Izliv numerologije oko 22.02.2022. u mozak opozicionih medija i novinara

Koliko traje pamćenje prosečnog tajkunskog čitaoca? 28. februara 2022, web-tabloid nova.rs proslavio je dve godine postojanja. U rođendanskom tekstu, u tački jedan svojih principa, napisali su: „Ne lažemo - ni brutalno ni nežno. Ako valja - pohvalimo; ako ne valja - kritikujemo.“ Tri dana pre toga, u 10.47h, objavili su unapred pripremljenu lažnu vest „Saznajemo: Vučić odbio predlog EU da podrži teritorijalni integritet Ukrajine“ na jučerašnjoj sednici Vlade.

U 11.27h, premijerka oštro demantuje i naglašava da se ovim ugrožavaju vitalni interesi Srbije i da će ostati zabeleženo šta su uradili Šolakovi mediji. Nepunih deset minuta kasnije, njena objava je već na sajtu Informera. Demanti premijerke, međutim, ne prenose ni nova.rs ni TV N1, koja je prenela lažnu vest. Umesto toga, ide se u razrađivanje, pa nešto pre 14h nastaje drugi prilog „Uredba EU koju su Vlada i Vučić odbili: Šta tačno piše u dokumentu“. A u dokumentu koji navode lepo piše da se odnosi na „restriktivne mere u pogledu radnji koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine“. A „restriktivne mere“ su drugo ime za sankcije. Dakle, dokument je o sankcijama, a ne o izjašnjavanju o podršci integritetu i suverenitetu Ukrajine.

Ništa zato, tabloid kojim se Vesa Simonović ponosi ide dalje sa trećim tekstom. Sad se bave time ko je kako glasao na sednici da bi stvorili još jači privid da je i početna vest verodostojna, a lažni naslov drže zajedno sa N1 na udarnom mestu sajtova već puna četiri sata. Znali su da se Vučić obraća tek u 18h i da je to više nego dovoljno da se lažna vest prenese i postane glavna u čitavom regionu, pa i šire. Naslov menjaju nekoliko dana kasnije, kad se šteta uveliko isplatila. To što je u lidu ostao trag lažne informacije, nema nikakve veze.

Dva dana pre napada na Ukrajinu, Obućina nas 22. februara uverava da ne treba da nas je briga ako bude rata i da li će Srbija biti pod pritiskom. Mnogo bitnije od toga je zašto Vučić zbog magle nije zatvorio auto-put, jer onda ne bi došlo do onakvog lančanog sudara, što po komandi zdušno prenosi Danas. Njen urednik i koautor uvodnika je Georgiev, a to je onaj što je u Aninom nedavnom gostovanju u emisiji Ami G Šou video kult ličnosti po uzoru na Severnu Koreju.

Glodur Draža je taj isti dan kad i Obućina u jutarnjem N1 pričao da je Vučiću uvek teže od svih aktera svetske politike, i tako karikirao najavu sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Nije poznato da li je prepisivao od Ponoša ili ovaj od njega kad je pomenuo 'drama queen', ali se pouzdano zna da će Jorgovanki Tabaković dan posle napada poručiti da ju je za poziciju guvernera NBS preporučilo što je pevala četničku pesmu „Šta se ono na Dinari sjaji“, koju je uistinu on svojevremeno recitovao na Ravnoj Gori, još dok nije mogao ni da sanja da će imati veze sa Danasom. Za detalje pitajte Dragana Vučićevića.

U korporativnom dnevniku, Dražin prvi omiljeni kolumnista Kulačin u tekstu „’Žuti ološ’ na čelu SNS“ piše: „Aleksandar Vučić je najveći politički bednik koji je ovom zemljom hodao još od vremena kada kao narod nismo ni postojali.“ Njegov drugi omiljeni kolumnista Vidojković lansira tekst „Raj u Vuka Vrčevića“ o tajnom dilu između Vučića i Roma, koji glasaju za njega jer im ovaj zauzvrat dozvoljava da „upražnjavaju višedecenijske navike“: da bezbrižno prose na semaforima, „duvaju lepak i šmrču heroin“, „džepare po gradskom saobraćaju“, da „preprodaju“ socijalne poklon-pakete, do mile volje izazivaju požare i sve ostalo što se prezire. I sve numerološki ubitačnog 22.02.2022.

