Početak kraja Televizije N1

Tvrdoglavost? Ne, to nikada nije jedini razlog. Neumereno konzumiranje skupocenog alkohola i kubanskih cigara? Može biti da ga to na pola puta anestezira da poveruje da je žrtva vlasti. Ali za ono što on radi i što je sebi dozvolio, da postane primer broj jedan novinarskog posrnuća koje će se izučavati u udžbenicima, deklarativno profesionalac, a zapravo beskrupulozni trgovac i mešetar koji posreduje u privatizacijama medija, stavivši se najzad kao programski direktor sasvim transparentno u službi zaštitnika privatnog kapitala... Dok pritom uporno tvrdi da je sve što drugi pišu i govore o Televiziji N1, SBB-u i Junajted grupi laž, a samo ono što on servira istina – zar za takvo koprcajuće ponašanje ne postoji već neki ogavan naziv?

Najpre je to uradio kada je Bogoljub Pješčić, bivši poslovni partner Dragana Šolaka, 8. aprila u emisiji „Fokus“ na TV O2 pomenuo da postoji „Hardingov izveštaj“, analiza kvaliteta rada Televizije N1, koju je izradio bivši direktor BBC-a za potrebe krovnog investitora, i da se u njemu navode brojne ocene i zaključci o neprofesionalnosti i neobjektivnosti medija koji vodi, kao i o uticaju Šolaka na uređivački sadržaj. Jugoslav Ćosić odgovorio je tada da su to sve izmišljotine i klasično zapretio tužbom, optužujući standardno vlast da vodi kampanju protiv njega; „Hardingov izveštaj“ nijednom rečju nije pomenuo. Dva meseca kasnije, kada je medijska mreža Antidot objavila dosije u kojem je, iz posrednih izvora, podrobno analizirala delove tog izveštaja, Ćosić, koji nastupa u ime Šolaka, i N1 najpre su ćutali i čekali, sve dok tema nije aktualizovana na TV Pink u emisiji „Hit tvit“. Odgovor je opet bio nemušt i uvredljiv: da je sve u tekstu Antidota laž, osim imena koja se navode, ali se postojanje „Hardingovog izveštaja“ više nije osporavalo. Umesto toga, glavni stav Ćosićeve odbrane sada je bio da novinari Antidota nisu ni videli taj papir, uz propratno pitanje: Kako ste mogli da dođete u njegov posed, kada je on bio internog karaktera? U dosijeu Antidota objavljen je i podatak da je Junajted grupa, kojom predsedava Šolak, prepravila i frizirala sadržaj izveštaja nakon izrade, pre nego što je dostavljen krovnom investitoru.

Sudeći prema mejlu koji je 17. juna objavio na svom Fejsbuk profilu, to isto propratno pitanje bilo je namenjeno i zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću. Na njegovu prethodnu konstataciju da je, uz pomoć zaposlenog na N1, došao u posed prepiske u kojoj urednici ove televizije zahtevaju kampanju protiv njega i izradu negativnog teksta o rekonstrukciji Ulice 27. marta, Ćosić je ponovo najpre negirao sve navode i tvrdio da takva prepiska ne postoji. Kada je ona pak objavljena, programski direktor je promenio ploču i počeo da optužuje Vesića za „hakovanje“, tek usput dodajući da će se obaviti i unutrašnja kontrola u vezi sa tim da li je neko od zaposlenih eventualno odgovoran za nastalu situaciju. U narednim danima, TV N1 je pokrenula medijsku hajku, i potpuno zanemarujući poslednju mogućnost, uz pomoć Rodoljuba Šabića, Dragoljuba Petrovića, Vladimira Gajića, NUNS-a i drugih, od Vesića već unapred napravila visoko-tehnološkog kriminalca koji treba da bude osuđen na kaznu od dve do tri godine zatvora. Uprkos tome što je tužilaštvo javno odgovorilo da nema uslova za krivično delo, advokati N1 podneli su krivičnu prijavu protiv „osumnjičenog“ Vesića, koju su, između ostalog, dokumentovali izjavama javnih ličnosti u kampanji koju su sami lansirali u svoju korist.

