Zašto su svi zaboravili na 10.10.2010?

Za razliku od prenosa uživo, kada nisu u mogućnosti da montiraju šta će da prenose, a šta ne, i tokom kojih se jasno vide postupci izgrednika koji su daleko od „golorukog naroda“, TV N1 i Nova S se u svojim prilozima i emisijama fokusiraju uglavnom na sekvence koje predstavljaju reakcije na nasilje huligana, pa tako ponavljaju samo isečke koji policiju prikazuju neopravdano nasilnom. To je stari, dobropoznati trik koji su antiđukanovićevski mediji u Crnoj Gori, poput TV Vijesti, primenjivali 2015-16. tokom demonstracija protiv ulaska u NATO, kada je takođe zagovarano prekoračenje upotrebe policijskih ovlašćenja, i kada su brisani oni drugi kadrovi u kojima se vidi kako demonstranti prvi vrše nasilje, provociraju i gađaju policiju, zaleću se vozilima u nju, uništavaju javnu i privatnu imovinu. I njih su tada N1 i BIRN, dajući primat političarima iz opozicionog Demokratskog fronta – neprirodnom miksu stranaka nacionalističkih i proevropskih orijentacija baš kao što je to Savez za Srbiju – nazivali infiltriranim Milovim plaćenicima i batinašima koji su tu da remete „mirne proteste“, i time na svoju vodenicu okretali ma koju od interpretacija. To isto se sada dešava u Srbiji, a na pitanje ko tačno stoji iza demonstracija i dalje u javnosti nema jasnog odgovora. Čitav niz sagovornika N1 i Nova S angažovani su ili da osude nasilje policije ili da opravdaju rušilački bunt komentarom da je sve to „razumljiva posledica osmogodišnjeg diktatorskog režima Aleksandra Vučića“; od političara, novinara, kulturnih delatnika, profesora univerziteta, pa sve do estradnih pevačica sa splavova poput Katarine Kaje Ostojić ili bivše igračice Jelene Tinske, glumice Eve Ras koja veruje u to da je koronavirus deo svetske zavere.

Već od prve noći nereda, 7. jula, njihovi novinari, međutim, nailaze na jednu vrlo važnu stvar koju je, kako vreme prolazi, sve teže prenebregnuti, a to je bliski susret sa propagirajućim motivima koji se ponavljaju kod najvećeg broja intervjuisanih na protestu, sve uz četničke pesme koje pevaju i ortodoksiju na transparentima koje nose: anti5G, antiglobalizam, antivakseri, antimigrantska politika i fobija o njihovom naseljavanju i planskom egzodusu Srba, zagovaranje kolonizatorskih pretnji (protiv zapadnoevropskih investitora, islamizacija zemlje koja je na masovni pokolj u Švedskoj motivisala i Andreasa Brejvika, Bil Gejts krivac za koronavirus, čipovanje kao vid pretećeg panoptikona...), izdaja svete zemlje Kosova i Metohije, ksenofobija, homofobija, gej lobi upravlja svetom, klerofašizam, tri prsta rašireno, tri prsta skupljeno, nacističko salutiranje, Jevreji i masoni kao glavni krivci za sve globalne događaje, Soroševa zavera i mila majčica Rusija (Jeljcinovi i Vučićevi tržni centri kao dokaz za diktaturu)... Tako se reporteri N1 nenadano suočavaju sa diskursom koji i na njih baca omrazu, pa bivaju napadani, iako su oni koji ih napadaju takođe protiv Vučića. I baš tu započinju sve nevolje za propagandu N1 i Nova S, jer se nameće pitanje: Koja to politička ili parapolitička grupacija prezire N1 („soroševce“) isto kao i Vučića (Briselski sporazum, izdaja Kosova)? SzS sigurno ne! Koja je, onda?

