Lažem te jer mi je to Šolak naredio ili kad N1 preuzme prljave metode Aleksandra Rodića

Sredinom 2017. godine, Aleksandru Rodiću, velikom kralju pacova prema numeri sa prvog studijskog albuma rok-grupe Queen, stigla je konačno koverta iz Poreske uprave. Kao rezultat kontrole službenika koja je trajala više od godinu i po, rešenje o neizmirenoj poreskoj obavezi bilo je utvrđeno na iznos od preko 300 miliona dinara koje je dotični utajio jer je, najvećim delom, na kraju 2014. u svojim knjigama „zaboravio“ da iskaže kapitalnu dobit firme Kurir info ostvarenu prenosom nenovčanog kapitala od blizu 600 miliona dinara (94,6% čini žig Kurira) iz firme Adria Media Serbia, a time i da plati porez na dobit i porez na dodatnu vrednost. Kada mu je već bilo jasno šta će da se desi, Rodić je početkom juna te 2017. preko svog najprofitabilnijeg glasila počeo da vrši pritisak na vlast i ponovo (kroz sličan dril javnost je prošla i krajem 2015.) da objavljuje kompromitujuće tekstove o ljudima koji se dovode u vezu sa vlašću. Kada to nije dalo rezultata i zaustavilo Upravu, onda o ljudima iz vlasti, visokim stranačkim funkcionerima, poslanicima i ministrima iz SNS, te najzad, kad ni to nije urodilo plodom, o samom predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici i najbližim saradnicima. I to je sve što je iznenađena javnost mogla da vidi u tom trenutku.

Iza kulisa pak, posle isteka roka od 15 dana koji je stajao u rešenju, na vrata Vlajkovićeve 8, 3. jula stigla je i opomena. Dok je Rodić bežao u Makedoniju, Grčku i na Kipar, omiljene mu destinacije za izvlačenje novca sa brojnih uvezanih firmi, ljudi iz Sektora poreske policije dva puta su pokušali da mu uruče poziv na saslušanje, na koji su se drugi njegovi saradnici uredno odazvali. Pošto je ignorisao i opomenu, do tada važeća privremena mera blokade računa nad firmom koja je načinila dug prešla je u prinudnu meru naplate, a zajedno sa tim uvedene su i privremene mere blokade računa nad drugim povezanim firmama, među kojima je bila i Adria Media Group (AMG), glavni nosilac njegove imperije, pošto firma koja je načinila dug nije imala nikakva značajna sredstva na računu. Ispostavilo se da na svim ostalim firmama zajedno nije bilo sredstava da pokriju ni 10% ukupnog duga.

Rodić se za sve već bio dobro pripremio. Zamenio je uzrok i posledicu i poveo kampanju u kojoj je propagirao da mu se vlast sveti, odnosno da mu Poreska uprava blokira račune firmi zbog „kritičkih“ tekstova koje nedeljama objavljuje. Tako je sebe proglasio prvoborcem za slobodu izražavanja, čime je sa poslovnog izbio na politički teren (sindrom Željka Bodrožića i Kikindskih). Uz to, počeo je da maše papirom iz Uprave kako njegova tek blokirana firma AMG duguje nula dinara i da zato ne može biti određen iznos koji duguje, čime je prećutao da mu je AMG blokirana samo zato što je povezana sa drugom firmom koja se primarno tereti za dug, odnosno da je na snazi sekundarna mera naplate. Na taj način je, za samo nekoliko dana, uspeo da „uveri“ preko trideset javnih ličnosti, što političara, glumaca, estradnih ličnosti, intelektualaca, novinara, advokata i drugih, da vlast želi bespravno da ugasi Kurir i „ubedi“ da ga podrže u borbi za slobodu izražavanja. Od njihovih su se uglavnom video-izjava, posredstvom YouTube kanala „KurirTV“, radi efekta mnoštva pravili zasebni prilozi, a zatim delili na mrežama. Ne uputivši se u meritum problema, bezglavo srljajući za onim što bi žarko želele da je tačno, nisu ni slutile da su sve do jedne, pod opsenom „plemenitih ciljeva“, bile iskorištene kao topovsko meso i uvučene u prljavu igru odbrane poslovnih interesa koji su podrazumevali pritisak na državu da Rodiću oprosti krivično delo utaja poreza. Još verovatnije je da ih nije bilo ni briga, jer svakako žele samo kraj ovoj vlasti, na ovaj ili onaj način, onda baš kao i danas. Ime firme Custom Group, tadašnje pravne naslednice Kurir info iz 2014. godine, nad kojom je pokrenuta primarna, a onda i prinudna mera, te koja se uistinu tereti za poreski dug, istovremeno je postala najstrožije čuvana tajna.