Osnovna teza ove hajke sve vreme je da Goran Vesić vodi ličnu kampanju protiv N1 i Jugoslava Ćosića, a štafetu difamiranja preuzima Ćosićev „partner u zločinu“, prljavi tabloid Danas, u kom naslov teksta od 19. juna glasi „Goran Vesić mora krivično da odgovara“, dok sutradan odgovor tužilaštva prati prilog „Ćosić: Vesić progoni novinare N1 i preti“ i urednička kolumna „Drumovi će poželjet ludaka ili ’Koji ti je Vesić?’“. N1 će vratiti uslugu i na svojim kanalima zauzvrat emitovati spot kampanje za učlanjenje u klub čitalaca Danasa, sa devizom: „Pomozite nezavisno i objektivno novinarstvo“. N1 i Ćosić, međutim, već godinama opsesivno vode kampanju protiv beogradskih vlasti, koja je svojevremeno kulminirala emisijom „Oprostite mi moju prošlost“ emitovanom još 19. marta 2018. Njen koncept, kojim je trebalo targetirati Vesića kao ultimativnog „preletača“, zatim „preletače“ predstaviti kao amoralne osobe, a na koncu i raskol u SRS-u 2008. i nastanak SNS-a kao vid masovnog preletanja, postavljen je na potpuno pogrešnim pretpostavkama. One su: da stranke verno i u vremenu postojano odražavaju simbole nekakvih ideologija; te da ne postoje nikakvi razlozi koji potiču iz samog ponašanja stranki i njihovih rukovodstava koji mogu razočarati i naterati članove da se ispišu ili učlane u druge stranke, već isključivo oni spoljnji koji su uvek lukrativno motivisani i samim tim oportuni. Pored toga, neki od najvećih „preletača“ poput Marinike Tepić ili Vladimira Gajića, koji su redovni kontributori ove televizije, uopšte nisu ni pomenuti.

Ovu Ćosićevu dekadentnu zamisao, da stranka nikada ne može izneveriti člana, već samo član stranku, realizovao je provereni kadar Dragana Đilasa, reporterka Maja Nikolić, kojoj je Ćosić poveravao najprljavije zadatke, poput brojanja ruža na skupu povodom otkrivanja spomenika Borislavu Pekiću, ili pisanja sastava na temu da li je Aleksandar Vučić na televizijama redovniji od vremenske prognoze. Nikolićeva je bez relevantnog iskustva najpre po političkoj liniji dovedena na Studio B, gde je od starta imala povlašćeni položaj i bila jedna od glavnih novinarki zaduženih za hvalospeve tadašnjoj gradskoj vlasti. Posle Đilasove smene, ovo lice doživljava emotivni krah, odbija da čita stranačka i saopštenja funkcionera nove vlasti pod izgovorom da ima „surdulički akcenat“ i povlači se pred kamerama, da bi se ubrzo ekspresno zaposlilo na TV N1 kao novo eksponirano lice, gerilac koji obećava. Prilog koji je Vesić najavio da će N1 objaviti i u detalje opisao kako će izgledati izašao je 19. juna pod naslovom „Beogradski ’geto’ – istovremeno zatvaranje ulica pravi kolaps, najteže starima“, a potpisao ga je Miodrag Sovilj, upravo novinar kojem se Vesić dva dana ranije obratio na konferenciji. Sovilj, još jedan od onih koji su svojim primerom medijskog beščašća dobili ulaznicu za rad na N1, bio je pre toga novinar Radija 021 na čijem sajtu je 9. decembra 2013. objavio inkriminišući tekst „Protekcije za ćerku Jorgovanke Tabaković u RFZO“ i aludirao na protivzakonite i vannamenske aktivnosti, pritom objavljujući uz tekst rešenje te ustanove koje to u potpunosti demantuje.

