Amfilohije Radović obljubio maloletni Danas*

Prema novom nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika za krivično delo obljuba maloletnog lica predviđena je kazna doživotnog zatvora – bez mogućnosti pomilovanja.

Ovaj tekst je tekst čestitki, onih najiskrenijih, a to znači gotovo sasvim sarkastičnih i ironičnih, usput sa tačkom na kraju umesto uskličnika. Stoga, želim da čestitam najslobodnijem, najnezavisnijem i najobjektivnijem dnevnom listu u Srbiji po imenu Danas što vodi neumornu i neustrašivu, a nadasve klerikalnu kampanju povodom posete predsednika Srbije Saboru Srpske pravoslavne crkve.

Čestitam novinarki Jeleni Tasić što je u prethodnih pet dana potpisala – što punim imenom, što inicijalima – svaki od debeovskih priloga („Patrijarh pozvao Vučića, većina vladika protiv“, „Pritisci na protivnike Vučićevog obraćanja“, „Vladike jednoglasno smestile Vučića u ’Crveni salon’“, „Vučić pretio vladikama poverljivim papirima“ i „Vladike protiv pokušaja stvaranja partijske crkve“), od kojih su se čak četiri našla na naslovnim stranama. Ali moram da čestitam isto tako i za nepotpisan, redakcijski komentar „Foliranje i pretnje“ od 15. maja, u kojem se ponosno ističe ustavobranilaštvo, po kojem je ovaj list inače naširoko poznat, i Predsednik naziva „samohvaljenim studentom prava“, kako bi se valjda klerikalnoj poziciji dao neki smisao. Izgleda kao da ga je diktirao Danasov novi-stari prijatelj Mlađan Đorđević, aktuelni svetovni ataše Amfilohija Radovića.

Bezrezervno čestitam Danasu što danas uzima u zaštitu najkonzervativnije, a to znači, ksenofobične, homofobične i ratno huškačke vladike „sa mašinkom i kalašnjikovim u rukama“, poput mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića, raško-prizrenskog Teodosija i sličnih, samo zato što su protiv Predsednikovog predloga o razgraničenju i trajnog rešenja kosovskog problema. Uzgred, moje pozdrave novinari Danasa neka prenesu i svom bratu po časti Jugoslavu Ćosiću, koji svešteno lice po imenu Nenad Ilić, jednog od bivših muževa Olje Bećković, ovog što se kune u kosovski mit, a svoju sadašnju suprugu šalje na protest opozicije da recituje kletve Nikolaja Velimirovića, istovremeno pokušava da predstavi kao moderno krilo SPC-a. Nije Danasu to ni prva ni poslednja kooperacija sa N1.

Sarađivali su i tokom čitave prošle godine, kada im je oboma, od trenutka kada je Predsednik avgusta u javnost izneo da se zalaže za razgraničenje sa kosovskim Albancima, količina negativnih priloga o toj temi porasla eksponencijalno. Da, isti oni koji danas tvrde da ni ne znaju šta je bio plan, s namerom da Predsednik udovolji njihovim pitanjima i time uradi ono što nijedan priseban političar ne bi uradio, optužuju ga najzad da ih krivi bezrazložno. Zašto su, dakle, krenuli tada u tako negativnu produkciju kad im navodno ništa nije bilo jasno?

I oni i ja vrlo dobro znamo da je onako kako je rasla šarolikost opozicione grupacije Savez za Srbiju, rasla i šarolikost kolumnista i komentatora u njihovim medijima, a posebno u Danasu, i na toj transparentnosti im bez dileme treba čestitati. Osim zvanične Demokratske stranke Srbije, Danas je prigrlio i njene radikalne otpatke, poput Marka Jakšića i Slaviše Ristića ispred pokreta „Otadžbina“, otkako je taj pokret postao deo SzS-a. Nešto pre toga, obavljeno je dubinsko pranje klerofašističke organizacije Dveri i Boška Obradovića, gde moje posebne čestitke odlaze novinarki Lidiji Valtner za intervju od 9. juna 2018. pod nazivom „Sa liderom Dveri u šetnji kejom na Dorćolu, o kraft pivu, muzici…“. Ne treba zaboraviti ni njenog supervizora, Jasminu Lukač, urednicu političke rubrike, koja nije napisala kolumnu da nije bila posvećena ovim plemenitim podvizima čišćenja i refermentiranja. Zato im svima čestitam na dobro obavljenom poslu, posebno što su u svom listu na petnaestogodišnjicu ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2018, objavili oglas „Ustani za Kosovo!“ iza kojeg stoji upravo „Otadžbina“ i u kojem se predsednik Srbije optužuje za izdaju. Treba ih razumeti jer novinari su, kako kažu, ipak u nezavidnom finansijskom položaju.

