Izvor: Danas

Ovo je samo Draži smešno

Počelo je već sa Zoranom Panovićem, koji se danas predstavlja kao ugledni novinar. Trinaestog avgusta 2015. objavio je kolumnu izvesne Natalije Dević, NUNS-ove spisateljice bliske Demokratskoj stranci, pod nazivom „Stranci u Beogradu“, a pepelom se posuo posle reakcija dela javnosti i novinarskih udruženja da je tekst rasistički i ksenofobičan. Kroz tri dana usledilo je njegovo i izvinjenje uobražene i uvređene sredovečne gospođe iz elitnog dela Beograda, čija je kolumna ukinuta, a tekst brže bolje obrisan sa sajta „Danasa“ kao da nikada nije postojao. Uprkos preovlađujućem nerazumevanju da se tekst bavio migrantima, razlog zbog kojeg je uopšte objavljen, međutim, bio je nešto sasvim drugo.

U njegovom poslednjem pasusu pisalo je: „Mladići, momci, muškarci srednjih godina, svetlih i tamnijih lica, crnih kovrdžavih kosa, obučeni dobro, koji neprekidno govore u mobilne telefone nekim čudnim srpskim ili svojim jezicima, i hodaju u grupama, razmileli su se Beogradom. Starijih nema. Novca imaju. Sede po vračarskim kafićima. Jedu i piju. Troše, bučni su, deca trče između stolova. Roditelji ih ne opominju. Samo zagledaju nas. Je li im je to običaj? Ne znam. Jesu li to jadni migranti koji jedva čekaju da nastave svoj put ka EU?“ Da ne misli na „jadne migrante“ nego na Vučićeve investitore „Arape“, Devićeva, u ulozi Majke Tereze, pre nego što će ugasiti svoj nalog, dočarala je i na Tviteru: „Nosim im hranu. Sredstva za higijenu. Kao svim pravim izbeglicama u ovoj zemlji do sada. Možete mi se pridružiti. Danas pomažem pravim migrantima. Ceo dan. Za one koje je vlast uvezla i zarađuje od njih i dalje nam duguju odgovor ko su.“

Sadržaj kakav je Panović krišom proturio pa povukao, praveći se posle naivan, za njegovog naslednika, humoristu Dražu Petrovića, neće u budućnosti predstavljati ni najmanji problem, zbog čega je uostalom i doveden na Panovićevo mesto. Dvadesetprvog juna 2018. napravio je naslovnicu „Građani će zbog Arapa s mukom stizati do voza“, kojom se sugeriše da nezadovoljstvo izmeštanjem Glavne železničke stanice u Beogradu zbog projekta „Beograd na vodi“ treba kanalisati prema čitavom jednom narodu. Mesec dana kasnije, 18. jula, nastaviće i napisati „Vlast dala ’Arapima’ hotel Bristol, poštu...“, pa eto novog razloga zašto treba mrzeti ’Arape’, koji se sad pišu pod znacima navoda, tj. kao već prepoznat entitet sa negativnom konotacijom među ciljanom grupom konzumenata. Posle nepune tri godine, isti čovek, ne bi li se pravoslavni vernici razgnevili, objaviće i da je krst u rukama na statui Stefana Nemanje na Savskom trgu zamenjen mačem jer je smetao upravo arapskim investitorima.

Draža je posle Panovića svoju redakciju faktički spojio sa kafanom „Lovac“ na uglu Njegoševe i Ulice Alekse Nenadovića, gde sam se i lično uverio da se novinari „Danasa“ oko podneva okupljaju kako bi obigravali oko glavnog urednika koji u životu nije napisao nijedan ozbiljan novinarski članak, i od njega dobijali radne zadatke i instrukcije koga treba da zovu za sagovornike. Ukoliko se neko pita, odakle tolika poniznost tobože građanski orijentisanih individua prema jednom rodićevsko oportunom šovinisti, to je zato što su dobro shvatili da Dražin šovinizam i ksenofobija u novinskim napisima nikada nisu sami sebi cilj, već imaju jasnu funkciju da potpirivanjem nacionalnih strasti ogade investicije i investitore isključivo zbog onog ko ih je u Srbiju doveo. Svi zajedno, uvereni su da time približavaju svoju uređivačku politiku primitivcima koji navodno glasaju za Vučića i tako ih okreću od njega. Kome će, dakle, to bolje ići od ruke nego bivšem četniku-početniku, koji tačno zna ko je i zašto već nacionalno omrznut?