Ali, ne samo što vrši pritisak na svoje novinare da vode kampanju protiv vlasti i režima, što im šalje uputstva u vajber porukama tokom konferencija za štampu, na kojima se vrlo često ni ne prijavljuju unapred za reč a onda iznenada nastupaju, pokazalo se kroz primere da Jugoslav Ćosić isto tako i prima naređenja i „sugestije“ od sebi nadređenih. Što od Šolaka, kada piše nepotpisana, ali sasvim pristrasna saopštenja Junajted grupe i SBB-a (čiju PR službu je praktično preuzeo N1), što od Đilasa kada je neophodno istaći, a potom i obnoviti ciklus reklamiranja određenog medijskog sadržaja, ukoliko isti nije dobio dovoljan zamah. Ovo zadnje moglo se lepo videti kada je 24. juna Jovo Bakić pozvan u jutarnji program, s jedne strane, povodom čitavih jedanaest dana stare teme iz njegovog intervjua za NIN, a sa druge, da prokomentariše Vučićevu izjavu o preziru prema samodeklarišućoj eliti, koja je izgovorena bezmalo pet dana ranije u „Novom jutru“ TV Pink. Jasan smisao ovog priloga, koji će se emitovati i u „Dnevniku u 19h“, nije bio da informiše, već da obnovi i reaktualizuje propagandu. Istog dana, u 9.30 sati, N1 će objaviti vest koja ne zadovoljava ni osnovnu formu novinarstva, pod nazivom „Priveden Nikola Jovanović“, puko prenoseći saopštenje Narodne stranke, u kojoj nije bio obezbeđen ni odgovor na pitanje – zašto ili kojim povodom je taj čovek priveden, što će posle biti ukomponovano sa Bakićem, u smislu privođenja kao novog načina obračuna vlasti sa neistomišljenicima. Ovi postupci zasigurno ne svedoče o trezvenim uredničkim odlukama, već se jedino mogu objasniti uvođenjem spoljnog elementa koji diriguje i čija se naređenja zbog finansijske zavisnosti ne smeju dovoditi u pitanje.

U istom periodu, nastaje pregršt saopštenja što Junajted grupe, SBB-a, Junajted medije, što Televizije N1 i samog Ćosića, kao vid kontraofanzive na sve očiglednije razgolićavanje neprofesionalnosti, neobjektivnosti i u biti obmanjivačkog karaktera ovog medija od samog starta njegovog postojanja. Zajedničko za sve ove objave jeste to što se svuda preupadljivo koristi identifikacija „nezavisni i profesionalni mediji“ (nekad i „objektivni“), što se svaka optužba na račun rada N1 kategorički odbija zamenom teza, što se nijedna od javnih kritika upućenih Ćosiću i ostalima, pa čak i one koje su potkrepljene konkretnim primerima, ne usvajaju i ignorišu se, a posebno to što svaka od njih više deluje kao da sama sebe ukopava i samo još više potvrđuje sve ono što je na račun ovih subjekata već objavljeno. Najbitnije, većina ovih priloga, premda se tiču firma vlasnica, na mestu gde treba da stoji izvor, potpisana je sa N1, što je direktan, štaviše demonstrativan dokaz da se saopštenja, koja imaju korporativan domen, zapravo sastavljaju i izrađuju u mediju, čiji se urednici, a zatim i novinari mobinguju. Činjenice da se sva nabrojana pravna lica nalaze na istoj adresi, Bulevar Peka Dapčevića 19 na Novom Beogradu, u istoj zgradi kao i Televizija N1, da je njihovo ne samo PR poslovanje već godinama isprepleteno, te da Jugoslav Ćosić, programski direktor medija, istovremeno član Upravnog odbora SBB fondacije, direktno učestvuje u delatnostima koje služe isključivo interesima vlasničkih firmi, nisu do sada zabrinule nijedno novinarsko udruženje u Srbiji.