Pođimo, kao i uvek, od sedme sile da bismo odgovorili na ovo pitanje, postavljajući novo: Koji od štampanih medija ima uređivačku politiku koja širi mržnju kako prema Vučiću tako i TV N1? Jedan jedini –Tabloid Milovana Brkića! To je list koji verno snabdeva profil ovih intervjuisanih ljudi i hrani im mozak baštinjenjem svega nabrojanog, zajedno sa prijateljskim platformama srbin-info, slavija-info i sličnima. Ovaj medij je, ipak, najpre podržavao Savez za Srbiju i njihove proteste počev od decembra 2018, kada je Srđan Nogo još bio član partije Dveri. Februara-marta 2019. SzS počinje da se distancira od Noga i ekipe ekstremista koju predvodi, izbacuju ga iz Dveri zbog čuvene „makete“ vešala kao i morbidnih napisa na društvenim mrežama (pred kamerama N1 na demonstracijama i dalje predlaže vešanje Vučića), ali takođe i zbog nepomirljivih ideoloških razlika okarakterisanih ovde koje počinju da prave štetu Savezu za Srbiju. Tu ne dolazi do razdora toliko između Noga i Boška Obradovića, nego pre između Noga i Mlađana Đorđevića, jer je ovaj novcem koji vodi poreklo iz Rusije „dokapitalizovao“ političku stranku Dveri i pita se za sve u tom desnom korpusu SzS-a, a i šire. Spekuliše se da je Vuk Jeremić upravo zato na neki način takođe višak jer je i on desnog profila, ali ne dozvoljava dominaciju Đorđevićevog uticaja u Narodnoj stranci, pa je u stalnim latentnim sukobima i sa Draganom Đilasom. Između Đorđevića i Noga u predizbornom periodu vlada žestoka netrpeljivost, a sve to može se u poslednjih godinu dana vrlo lako iščitati baš na stranicama Brkićevog Tabloida.

Naime, u nekoliko brojeva Tabloida uoči izbora, pored stalnih tekstova o „ludom i bolesnom“ Vučiću koji u svakom izdanju samo što nije skončao ili od bolesne noge ili od metka koji treba da dobije ili zato što je izneverio Amerikance i dil koji je imao s njima i stavio sebi novac od zajedničkog plena u džep, pojavili su se ogromni feljtoni o Đilasu, Draganu Šolaku, SBB-u, N1, Junajted grupi, njenim akvizicijama i širenju mreže, bogatstvu, vezama sa evropskim i američkim birokratama. Istovremeno, Brkić je pronašao svoju novu zvezdu uzdanicu – Srđana Noga, sa kojim radi brojne intervjue i uspostavlja pakt o uzajamnom afirmisanju. Glavna agenda Tabloida, istog onog koji je ne tako davno integralno prenosio SzS-ov ugaoni kamen bojkota, tzv. sporazum sa narodom, počinje da se koncentriše u devizi da su isti i Vučić i Đilas, da nema jednog bez drugog, čak se i kuju zavere koje optužuju obojicu da uzajamno i u dogovoru rade na propasti Srbije, srpskog identiteta i vaskolikog srpstva oličenog u nebeskom narodu, pa za njihove čitaoce tako N1 i Nova S samo prividno napadaju Vučića da ne bi bilo očigledno da zapravo zajedno rade na tome da opozicija ostane slaba...

S druge strane, Nogo se izdvaja svojim delovanjem i od bojkot-opozicije, ali isto tako ne učestvuje na izborima, pa svaki dan organizuje opskurne skupove ispred Skupštine Srbije, koji su osrednje posećeni i nalikuju sektaškim seansama na kojima se slušaju pastorale o nepravednom svetu, recituju molitve sa bine, teorije zavere o neprijateljima od kojih se svi ljudi na planeti moraju osloboditi. Vučić i Đilas su među tim neprijateljima izjednačeni, a Nogo onako visok, svetao i blago pogrbljen uživljava se u rolu kakvog novozavetnog mučenika-proroka i neshvaćenog mesije sa svojim sledbenicima. Ti skupovi, međutim, prolaze ispod radara svih, pogotovo režimskih medija Pinka, Informera i ostalih koji se fokusiraju uglavnom na borbu protiv koronavirusa i na Savez za Srbiju, pa su tako i aktuelne demonstracije na tim medijima najpre bile protumačene kao delo Đilasa i Đorđevića, iako one to izvorno nisu! Nogo će čak posle izbora organizovati svojevrstan paralelni čin ulaska u Skupštinu i raspodele 250 poslaničkih mandata svojim sledbenicima i na taj način pokušati da obesmisli izbore, ali i ovo prolazi jedva kao polukomična vest u nekim od medija.