U tom duhu, 18. aprila 2018. objaviće naslovnicu „Uništili domaće građevince, pa uvoze albanske majstore“, ne mareći što je građevinska industrija grana srpske privrede koja je već duži period u najvećem zamahu. Samo dva meseca ranije, u vezi sa koncesijom aerodroma „Nikola Tesla“ koju je Vlada Srbije dala stranoj kompaniji Vansi, stavio je naslovnicu „Vlada Francuzima daje i zemljište vredno 181 milion“, a 10. septembra 2019. napisom „Omiljeni državni ’stranci’ zapošljavaju na crno“ potpuno će ogoliti ono što sve vreme pokušava da uradi, gde je reč stranci upotrebljena pod navodnicima u istom smislu kao i u naslovu obrisane kolumne Natalije Dević, dok se sam tekst odnosi na austrijske i turske investitore koji se optužuju za netransparentno poslovanje. Napominjem da nijedan od pomenutih napisa ne predstavljaju eventualne reči nekih sagovornika, već su „kreativne“ konstrukcije „Danasovog“ urednika kojih najčešće u samom tekstu nigde i nema, kao i da prilozi nisu preuzeti od drugih medija već se najavljuju izrazima kao što su: „Danas istraživao...“, „Danas saznaje...“ itd.

Konačno, 8. aprila 2021, Draža Petrović prevazišao je samog sebe naslovnicom „Srbija za vitamine zvala Mađare, a ovi srpske firme“, kojom se Vučić po ko zna koji put preko potpuno neistinite informacije želi optužiti da ekonomski i u svakom drugom pogledu favorizuje tuđ narod u odnosu na svoj, baš kao u naslovu o albanskim radnicima koji na gradilištima rade umesto naših ljudi. Šablon manipulacije koji je neizostavljiv u svim pomenutim primerima – da se umesto imena firmi, što bi bilo novinarski ispravnije i preciznije, tendenciozno pišu imena naroda (Arapi, Albanci, Francuzi, Mađari...) – ovde je dostigao novi nivo nasilja. Jer u ovom slučaju, Dražin oportuni šovinizam primenjen je ne na neku stranu kompaniju kao u svim do sada navedenim slučajevima, nego prvi put na jednu domaću – privatnu firmu iz Subotice (Gudvil farma) – isključivo i jedino zbog toga što njen vlasnik, državljanin Srbije, ima mađarsko ime! Ovo je, pak, humoristi na privremenom i povremenom poslu glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Danas“ bilo više nego dovoljno.

Kada je prvi put svojim čitaocima hteo bliže da me odredi, 2. jula 2014, dok se još pojavljivao samo u svojstvu Panovićevog omiljenog kolumniste, ovaj isti čovek me je iz samo njemu znanih razloga bio opisao kao „naprednjačku varijantu Mihalja Kertesa“. U prvom momentu, nije mi bilo jasno na osnovu čega me sad poredi sa tim likom jer to niko nikad nije uradio; Kertes je bio visoki funkcioner SPS-a i vrlo blizak Slobodanu Miloševiću, sa istaknutom lukrativnom funkcijom direktora Savezne uprave carina, zbog čega je naposletku i krivično odgovarao. Ja, sa druge strane, niti sam u bilo kojoj stranci, niti imam bilo kakvu javnu funkciju, pa čak ni stalan izvor prihoda – ni tada kao ni sada, u čemu je stvar? U neverici i zaprepašćenju, pomislio sam, ma nije moguće... Odjednom sam bio shvatio da sam izjednačen samo na osnovu mađarskog porekla koje delim sa Kertesom, opet oličenog isključivo i jedino u imenu. Tada sam odmahnuo rukom i rekao sebi, Draža je samo još jedan nadrogirani dripac u nizu, dok danas mislim nešto mnogo odvratnije i ljigavije.

(Informer, 15.04.2021.)