Tako se u istom tekstu „Vlast otpočela negativnu kampanju protiv United Grupe i van granica Srbije“ od 19. juna poručuje da vlasnici podržavaju pravo „novinara da slobodno izveštavaju i pravo građana da se objektivno informišu“ i istovremeno omalovažava Goran Vesić atributom „činovnik“. Iz intervjua Aleksandre Subotić, generalne direktorke Junajted medije, od 24. juna saznaje se zapravo da i druge zemlje u regionu gde posluju Šolakove kompanije sprovode istrage i pokušavaju da izađu na kraj sa medijskim ispostavama, tj. batinama koje služe za ostvarivanje njegovih poslovnih interesa. Isti dan, sinhronizovano, Ćosić će dati intervju za Cenzolovku pod naslovom „Aleksandar Vučić je najodgovorniji za pad medijskih sloboda u Srbiji“, gde, osim toga što na momente koketira nacionalizmom u stilu Ljiljane Smajlović i umiljava se klerofašističkom delu konzumenata N1, baš kao i Subotićeva podvlači neučestvovanje predstavnika vlasti u njihovom programu. Oboje ipak propuštaju da kažu da je ta pojava prouzrokovana isključivo time što su, u vreme kada su dolazili, u medijskoj obradi, finalnom izgledu priloga, predstavnici vlasti najčešće bili tendenciozno iskorišćeni samo kako bi se dobio negativan tekst. Nakon toga, funkcioneri su zaključili da njihovo prisustvo ne doprinosi objektivnom izveštavanju tog medija, i odlučili da ne dolaze jer novinari i urednici ovog medija u konačnom svakako pakuju prilog onako kako oni žele – negativno.

U prilog tvrdnjama da novinarstvo nije jača strana Jugoslava Ćosića, ovaj čovek je definitivno rešio da, nasuprot svim pravilima profesije, prekodira i prošvercuje značenje negativnog priloga sintagmom „kritičko izveštavanje“, koja je oksimoron i koja se pregnantno ponavlja i u saopštenju od 25. juna koje nosi naziv „Cilj napada vlasti u Srbiji na United Grupu je nanošenje poslovne štete“. Ovo podrazumeva da se, prema Ćosićevom jevanđelju, za najviši domet profesionalnog novinarstva postavi imperativ po kojem ne samo da novinari u izveštaje sa lica mesta treba da unesu sopstvene negativne stavove o vlasti (a sudeći prema njihovim Tviter nalozima, svi imaju upravo takve), već da to isto moraju da rade čak i prezenteri vesti, kako bi se sve vreme, bez prestanka sugestivno „kritički“ uticalo na konzumente. Tako prva rečenica u prilogu koju N1 pravi o nevremenu koje je zadesilo Beograd glasi: „Iako su ulice bile potopljene, automobili poplavljeni, a pešaci u vodi do kolena, Vesić je, nakon sastanka sa direktorima javnih preduzeća i šefovima komunalnih službi u Skupštini grada, izjavio da je grad dobro funkcionisao.“ Ne, to nisu reči nekog u nizu tipski odabranih, jednostranih sagovornika, to su reči dopisane od strane nepotpisanog urednika koji je preneo agencijsku vest sa Tanjuga.

Zbog toga „Dnevnik u 19h“, presićen sugestivnošću, više ni ne spada u informativni program, nego u suptilno huškačku panoramu za stvaranje opšteg društvenog nezadovoljstva, pošto je prvobitna forma objektivnog informisanja građana proglašena prevaziđenom, a prilozi nastaju i biraju se isključivo po kriterijumu potencijala za „kritičko“, dakle, ne nužno ni prema opštem interesu. To faktički znači da za N1 ne postoji negativan (kvalifikacija iz svakog užbenika novinarstva), već samo „kritički“ prilog jer njihovi novinari i urednici, kada se o njima radi, ne priznaju značenje te reči. Jednostavno, sve što rade njima spada u „kritičko“, pa se zato ne treba čuditi sa kakvom nepodnošljivom lakoćom postojanja Ćosić može da tvrdi da TV N1 nikad ne vodi negativnu kampanju ni protiv koga, već da to čini „čitava državna mašinerija“ protiv nje. Otud i razlog zašto za četiri godine postojanja, N1 nije prihvatila nijednu kritiku javnosti na svoj račun, jer tako to obično ide kada neko misli da je popio svu pamet sveta ili se makar pravi da jeste. Možda mu nekad treba i poverovati da se u svom neznanju oseća kao žrtva.

