Politički istraživači javnog mnjenja

Grupacije koje za sebe tvrde da se bave istraživanjem javnog mnjenja, poput Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i Nove srpske političke misli (NSPM), dobile su ovih dana, po svemu sudeći, još jedan politički zadatak. Treba pokazati da teza u vezi sa segregacijom kulturni-nekulturni, obrazovani-glupi, profani-primitivni, lepi-ružni, slobodnomisleći-botovi, koju godinama propagiraju samoproklamovani intelektualci i elita u antivučićevskim medijima – ima najzad i svoje naučno uporište. Premda su se obe na tržištu jasno politički profilisale, a u svojim predviđanjima više puta obrukale, instalacije BIRODI i NSPM i dalje se u delu javnosti koji naseda na njihovu kamuflažu percipiraju kao stručne i relevantne.

Namensko istraživanje BIRODI-ja, kojeg najčešće predstavlja Zoran Gavrilović, objavljeno 9. jula u medijima, apostrofira da su među glasačima Srpske napredne stranke najbrojniji „stariji i siromašniji građani, nižeg i srednjeg obrazovanja“ i da su ti isti „najverniji gledaoci televizija Pink i Hepi“. Među onima koji podržavaju SNS i Aleksandra Vučića, 58,7 odsto njih je starije od 65 godina, dok 32,6 odsto onih koji toj stranci pružaju podršku imaju između 18 i 29 godina. Na skali obrazovanja, ova grupacija tvrdi da 58,1 odsto glasača SNS ima „osnovno i niže obrazovanje“ (dakle, osnovno ili nikakvo), da je srednjeobrazovanih 30,1 posto, dok su više ili visoko obrazovani zastupljeni sa jedva 7,7 odsto. Na uzorku od 1.006 ispitanika podršku vladajućoj stranci, međutim, kontradiktorno pruža svega 35,4 odsto ispitanika i to većinom iz nerazvijenijih delova Srbije, što je do sada najmanji procenat koji je ova stranka dobila u istraživanjima javnog mnjenja.

Ovo istraživanje pojavljuje se samo tri dana po objavljivanju istraživanja agencije Faktor plus koja SNS-u daje 53 odsto glasova, dakle, gotovo 18 odsto više od BIRODI-ja, dok ostale stranke imaju uglavnom slične procente. Kako je, dakle, moguće, da na tržištu cirkulišu istraživanja sa razlikom koja nadilazi svaki pojam statističke greške samo kada je u pitanju Srpska napredna stranka? Nije li očigledno da se BIRODI ovde neodlučno klacka između dva divergentna nastojanja – da pokaže kako je Srbija zemlja siromašnih i neobrazovanih koji uglavnom glasaju za SNS, a onda da istovremeno spusti količinu glasova tih istih kada treba da se izrazi postotak?

Đorđe Vukadinović i njegov NSPM takođe upadljivo ispostavljaju niži rejting Srpskoj naprednoj stranci u odnosu na Faktor plus ili IPSOS Stratedžik marketing, s tim što za razliku od BIRODI-ja, to rade već godinama, uz promašaje koji ne proizvode nikakve posledice po ugled u naznačenom delu javnosti. Čini se da se, još od 2015, svakim Vukadinovićevim istraživanjem u prvi plan stavlja svevremeno opadanje rejtinga SNS-a i dizanje opozicionih partija, te da promocija tih istraživanja smisao pronalazi pre svega u ohrabrivanju i motivisanju grupa orijentisanih protiv režima.

Tako 7. maja 2015. NSPM objavljuje da SNS ima 42,4 odsto, a da je druga po snazi Demokratska stranka sa 12,5 odsto; sedam meseci kasnije, 17. decembra, rezultat je gotovo identičan – 42 odsto naprema 11,1 odsto. Da bi dodatno doprineo relativizaciji i psihološkom efektu umanjenja rejtinga, Vukadinović umesto „od broja glasova“ samo kada je o vladajućoj stranci reč koristi formulaciju „od ukupnog broja biračkog tela“, odnosno upisanih u birački spisak, pa naslov agencije FoNet glasi „Istraživanje: Za SNS od 22 do 24 odsto ukupnog biračkog tela“. Koliki je taj broj kada su druge stranke u pitanju, nikada se po pravilu ne navodi.