Posle dve i po godine, svedoci smo da su pravi naslednici medijsko-mafijaške kanalizacije naizgled nestalog Aleksandra Rodića poslovno postali Dragan Šolak, a medijski Jugoslav Ćosić. Ovaj tandem je u aktuelnom slučaju „Supernova“ – kad nije uspeo da nanese štetu drugoj strani usvajanjem odredbi koje se kose sa Zakonom o zaštiti potrošača u novom ugovoru Junajted medije sa kablovskim operatorima koji, otkad ih je Telekom Srbija akvizirao, nastupaju pod ovim brendom – primenio isti princip prestupa iz poslovnog na politički teren, uz upotrebu zapanjujuće sličnih ili gotovo istih instrumenata manipulacije javnim mnjenjem. I tu se nazire već prva bitna činjenica: sve nepovoljne novine u novom ugovoru prema operatorima koji već pune tri godine emituju paket od 17 kanala Junajted medije, među kojima su N1, set kanala Sport klub, Cinemania, Grand, Pikaboo, Nova S i drugi, su sada tu isključivo zbog toga što ih je u međuvremenu akvizirao Telekom i što je u drugoj polovini prošle godine udeo SBB-a, čiji je vlasnik Junajted grupa, na tržištu kablovskih operatora upravo zahvaljujući takvim akvizicijama konačno spušten ispod 50%, a svih Telekomovih firmi dostigao 40%.

Otud niz restriktivnih, rigidnih i reklo bi se, neprijateljskih mera u ugovoru koji je tokom januara poslat u zatvorenom, PDF-formatu menadžmentu Telekoma, čini se, u smislu, uzmi ili ostavi, što govori u prilog tezi da je strategija pritiska u slučaju neprihvatanja svih mera već unapred bila razrađena, ali i načinje pitanje da li je uopšte bilo jasne motivacije za sklapanjem ugovora. Počev od toga da, za razliku od starog, novi ugovor ne dozvoljava distribuciju preko satelitskog sistema (DTH) i internet protokola (IPTV), jedna od najproblematičnijih stavki odnosi se na teritoriju, po kojoj je, umesto ranije potpuno neograničeno po čitavoj Srbiji, sada provajderima ograničen lokalitet po mestima, opštinama i gradovima koji su imali pre akvizicije, čime je otežano dalje širenje Telekomove mreže preko tih provajdera, jer iziskuje potpisivanje posebnih ugovora kojima bi se dodatno uvećala već ionako za oko 50% uvećana mesečna naknada iz novog ugovora u odnosu na stari. Ovo znači da bi u jednom trenutku vremena na istom provajderu postojali korisnici koji poseduju i koji ne mogu da poseduju paket kanala Junajted medije. Dodatno, kada ukupan broj novih korisnika premaši 5% ili operator zađe u novi lokalitet, Junajted medija, u svakom času dok traju „pregovori“ za potpisivanje aneksa, ima pravo na raskid glavnog ugovora i isplatu penala u iznosu od oko 20 miliona evra ako druga strana ne prihvati uslove u aneksu koje ona izdiktira. Time se Telekom stavlja u potpuno nezaštićen i potlačen položaj, dok u starom ugovoru povećanje broja korisnika uopšte nije kontrolisano. Iz ovih činjenica jasno proizilazi da Junajted medija zapravo kažnjava provajdere poput Radijus vektora i Kopernikus Technology što su prihvatili prošlogodišnju akviziciju njenog glavnog konkurenta, pa novi ugovor u biti određuje jedan osvetnički ton.

Taj ton prenet je i na novu ponudu kanala, iz koje su sada isključeni Nova S i Nova sport, kanal u formiranju na koji bi, prema najavama, trebalo da se preseli najatraktivniji sadržaj sa svih kanala Sport kluba, čime bi korisnici „Supernove“ bili dodatno oštećeni. Iz poslovne prepiske koju će Telekom naknadno objaviti u medijima, vidi se da je njegov menadžment, kako bi sprečio diskriminaciju korisnika, tražio da dobije garancije da se to neće desiti, ali i da je pre svega imao želju da svi kanali Junajted medije budu dostupni svima, bez nezakonitog teritorijalnog ograničenja, bilo operatorima koji posluju pod brendom „Supernova“, bilo originalnoj Telekomovoj mreži „mts TV“, pa je zato tražio dodatna 2-3 meseca za realizaciju, uz produženje važenja starih ugovora sa operatorima. S obzirom na to da ovakav odgovor nije značio blanko prihvatanje rigidne ponude, Junajted grupa i njen predsedavajući Dragan Šolak naložili su Aleksandri Subotić iz Junajted medije da iz onog „uzmi ili ostavi“ kao po automatizmu aktivira scenario za „ostavi“ i odmah, 17. januara 2020, uputi zahtev Telekomu da hitno prekine emitovanje svih njihovih kanala na akviziranim operatorima pod pretnjom krivične prijave za pirateriju, jer je ugovor sa njima zvanično istekao još 1. januara. Time je raščišćen teren prelaska sa poslovnog na političko koji, baš kao i za Rodića 2017, od ovog momenta podrazumeva uključivanje isturene medijske batine – TV N1 i najlojalnijeg Šolakovog kmeta, Jugoslava Ćosića.