Kad je video da je vrag odneo šalu, a Romi koje je uvredio došli redakciji pod prozor, dosetio se da kaže da je u stvari pisao o političkoj zloupotrebi Roma, da su oni zapravo Vučićeve žrtve, ne bi li sakrio da je politička zloupotreba bila baš njegovo pisanje, te odjednom stao da se predstavlja kao njihov zaštitnik. Nije li avgusta 2015. slično učinila i kolumnistkinja Natalija Dević posle teksta „Stranci u Beogradu“ i pravdala se da nema ništa protiv jadnih migranata, već da joj samo smetaju arapski investitori koje je Vučić doveo?

Onda treći omiljeni kolumnista Teofil Pančić obznanjuje kako tu nema ničeg uvredljivog za Rome i tako brani Vidojkovića, koji je uzgred 11. februara penzionerima predlagao da pomoć od 20.000 dinara slobodno ulože u troškove sopstvene sahrane, pošto će svi pomreti kad Vučić osvoji novi mandat. Približnog dometa je i Pančić, koji je 19. februara uveren da Vučić nastoji da nas prevari da voz od Beograda do Novog Sada, pa čak ni pomenuti gradovi, pre brze pruge nikada nisu postojali. Malo pre toga je u Vremenu objašnjavao da je Marinkova bara samo izraz koji ne treba shvatiti bukvalno.

U vreme Devićeve glodur je bio Panović, ništa značajnije bolji od Draže. Taj 9. februara Vučićevu protivpandemijsku pomoć od dvesta evra mlađoj populaciji, koju mahom čine oni nezainteresovani da glasaju, zgodno pretvara u „najk patike“, pa dobijamo naslov „Panović: U Kraljevini delili opanke, Vučić deli najke“. Da pitamo kako to razume prosečni tajkunski čitalac, ne moramo.

A onda se Đilas dogovori sa svima koji mu rade u interesu i u Danasu plasira tekst „Lažna izborna istraživanja – od Ipsosa do Đorđa Vukadinovića“, koji će im služiti, uključujući i Panoviću, kao alibi kad ih neko bude optužio da rade za ovog. U tom tekstu od 17. februara, pod rednim brojem tri, Đilas pominje agenciju Sprint Insight koju vodi Dušan Vučićević sa FPN, član tzv. stručnog tima protesta #1od5miliona iz 2019, čije istraživanje, po kojem u Srbiji ima svega 11 odsto apstinenata, izlazi isti dan u Nedeljniku. Možda nam Veljko Lalić jednog dana objasni kako se nešto s takvim podatkom odobrava za objavljivanje.

I dok novinari sa nova.rs sve koji su u postupku protiv pripadnika grupe „Principi“ dobili status okrivljeni saradnik nazivaju izdajicama i pokušavaju da ih diskredituju, N1 je na jednom od reklamnih plakata za serijal „DecenijAVlasti“, uz natpis „Sada nas je manje“, zloupotrebila broj ubijenih žena žrtava porodičnog nasilja da pokaže da to ima veze sa Vučićem. Posle brojnih osuda kako iz vlasti, tako i nevladinog sektora, Šolakovom drugom direktoru Igoru kao da je neko po ko zna koji put rekao ’izađi i reci nešto, pa makar bilo glupo’. Naslov odbrane N1 glasio je „Ne bavimo se politikom nego činjenicama“, a kako su činjenice iskorištene, to mačku o rep.

Doživeli smo tako da ovom mediju u prilogu od 1. marta zasmeta i što nešto nije svečano otvoreno, nova Palata pravde u Kragujevcu, uz ključnu rečenicu da je Vučić prošao jedva 600 metara pored nje kad je jurio da otvori radove na izgradnji nemačke fabrike Vaker-Nojsen. Poruka naginje desničarskoj ksenofobiji: Vučiću su od domaćih važniji strani investitori kojima rasprodaje i kolonizuje Srbiju, baš kao što stoji i u brojnim naslovnicama Danasa.

A tamo, na istoj strani, dan uoči napada na Ukrajinu, 23. februara, naslov gore „Tvrdoglavi Beograd između dve vatre“, a dole „Đorđević: Ovo je kraj Vučićeve lažne rusofilske politike“. Pa čekajte sad, da li je onda Vučić mali crv koji se plaši Putina ili mu je konačno okrenuo leđa i time potvrdio slugerajski odnos prema Zapadu? Šta se to njih stvarno tiče, kad je važno samo da i jedno i drugo može da se tumači protiv njega.