Četiri dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora 2016. Vukadinović daje izjavu: „Interesantno je da u čisto telefonskoj anketi rejting SNS ide i do 50 odsto, a DS postoji samo u tragovima. Kod terenske ankete SNS jedva stiže do 40 odsto, a znatno su jači DS, Dveri-DSS i Dosta je bilo“, naslov agencije Beta je „NSPM: Podrška SNS mnogo veća preko telefona nego na terenu“, dok je rejting SNS procenjen na 44,8 odsto, a DS na 7,5 odsto. Zvanični podaci Republičke izborne komisije za te izbore rekli su: SNS 48,25 odsto, DS 6,02 odsto. Mesec dana pre predsedničkih izbora u aprilu 2017, na kojima je, prema RIK-u, Aleksandar Vučić osvojio 55,08 odsto glasova, Saša Janković 16,36, a Vuk Jeremić 5,66 odsto, NSPM je objavio da Vučić osvaja 44,7 odsto, Janković 8,8, a Jeremić 9 odsto glasova – što je, kada je o prvoplasiranom kandidatu reč, greška od gotovo 11 odsto, nakon čega bi svaka organizacija za istraživanje izgubila kredibilitet u javnosti. Vukadinovićevo objašnjenje, da se zahvaljujući 18,5 odsto neopredeljenih birača sa 44,7 dolazi do konačnih 55 odsto, ipak ne menja činjenicu da su rezultati NSPM-a primarno plasirani uvek tako da izgleda kao da SNS ima znatno manje glasova nego što ih zaista ima. Četiri meseca pre predsedničkih izbora, 21. novembra 2016, istraživanje NSPM-a pocrtalo je da se Vuk Jeremić nalazi odmah iza Vučića sa 18 odsto, što je oko tri puta ili za 12 odsto više od realnih glasova koje je taj kandidat dobio.

U periodu izborne kampanje za skupštinu Beograda, Vukadinović je tokom svojih brojnih medijskih nastupa sve vreme tvrdio da je Srpska napredna stranka najslabija u prestonici i da je njen rejting pao ispod 40 odsto. Tako 11. januara 2018, u novogodišnjem istraživanju, NSPM iznosi podatak da bi 39,8 odsto glasova otišlo kandidatu SNS-a, 23,8 Draganu Đilasu, a 18,6 odsto Aleksandru Šapiću, uz uglavnom skrajnutu ogradu – da je reč o rezultatima bez 25 odsto neopredeljenih. Prema finalnim rezultatima ovih izbora održanim 4. marta iste godine, kandidat SNS-a prof. dr Zoran Radojičić osvojio je 44,99 odsto, Đilas 18,93, a Šapić 9,01 odsto glasova, što je opet ne samo krupan promašaj u procentima za svakog od kandidata, već i promašaj u međusobnom rasporedu njihovih plasmana. U istom tonu segregacije u kojem danas nastupa i Gavrilović iz BIRODI-ja, Vukadinović je 15. januara prošle godine izjavio da „birači SNS-a ni ne znaju ko je Aja Jung“.

U međuvremenu, nastaviće da manipuliše svojim istraživanjima koje objavljuje u nedeljniku Vreme, razbijajući kategoriju neopredeljenih i uvodeći novu potkategoriju „za opoziciju, ali ne znam tačno za koga“, što će dalje Đilasu, ali i drugim liderima iz Saveza za Srbiju, omogućiti da izjave da je razlika između pozicije i opozicije svega 2 do 3 procenta. Ova izmišljena potkategorija se u tromesečnim razmacima danas održava na 17-19 odsto, dok se rejting SNS-a i dalje procenjuje na 43-44 odsto – najčešće oko 10 odsto niže nego u istraživanjima Faktor plusa ili IPSOS Stratedžik marketinga.