Najzad, programskom direktoru intervju za Cenzolovku nije bio dovoljan, pa je dogovoren i intervju za Vreme, u aranžmanu koji je sadržao zanimljiv detalj – da novinar koji ga intervjuiše, Radoslav Ćebić, isto jutro, 27. juna, kada novi broj bude izašao, gostuje na N1 i izmisli opravdanje zašto je „odlučio“ da intervjuiše Ćosića. Ćebić je kao ponizni poslušnik u obavezi da apostrofira ključne stvari iz intervjua, a naročito detalj gde se pominju „’SS odredi’ Vučićevi koji proganjaju svakoga ko drugačije misli“, te da se sa njim neizmerno „intimno slaže“. Ispod apokaliptičnog naslova „Uvod u istrebljenje medija“, koji će na sajtu N1 biti preimenovan u „Vučićev medijski generalštab kontroliše medije“, Ćosić je izrekao laž da je N1 u noći upada u RTS prenosio konferenciju ministra policije, jer je samo bio preuzeo sliku sa Pinka, sa sve samim logoom. Vesiću je dalje spočitavao „preletanje“ po formuli emisije iz 2018, zatim navodio neistine o ponašanju Telekomovih radnika koji anketiraju građane u zgradama, i konačno, kako se teme dana na N1 svakodnevno dogovaraju u Luksemburgu, možda želeći da prizna da se tamošnji direktori bolje od njega razumeju u to šta je aktuelno u Srbiji. Paralelno sa tim, na istom motivu „preletanja“, svoj tekst, „Operativac s ambicijom“, koji je pokušaj pisanja Vesićeve biografije, sasvim slučajno bazira i druga najotrovnija novinarka nedeljnika NIN – Sandra Petrušić.

Najsvežiji primer takođe jasno ukazuje na to da Jugoslav Ćosić, makar ostao poslednja jedinka na planeti koja to nije učinila i koja nije odustala od brižljivo negovane neiskrenosti prema sopstvenim konzumentima, nikada neće priznati da TV N1 nije ni nezavisna, ni profesionalna, niti objektivna televizija, niti je išta od toga ikada bila. Iako je najpre negirao navode iz Antidotovog dosijea koji je naširoko pisao o SBB-ovoj monopolskoj poziciji na tržištu kablovskih operatera, Ćosić posle saopštenja Junajted grupe od 28. juna, u kojem reaguje na izjave premijerke Ane Brnabić u skupštini, više ni tu činjenicu ne može da prenebregne. Iste premijerke čije je reči odbijanja da dâ izjavu tri nedelje pre toga iskoristio i zloupotrebio upravo kao izjavu i čak ih umetnuo u tekst koji nema veze s temom, da bi se zatim pod pritiskom javnosti izvinio, ujedno joj poručujući da je to i zaslužila jer odbija da dolazi na njegovu televiziju.

Ćosićevo ponašanje na kraju će ubiti N1. Neće to učiniti vlast, niti provladini mediji, već konzumenti kojima će biti dosta arogancije i slike navodne savršenosti, samonabeđene čistoće i nadmenosti kakvom sebe prikazuje TV N1. Na kraju to više neće imati veze ni sa tim da li je neko za ili protiv Vučića, već isključivo sa potpuno pogrešnim imagôm koji konzumente u krajnjem vređa i iritira, nakon što ih pre toga nahuška i razočara. Gde je bila pamet onoga koji je takvog čoveka isprva zaposlio i složio se s tim da uporno, ako treba do samog uništenja, mora da se negira sve što vremenom postaje sasvim očigledno i forsira baš ono u susretu s čim više ni prst nije potrebno gurati u grlo da bi se povraćalo – može se samo nagađati.

(Novosti.rs, 02.07.2019.)