vam podmeće laži u koje ste zdušno verovali i busali se do nebesa. Vi ste sve izgubili, jer ste igrali samo na to – ništa razum, ništa znanje, samo policijski insajderi i oponašanje džiberskog rečnika. Čitao sam vašu knjigu g. Vasiću, na polici mi je. Znam vas.

Druga stvar, žalite se da vam niko ne odgovara na argumente. E sad vas najlepše molim da mi pokažete i jedan jedini argument koji ste izneli u vašim tekstovima. Ne ona vaša nagađanja, pa podmetanja, čaršijske sumnje i tako to. Nego argumente. Ja sam primetio da vi argumente najčešće ismevate, da pljujete na njih i da na kraju ljude koji su ih izneli izvređate. Razuverite me ako grešim, ali to je vaš način. Vi i argumenti ste uzajamno nespojiva sorta. I vi se žalite da vama niko ne odgovara na „argumente“? Gde vam je obraz, g. Vasiću?

Evo, npr. da vidimo, šta se to desilo sa Prpom posle mog teksta? Je l' demantovala nešto – nije. Je l' iko demantovao – nije. Je l' podignuta optužnica – jeste, g. Vasiću. Je l' lagala Prpa da nije tužila Ćuruvijinu decu – lagala je. Da li se ujela zajedno sa svojim drugaricama za jezik jer se preigrala u patološkoj mržnji – ujela se. I još par bizarnosti: je l' pohvalila Dunja Mijatović iz OEBS-a da je ta komisija pravi način na koji treba da se radi – jeste. Je l' izneo uverenje Vukašin Obradović iz NUNS-a da smo bliži zadovoljenju pravde nego ikada – jeste. I konačno, je l' izjavila Branka Prpa na dan kada je podignuta optužnica da smo taj dan čekali petnaest godina – jeste. A gde su vaši argumenti, g. Vasiću? O čemu vi uopšte i pričate? Da li znate gde se nalazite?

Ipak, hvala vam što ste shvatili da se moje prezime sastoji iz četiri slova i što mi konačno, makar javno, ne pridajete gomilu onih užasnih atributa. Ili, kako se to kaže – što ste prestali da me vređate. Nadam se da ćemo konačno moći da razgovaramo kao ljudi, razume se, ako nastavite da se trudite da budete čovek.

(prethodno neobjavljeno, 07.07.2014.)