I Gavrilović i Vukadinović, te i BIRODI i NSPM, spadaju u politički javno profilisane subjekte. Za razliku od NSPM-a, BIRODI je jedna od onih novokomponovanih grupacija nastalih stranim novcem koja postaje bitna u periodu režima SNS-a sa jasnim i isključivim ciljem njegove diskreditacije. Najveći broj njenih analiza namenjen je: da „otkrije“ činjenicu da je Aleksandar Vučić najučestalija ličnost u medijima; da zagovara i stalno propagira režimsku kontrolu medija; kao i da učestvuje u fingiranim istraživanjima koje antivučićevske medije treba da prikaže kao objektivne, nepristrasne i profesionalne. Tako je BIRODI, pored Novosadske novinarske škole, učestvovao u istraživanjima u toku kampanje za predsedničke izbore 2017, čiji je krajnji zaključak bio da je TV N1 imala najizbalansiraniji prikaz kandidata od svih televizija u svom udarnom informativnom programu – zahvaljujući maniru Jugoslava Ćosića da gotovo svaku aktivnost Vlade Srbije u tom periodu tretira kao predsedničku kampanju.

Zoran Gavrilović i BIRODI kao grupacija vrlo često učestvuju u potpisivanju raznih političkih proglasa, peticija i apela, a njihovi saradnici, poput novinara Đorđa Vlajića, otvoreno su kao komentatori orijentisani protiv aktuelne vlasti. BIRODI je oktobra 2016. postao deo političke organizacije „Građanski front“ koju čine i Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ iz Beograda, „Lokalni front“ iz Kraljeva, „Udruženje predsednika skupština stanara“ iz Niša, „Pokret Podrži RTV“ iz Novog Sada, Liga Roma i Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21 iz Bora, što je, uz ozbiljan presedan, prvi put da jedna organizacija za istraživanje javnog mnjenja pristupi nekom političkom kolektivu. Gavrilović je najzad aprila 2019, na predlog Saveza za Srbiju, postao i deo tzv. tima nestranačkih eksperata koji je navodno trebalo da pregovora sa predstavnicima vlasti o fer izborima i medijskoj situaciji u zemlji u korist te političke grupe.

Kod NSPM-a i Vukadinovića situacija je politički transparentnija, ali je upravo zbog neprikrivanja sukoba interesa u odnosu na Gavrilovića znatno ogavnija. Osim činjenice što se predstavlja i uporno igra ulogu političkog analitičara i istraživača javnog mnjenja, Vukadinovićev ključni problem je to što je istovremeno i opozicioni narodni poslanik u Skupštini Srbije. Posle neuspešnog pokušaja 2012. da to učini kao drugi na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO), lažno registrovane kao manjinske stranke Vlaha, Đorđe Vukadinović postao je poslanik 3. juna 2016. kao dvanaesti nosilac na listi DSS-Dveri, od trinaest koliko ih je ušlo u parlament nakon ponovljenih izbora 4. maja, kada je ta lista prešla cenzus za 0,04 procenata. Ubrzo posle rasturanja poslaničkog kluba, Vukadinović postaje poslanik grupe „Nova Srbija – Pokret za spas Srbije“ koja operiše pod okriljem Saveza za Srbiju, dok u međuvremenu sajt NSPM-a služi kao razglas za pretežno nacionalističke stranke i pokrete koji pripadaju toj grupaciji.

Televizija N1 je zajedno sa Vukadinovićem 19. marta obmanula svoje gledaoce i dovela ih u zabludu uz pomoć tromesečnog istraživanja NSPM-a objavljenog pet dana ranije u Vremenu, da su upad Saveza za Srbiju u zgradu RTS-a i opsada Predsedništva, koji su se dogodili u međuvremenu 16. i 17. marta, oborili rejting SNS-u. Na dan kada je objavljeno istraživanje BIRODI-ja, po kojem za SNS glasa svega 35,4 odsto ispitanika, ova lukrativno podeljena ličnost pozvana je u svojstvu političkog analitičara u jutarnji program iste televizije, u kojem se u trećem licu izjašnjavala o uspesima i neuspesima opozicije, kao da joj ona sama uopšte ne pripada. Početkom septembra 2015, lažno se predstavljajući kao profesor univerziteta, Đorđe Vukadinović praktično je kao prevarant najuren iz Crne Gore pošto je najpre predstavio istraživanje u korist tamošnje opozicije i protiv atlantskih integracija, a zatim ustvrdio da sa istim nema nikakve veze.

(Alo!, 13.07.2019.)