Đilas i Đorđević će pak odigrati standardnu ulogu u pokušaju priključivanja, prisvajanja, lešinarenja i preko prijateljskih medija – davanja značenja, artikulisanju i interpretiranju nereda i protesta, kako je to na početku teksta opisano, uz pomoć TV N1 i Nova S. Njih dvojica nikako nisu benigni, ali su fenomenološki tek sekundarni, što ne treba gubiti iz vida. I to nas konačno dovodi do famoznog pitanja o samom jezgru demonstranata, gde odmah treba reći da svi oni koji su ovih dana govorili i još uvek govore kako se ovako nešto nikada nije događalo još od vremena Slobodana Miloševića i devedesetih, kako nikada nije bio veći broj policajaca na ulicama Beograda i kako nikad više nasilja nije viđeno, bilo da misle na policiju ili demonstrante – kao što to tvrdi desničar Đorđe Vukadinović, koji je inače pokušao da ubedi Noga da izađu zajedno na izbore, ali Nogo nije hteo, pa onda ni ovaj nije imao drugog izbora do da podrži bojkot – užasno greše. Slučajno ili namerno, svi oni zaboravljaju događaj od 10.10.2010. koji je bio mnogo brutalniji i nasilniji i sa višestruko većim brojem involviranih policajaca (oko 6.000) i konjicom izvedenom na ulice, kada je grad, uprkos broju snaga, bio urnisan.

Bez obzira na to što je trajao samo jedno prepodne, ovaj događaj ključan je da bi se razumela genealogija ljudi koji danas prave nerede i zapravo je jedini kojeg je moguće uporediti sa ovim što se sada dešava. Profil klerofašističkih izgrednika sa apsolutno identičnim primitivnim i kulturološko neprihvatljivim uverenjima, sve uz deo sveštenstva i arhijereja koji ih i danas huškaju i bodre, od Save Janjića do Grigorija, potpuno je identičan. No, tada su se oni, uglavnom zbog toga što su jurišali na gejeve (povod), a u stvari žarko želeći da se sukobljavaju sa policijom (razlog), automatski u medijima nazivali ultradesničarima i huliganima, pa su ih evropski političari mahom jednoglasno osuđivali – bez ijedne reči o eventualnoj prekomernoj upotrebi policijske sile, a na njima je učestvovao i izgrednik Mladen Obradović iz organizacije Obraz sa parolom ’Čekamo vas’, koji danas takođe pokušava da se samonametne kao jedan od koordinatora nereda sa svojim zahtevima.

Ovaj događaj iz današnje perspektive time razgolićuje svo licemerje tzv. proevropskih medija jer je tada TV B92 bez ustezanja nazivala izgrednike pravim imenom, dok sada strukovna divizija zaposlenih sa nekadašnje B92 oličena u N1 pravi gore opisanu dihotomiju koja u svakom smislu, bilo da zumira policiju ili izgrednike, mora da ide protiv Vučića. Paradigmatičan je i kuriozitet da jedna te ista ulična reporterka (Tatjana Aleksić) deset godina kasnije provodi to označiteljsko prekodiranje dok ponovo izveštava sa lica mesta. Da li je, dakle, tada ikom palo na pamet da kaže da su to „provokatori“ koje je podmetnuo tadašnji predsednik Boris Tadić ili gradonačelnik Dragan Đilas, kako se više ne bi organizovale Parade ponosa i da su sami sebi rušili prestonicu sa namerom da se takva slika pošalje u svet? Naravno da ne. Svi smo znali da su to isti oni koji ne mogu biti kontrolisani, osim možda pedofilskom mantijom i uz omamljujući miris tamjana. Da li je tada iko žalio što su izgrednici dobili batine i bili jureni po ulicama, ako izuzmemo Olju Bećković koja je u „Utisku nedelje“ huligane nazvala „našom decom“, identifikujući se kao roditelj? Da li su se tada bunili NVO sektor i ostali dušebrižnici koji su, uzgred budi rečeno, šetali sa mnom u povorci ponosa? Pa kako je to onda odjednom kad je Vučić na vlasti sve okrenuto naopačke i mora uvek da dobije instrumentalizovano tumačenje? Zar nismo ovih dana svedoci upravo prvog pravog poraza i šupljine u propagandi ’mora tako da se objasni i nikako drugačije’ jer to jednostavno više ništa ne objašnjava?