Nastavak poslovnog rata drugim sredstvima, medijsko-političkim, nema više za cilj da preko javne sfere izvrši pritisak na Telekom da prihvati sve uslove iz novog ugovora, čije je najbitnije delove – cenu i period važenja – Telekom zapravo već prihvatio, nego da mu nanese dalju štetu i još više oslabi tržišnu poziciju. Štaviše, ugovor za sve kanale mu više neće ni biti ponuđen. Zbog toga je upitno da li je Junajted grupi uopšte i bilo stalo da potpiše ugovor sa Telekomovim operatorima i time svoje kanale učini dostupnim najvećem konkurentu, budući da je svoju komparativnu prednost godinama bazirala upravo na eksluzivnom pravu emitovanja kanala koje je Telekomu uskraćivala, o čemu svedoči podatak da paket svojih kanala nikada nije ni nudila mreži „mts TV“. Po ugledu na pacovske metode kojima se oduvek divio, i Ćosić je zamenio uzrok i posledicu, pa je već 18. januara, nakon što je najpre javnost obavestio da je Junajted mediji navodno žao što nije postignut sporazum sa drugom stranom, a ova uzvratila da je Junajted medija ta koja je prekinula pregovore, naloživši momentalno isključivanje svih svojih kanala, već nekoliko sati posle prvog saopštenja, u kojem je „Supernovu“ prvo lažno nazivao kablovskim operatorom, sada istu proglasio „fantomskom firmom“, iako je „Supernova“ registrovana samo kao žig, odnosno brend. To je zatim počelo da služi kao formalan alibi Junajted mediji zašto ugovor nije mogao biti potpisan, iako je novi ugovor koji je poslala menadžmentu Telekoma glasio na ime akviziranog operatora Radijus vektor, a ne „Supernove“, što se jasno videlo kada su delovi ugovora posle objavljeni u medijima.

Kada je postalo jasno da Telekom neće ćutati, da je od Komisije za zaštitu konkurencije zatražio privremenu meru vraćanja svih kanala akviziranim operatorima, kad je počeo da koristi sva raspoloživa sredstva javnog informisanja i objavljuje delove ugovora i poslovne korespodencije iz kojih se vidi da Subotićeva zahteva prekid emitovanja usred pregovora, kad je najavio tužbu protiv Junajted medije zbog iznošenja neistina o „Supernovi“ – Ćosić je 20. januara počeo da pominje „medijski mrak“, apostrofira državno vlasništvo u Telekomu i izbornu godinu. Sledeći dan usledio je ključni korak prelaska na politički teren posle kojeg više neće biti povratka: u nekoliko štampanih medija objavljeno je „javno obaveštenje“ Junajted medije u kojem se Telekomu nudi samo informativni kanal N1, uprkos tome što Telekom već želi čitav paket od 17 kanala, među kojima se nalazi i N1. Ovaj prvoklasni medijski spin, u čijem je tekstu N1 lažno predstavljena kao objektivna i profesionalna televizija, te kao prvi izbor informisanja građana kad god su bitna dešavanja u toku, jednim potezom preveo je sva poslovna u jedno jedino sveobuhvatno i političko pitanje „slobode informisanja“, koja najednom zavisi samo od toga da li će ponuda za N1 biti prihvaćena ili ne. Od ovog trenutka za Jugoslava Ćosića, njegove novinare, Junajted grupu i Dragana Šolaka ponuda paketa od 17 kanala više uopšte ne figurira. Kao da se nikada nije ni dogodila.

