Zašto N1 nije ni slobodna, ni nezavisna, ni profesionalna televizija

Da je za antivučićevski raspoloženi deo javnosti N1 već duže vreme jedina slobodna televizija u Srbiji, činjenica je poznata i lako proverljiva uvidom u pregršt komentara ispod priloga na sajtu ove televizije u protekle dve do tri godine. Da taj stav, međutim, decidno deli i Jugoslav Ćosić, njen programski direktor, javnost je konačno saznala u prilogu „Novi napad na N1 – pokušaj diskreditacije jedine slobodne TV“, objavljenom 28. oktobra 2017. godine, koji je reakcija te televizije kako na kritiku koju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pojedini mediji uputili na njeno neprofesionalno izveštavanje sa rođendanskog skupa Srpske napredne stranke, tako i na vest koju je istog dana objavio tabloid Alo!, da je Pošta Srbije pod sumnjivim okolnostima potpisala ugovor sa firmom Junajted media o distribuciji paketa njenih 19 kanala, među kojima je i N1, kroz kablovsko-distributivni sistem (KDS) u vlasništvu Pošte. Ovo je drugi slučaj koji demonstrira kako televizija N1 i njeni urednici reaguju saopštenjima u vezi sa poslovnim potezima koje, iako se posredno odražavaju na nju, ne donosi ta televizijska kuća, niti su uopšte u njenoj, već u ingerenciji njenog investitora Junajted grupe, odnosno sasvim druge firme čiji je vlasnik takođe Junajted grupa – Srpskih kablovskih mreža (SBB). Istovremeno, saopštenja za javnost PR službi samih tih firmi, čiji su poslovni potezi u pitanju, upadljivo izostaju; štaviše, ona se zbog ove uloge koju preuzima N1 već izvesno vreme smatraju nepotrebnim.

Prvi takav slučaj dogodio se u toku izborne kampanje za predsednika Srbije, kada je firma SBB, premda je krajem 2016. godine Regulatornom telu za elektronske medije dostavila raspored kanala na svojoj D3 digitalnoj televiziji, 14. marta 2017. godine naprasno odlučila da obavesti javnost, a svoje pretplatnike pisanim putem nekoliko dana ranije, da će se sutradan ta lista promeniti. Umesto što se do tada nalazio na poziciji 2, posle RTS1 a pre Pinka, kanal N1 se od 15. marta našao na prvoj poziciji, ispred navedenih, kao i svih ostalih znatno gledanijih kanala sa nacionalnom frekvencijom. Osim toga, firma SBB donela je odluku da favorizuje i druge svoje kanale, pa su se tako odmah posle kanala sa nacionalnom frekvencijom, a pre ostalih kanala RTS-a, oba kanala RTV-a i kanala Pink2 i Pink3, na poziciji od 10 do 12 bez ikakvog objašnjenja našli filmski kanal Cinemania (koji je dupliran i na poziciji 70), te kanali koji emituju domaću muziku, Grand i IDJ TV (takođe duplirani na pozicijama 240 i 242).

Kompanija SBB, čiji je osnivač i bivši generalni direktor Dragan Šolak, koji se prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2015. godine nalazi na mestu predsednika Upravnog odbora Junajted grupe, ni tada nije imala svoje saopštenje za javnost nego se umesto nje u svojstvu agenta za PR aktivnosti pojavljuje televizija N1. Njoj se prepušta vođenje kampanje u korist firme SBB, jer se paralelno sa obaveštenjem o promeni rasporeda na N1, samo 6 minuta nakon njega na istoj televiziji lansira prilog pod nazivom „REM želi da spreči SBB da promeni raspored kablovskih kanala“, čime se u kampanju uvezuje politički motiv radi skretanja pažnje javnosti sa interesa SBB-a. O stepenu nekoherentnosti ovakve odbrane svedoči činjenica da se prvobitna teza u tekstu o tome da Regulatorno telo za elektronske medije lobira u institucijama Evropske unije protiv TV N1, nakon saopštenja RTS-a od 16. marta da je više puta sugerisala REM-u na problem numeracije kanala kod kablovskih operatera, naglo zamenjuje optužbama da je RTS „politički instrumentalizovana“ televizija.

Javni napadi na REM postali su uobičajena praksa TV N1, a zapravo SBB-a, od trenutka kada je to telo 4. maja 2016. godine obavestilo javnost da je N1 prekršila izbornu tišinu, a time i zakon, kada je u danu pred ponovljene izbore na 15 biračkih mesta, na kojima se odlučivalo o ulasku pojedinih opozicionih partija u republički parlament, u emisiji Pressing koju vodi Jugoslav Ćosić, ugostila novinara i glavnog urednika nedeljnika Vreme Dragoljuba Žarkovića, te promovisala njegovu knjigu posvećenu Aleksandru Vučiću, nosiocu jedne od listi na tim izborima, i o tome napravila prilog sa snimkom koji je odmah bio dostupan na sajtu. Samo dve nedelje pre toga, ista televizija imala je suprotan pristup kada je u istoj emisiji gost bila ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, čiji snimak gostovanja nije načinjen javnim sve do zatvaranja biračkih mesta 24. aprila 2016. godine, premda je emisija emitovana tri dana pre toga.