S Amfilohijem Radovićem – samozvanim vršiocem opela na Đinđićevoj sahrani koji ga je mrtvog prokleo rečima iz Pavlovljeve poslanice „ko se mača lati, od mača će i poginuti“ – od kojeg će ista „Otadžbina“ tražiti da anatemiše Vučića, Danas je šurovao i 1. jula kada je s njim objavio intervju i naslovnicu „Referendum o Kosovu je potpuno besmislen“. Za prolivene krv i suze ovom listu pak nesumnjivo treba dati orden pošto je naslovnicama „Vučićev plan za Kosovo nije prošao kod Putina“, „Skot srušio predstavu da SAD menjaju politiku“ i „’Putin stišao Vučića’“ išao čak i protiv onih stranih službenika koji su podržali Predsednikovo kompromisno rešenje. Tako su ubeđivali domaću javnost da je vlast obmanjuje i širi lažne vesti, idući naruku onome za šta se zalaže SzS – za izbegavanje pitanja statusa, tj. za „zamrznuti konflikt“.

Ipak, list Danas je danas list sa najvećim brojem neistina, lažnih vesti, demantija i odgovora. To su, da podsetim, oni koji su npr. pisali: da je Svetozar Marović dobio srpsko državljanstvo i da se zbog toga ne isporučuje Crnoj Gori; da Bratislav Gašić postaje direktor kontrole letenja, radi izazivanja dodatnog nezadovoljstva zbog slučaja „helikopter“; da jednom od uhapšenih studenata na protestima, inače pripadniku Dveri, nisu u zatvoru dva dana dali ni hranu ni piće; da se ruši čitav Klinički centar u Nišu zbog navodno pogrešno postavljenog zida; da su radnici u leskovačkoj Juri prinuđeni da nose pelene; da neuniformisani pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova prate tadašnjeg zaštitnika građana Sašu Jankovića... A to je samo ono čega odmah mogu da se setim, ne listajući svoju arhivu.

Zbog toga, izuzetne čestitke i priznanja idu i vrsnim novinarima-poslušnicima: Katarini Živanović, Snežani Čongradin, Vuku Jeremiću, Bojanu Cvejiću i mnogim drugim, koji su, većinom sa do juče dekadentno drugosrbijanskih pozicija, preko noći prešli u isto tako dekadentno izdanje boraca za političko korisni klerikalizam i koji temu Predsednikovog odlaska na Sabor SPC-a povezuju sa pitanjem zaštite prvostepeno osuđenih Srba u crnogorskom „državnom udaru“, za koju agituje upravo Amfilohije Radović. Novi najbolji drugar Danasa, nakon Đinđića, prokleo je nebrojano puta i Mila Đukanovića, gejeve zalažući se za nasilnu akciju protiv Parade ponosa, Ivicu Dačića nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, i najzad Aleksandra Vučića zbog spremnosti da se odupre ortodoksnim stavovima crkve koja ne haje za gubitak suvereniteta nad delom srpske teritorije i živi u nebesima.

Kako se sve ovo onda uklapa u izjavu Grujice Spasovića, jednog od osnivača ovog lista, koji u jednom intervjuu iz 2003. govori o „četiri stuba“ Danasove uređivačke politike – antifašizmu, antimilitarizmu, antišovinizmu i antiklerikalizmu – zacrtane još 1998. godine? Mora biti da je, postavljanjem glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Draže Petrovića 2016. godine, i nakon beseda o čudesnom drvetu jabuke u dvorištu Delta Holdinga stejkholdera Božidara Andrejića, Radivoja Cvetićanina i Dušana Mitrovića u tekstu „Miroslav Mišković: Rado bih da vodim razvoj sela“ od 8. juna 2015, nastao nekakav novi Danas, čiji su zaposleni svesni da bi teško mogli da rade u mediju koji danas ne funkcioniše poput njihovog. Mora biti da današnji Danas onda nije star 21 godinu, već je napunio tek tri-četiri godine, stoga završni izrazi zahvalnosti i divljenja zbog oskara dodeljenog za ignoraciju moraju otići mojim omiljenim intelektualcima-kolumnistima, mom peking-by-night-idolu iz srednje škole Svetislavu Basari i Nikoli Samardžiću. Svaka čast ovim momcima kada su dopustili da ih jedan ravnogorac nasamari i zato ih podržimo. Tako se to radi.

(Alo!, 17.05.2019.)

* Tekst je u novinama Alo! objavljen pod uredničkim naslovom „Obljubljivanje maloletnika“.