Sasvim svesni da Telekomu nije u interesu da uvrsti samo kanal koji je bio 38. po gledanosti među korisnicima „Supernove“, nego čitav komplet kanala među kojima su najgledaniji i najvredniji kanali sportskog sadržaja koji gledaoci ne mogu da vide na konkurentskim kanalima Telekoma, spin koji su lansirali zadobio je krila, rođena je najveća prevara u istoriji postojanja televizije N1, na kojoj je istog časa uvedeno svojevrsno vanredno stanje. Tako je Rodićev jež u svom najboljem šegrtu posle dve i po godine ponovo pustio bodlje; vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem optužena je da preko Telekoma uoči izbora nastavlja da guši medije. Broj domaćinstava koji je uskraćen za emitovanje N1 sa 210 hiljada zaokružen je u prilozima te televizije najpre na 300 hiljada, da bi se potom popeo na milion, čistom zloupotrebom reči korisnik koja više očito nije značila ono što u poslovnom vokabularu inače znači – pretplatnik.

Ćosić je već 23. januara bio spreman da bukvalno za rukav vuče sve koji su mu se našli u prolazu da podrže N1 i usprotive se njenom „gašenju“: od Danice Vučenić, Radeta Veljanovskog, Željka Bodrožića, preko Milana Ćulibrka, Gordane Suše, pa sve do Dragana Popovića i Milojka Arsića. Svako od njih dobio je zaseban prilog, baš kao nekada za odbranu AMG-a i Kurira. Naredni dan je i on kreirao video-kampanju #DaSeVidiN1, te pozvao javne ličnosti da snime sebe i pokažu zašto im je bitna ta televizija. Treći dan prisilio je zaposlene u svojoj firmi Adria news da sukcesivno čine to isto, pa je tako Žaklina Tatalović obznanila kako „neko pokušava da nas učini manje gledanim, a svi znamo ko je to“, Igor Božić afirmisao je ideju da TV N1 treba da dobije nacionalnu frekvenciju premda dnevno jedva emituje sedam sati originalnog programa, dok je Nikola Radišić, lice blisko najnižim stupnjevima novinarskog razvića – kriminalizatorima Stevanu Dojčinoviću, Vuku Cvijiću, Slobodanu Georgijevu i sličnima – predstavio tu televiziju kao aferaški medij, uveren da zapravo daje kompliment. I svi seku vene, liju reke suza za N1, ali najbitnije – niko ne želi da kaže da je zloupotrebljen. Ipak, programski direktor dostiže vrhunac uzbuđenja kada upregne svog meteorologa i prezenterku vremenske prognoze Milenu Lazarević, i natera je da izgovori: „Naša neugodna pitanja mnogima su podigla temperaturu. Sa druge strane, neki su ostali zaleđeni i bez odgovora. Ukoliko želite da se oblaci dezinformacije raziđu i da vas obasja sunce istine, podržite nas.“

Oko godinu dana se tražilo rešenje kako da Aleksandar Rodić ne završi u zatvoru, pošto to ne bi bilo oportuno. Nakon revalorizovanja Kurirovog žiga, sticajem okolnosti, baš je Telekom Srbiji dopalo da preko portala Mondo postane „strateški partner“ u AMG-u, čime je ujedno kompenzovan poreski dug koji je ovaj napravio prema državi. Zato nije koincidencija što je u slučaju „Supernova“ od svih medija Telekom najviše poslovnog materijala poveravao upravo Kuriru. Uprkos svemu navedenom, u antirežimskim krugovima još uvek vlada mišljenje da Rodić nikakav porez uistinu nije utajio, da je vlast instrumentalizovala Poresku upravu i sve to napakovala ne bi li mu se osvetila što je objavljivao „kritičke“ tekstove. Danas je, međutim, njegovo ime ipak zabranjeno pominjati, verovatno sve do neke buduće ucene, jer samo budala sumnja da veliki kralj pacova i dalje ne čezne za svojim prirodnim staništem.

Sa druge strane, Šolakova Junajted grupa, zajedno sa Draganom Đilasom koji joj duva u jedra, i dalje drži sve konce u svojim rukama i niko joj ništa ne može. Dok čak i za sajber napade na svoj sajt unapred optužuje režim, samo od nje apsolutno zavisi hoće li korisnici „Supernove“ moći da nastave da gledaju sve njihove kanale. Zauzvrat, napravila je podvalu da od odluke Telekoma zavisi da li postoji sloboda medija u Srbiji, jer se ispostavlja da nikada nije ni želela da ustupi najvrednije kanale svom najvećem konkurentu. U tom lažnom preporu između poslovnog i političkog, samo je jedno važno: jednim udarcem naneti što veću štetu kako poslovnim tako i političkim protivnicima. Hoće li doći na red da neko i sa njima jednog dana dogovori oproštenje?

(informer.rs, 30.01.2020.)