Poslednji put, televizija N1 optužila je REM početkom oktobra 2017. godine da se stavlja u službu pet nacionalnih televizijskih emitera koji od kablovskih operatera traže posebnu naknadu za emitovanje svojih kanala, da bi se samo nedelju dana kasnije ispostavilo da su REM i RATEL takav zahtev pojedinih privatnih emitera, među kojima je i provladina TV Pink, odbili. Televizija N1 išla je toliko daleko u kampanji da je tvrdila i da se pripremaju izmene u medijskim zakonima samo kako bi se ugušile njene slobode (iako odluku o promeni redosleda kanala nije donela ona već SBB), a svi revoltirani pretplatnici SBB usluga od 15. marta 2017. dobili su mogućnost da svaki put započinju svoju televizijsku pretragu od broja 2 na daljinskom upravljaču, kako im se ta televizija više ne bi isprečavala tokom prebiranja po kanalima.

Upravo zbog toga, da bi prikrila očiti zavisnički odnos prema kompaniji SBB, ova televizija nije imala drugi izbor do da zajedno sa ostalima, praktično od svog nastanka krajem 2014. godine, propagira ugroženost slobode medija ili tzv. „medijski mrak“, pa je time samo preuzela krnju definiciju koja datira još od antimiloševićevskog aktivizma, da su slobodni, nezavisni mediji prosto oni koji „kritikuju vlast“. Mimo toga što je ova definicija neprecizna, ona je uz to i netačna jer nijedan udžbenik novinarstva pojam nezavisnog, slobodnog medija ne tretira na tako uzak, utilitaristički način, nego se u punom smislu reči odnosi na pitanje rezistentnosti uređivačke politike medija prema uplivu krupnog kapitala – bilo da on ima privatno ili državno poreklo. U tom smislu, zbog opisane uloge portparola investitor-firmama SBB i Junajted grupi, koja ne samo što utiče na uređivačku politiku tog medija, već se do te mere inkorporira u nju da se pomoću nje vode i političke kampanje, televizija N1 ni po kom osnovu ne može biti primer slobodnog i nezavisnog medija. Kao kuriozitet tome dolazi činjenica da se SBB preko svog megafona N1 od optužbi za diskriminaciju tržišnih učesnika, koje su se pojavile nakon epizode s promenom rasporeda kanala, brani argumentom da nije vlasnik te televizije, da među njima nema drugih veza osim zajedničkog vlasnika (Junajted grupe), dok Jugoslav Ćosić koji je programski direktor N1, dakle lice koje presudno utiče na uređivačku politiku te televizije, istovremeno sedi i u Upravnom odboru kompanije SBB.

Ako se uzme u obzir ovakva vrsta prinude da se prekodira značenje pojma nezavisnog medija i nezavisnog novinarstva uopšte, onda je sasvim razumljivo zašto je N1 pored Adria media grupe imala potrebu da falsifikuje reči evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana prilikom predaje Izveštaja o napretku Srbije na putu ka EU 10. decembra 2015. godine, izbacujući iz naslova svojih priloga reč „neutralno“, kada je Han izjavio da bi voleo da vidi više „nezavisnih, neutralnih medija u Srbiji“ i da preovlađuju neobjektivni mediji koji su ili potpuno protiv vlasti ili u istom smislu za vlast. To je faktički bila prva jača naznaka da sa značenjem pojma nezavisni mediji kakav se propagira u Srbiji nešto ozbiljno nije u redu, te da je na snazi neka vrsta zabrane da se pod tim pojmom, kao i pod pojmom profesionalnosti misli na medij koji izveštava neutralno, nepristrasno i objektivno. Kada je dve i po godine kasnije praktično te iste reči ponovila i premijerka Srbije Ana Brnabić, svo nezadovoljstvo antivučićevskih medija koje je moralo da se prećuti pred Hanom izbilo je na površinu neskrivenom žestinom.

Posebno osetljiv detalj u njenoj izjavi bio je deo o „negativnom klipingu“, koji je podsetio na to da se u svim analizama medijski kvalifikovanih organizacija prilozi zapravo razvrstavaju u kategorije pozitivnog, neutralnog i negativnog, što je predstavljalo novu vrstu pretnje za dobar deo srpskih medija koji pojam negativnog medijskog sadržaja tendenciozno eufemizuju značajno širim pojmovima „kritičkog sadržaja“ ili „kritičkog medija“, kakvi izvorno uopšte ni ne pripadaju oblasti medijskih teorija. Dokaz da u tome prednjači upravo televizija N1 jeste upotreba još jednog problematičnog termina koji je sve više zastupljen u njenom programu kao svojevrsni credo, nazvan „kritičko izveštavanje“, jer premda postoje novinarske forme u kojima su poželjni i u kojima preovlađuju subjektivni stavovi i u tom smislu kritički osvrti, forme izveštaja i izveštavanja kao takvog takvu vrstu upliva ne mogu tolerisati a da ne poprime odliku neprofesionalnog novinarstva. U tom smislu su čak i novinari-reporteri sa lica mesta na ovoj televiziji dobili zadatak da u svom izveštavanju isforsirano umeću delove koji, kada je reč o aktivnostima Vlade i predsednika, najčešće treba da unesu sumnju u činjenično stanje stvari i na taj način ga kontaminiraju određenom nadogradnjom, kvalifikacijom koju neretko prate ironična i sarkastična intonacija, te nekarakteristične facijalne ekspresije. Uz to je unutar same redakcije N1 stvorena atmosfera koja podrazumeva paradoksalno ubeđenje da se upravo takvim ponašanjem novinara ostvaruju najveći dometi profesionalizma i kreiraju skečevi u kojima ti isti novinari i prezenteri izjavljuju kako rad u toj redakciji predstavlja vrhunac njihove karijere i sve što su ikada želeli od novinarstva.

Vrlo svesna svog hendikepa, N1 je angažovala dve nevladine organizacije, Novosadsku novinarsku školu i Biro za društvena istraživanja (BIRODI), na više načina povezane kako sa tim medijem tako i sa određenim pojedincima zaposlenim u njemu, da kako u vreme predsedničkih izbora 2017. godine tako i ranije određenim anketama predstave tu televiziju kao najobjektivniji, najverodostojniji i medij koji podjednako daje prostora i vlasti i opoziciji. Taj rezultat dobijen je sa jedne strane tako što je uredništvo N1 u svom dnevniku sve aktivnosti Vlade Srbije i tadašnjeg premijera Vučića tretirala kao izborne aktivnosti, i s druge, time što je istraživanje obuhvatalo analizu samo te informativne emisije, izuzimajući jutarnji program Novi dan, te emisije Pressing, Dan uživo, Net kontekst i druge koje su uistinu žarište emitovanja negativne propagande, koja uvek obavezno podrazumeva i širenje ekstremno pesimistične i defetističke slike o stanju u državi. Pored brojnih istomišljenika, Novosadska novinarska škola i BIRODI su danas potpisnice proglasa o „medijskom mraku“, čime su narušile kredibilitet neutralnog posmatrača i istraživača javnog mnjenja, koji je neizostavni deo kodeksa takvih organizacija.

Najzad, treće pravno lice koje bitno narušava slobodu uređivačke politike TV N1 i nezavisnost tog medija uopšte od samog njenog osnivanja jeste vlasnica Junajted grupe od marta 2014. godine, otkada ujedno tržišne aktivnosti SBB-a bivaju sve izraženije i agresivnije – američka multinacionalna kompanija Kohlberg Kravis Roberts & Co., poznata još i kao KKR grupa. Pod uticajem ove firme, čiji je koinvestitor Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Junajted grupa potpisuje ugovor sa firmom Turner Broadcasting System Europe Limited, koja je vlasnik CNN-a i iz tog posla nastaje televizija N1 kao pripojena filijala ili podružnica („affiliate“) te američke televizije. Budući da svaki od regionalnih studija N1 (Beograd, Zagreb i Sarajevo) proizvodi originalan program u trajanju od svega nekoliko sati dnevno, preostali prostor popunjava se mestimično repriziranjem originalnog sadržaja, a ponajviše direktnim preuzimanjem programa ili emisija sa kanala CNN International, čime je praktično već ugovorom određeno da TV N1 ne može ispunjavati uslove za proizvodnju programa čija bi uređivačka politika u potpunosti mogla biti nezavisna od CNN-a. Iz današnje tačke posmatranja, sasvim je jasno da je čitava ideja potpisnika ovog ugovora bila da se visoki produkcijski standardi najpoznatije američke informativne televizije iskoriste kako bi se stvorio privid o profesionalnom i objektivnom informisanju građana od strane N1. Štaviše, u portfoliju KKR grupe, N1 je između ostalog opisana kao televizija koja podržava proevropske napore Vlade Srbije i zalaže se za mir u regionu zapadnog Balkana.

Uz sve navedeno, ova televizija već godinama neometano reklamira svaku poslovnu aktivnost Srpskih kablovskih mreža, Junajted grupe i KKR-a, kako u formi vesti (akvizicije), tako i u formi promotivnih priloga (filantropske aktivnosti) koji bi trebalo da su u tom smislu i označeni. Budući da takve oznake izostaju, javlja se opravdana sumnja da se to reklamiranje u finansijskim knjigama N1 ni ne knjiži, tj. da postoji mogućnost da određena novčana sredstva kompanije SBB kao kompenzacija, koordinacijom Junajted grupe, služe zapravo za finansiranje te televizije, čime se najzad nameće i pitanje da li i deo mesečne pretplate građana za usluge Srpskih kablovskih mreža odlazi u te svrhe. Ukoliko se ustanovi da je to slučaj, uslovi za postojanje zakonske odgovornosti mogli bi se bez imalo dileme utvrditi kod dva stepenasto povezana lica: jednog, koje je iz Upravnog odbora Junajted grupe u stanju da ostvari značajan uticaj na SBB i drugog, koje iz Upravnog odbora SBB-a presudno utiče na uređivačku politiku N1 – upravo Dragana Šolaka i Jugoslava Ćosića.