Na obaveštenju koje je izdato 3. aprila, dok se na sajtu svakodnevno pomera tako da uvek bude poslednje, stoji: „Od majskog ispitnog roka studenti svih nivoa studija na svim studijskim programima ispite mogu da prijave isključivo elektronskim putem. Aktivacija naloga za prijavljivanje ispita koji će studenti koristiti i u septembru mesecu za prijavljivanje slušanja predmeta kao i za pristup ličnoj stranici, veoma je jednostavna.“
Međutim, kada se klikne na link koji se nalazi u produžetku saopštenja, dolazi se na stranicu „Elektronska prijava ispita“ na kojoj se kaže: „Svi studenti osnovnih studija imaju mogućnost prijave ispita elektronskim putem. U planu je da se i studentima master i doktorskih studija omogući elektronska prijava ispita, o čemu će biti obavešteni na sajtu Fakulteta.“
Što se plaćanja tiče, navodi se sledeće: „Ispiti se mogu prijaviti i pre nego što se izvrši uplata – bitno je samo da se uplata izvrši do poslednjeg dana roka za prijavu ispita. Ukoliko plaćate polaganje ispita, potrebno je da uplatite nadoknadu u iznosu koji odgovara ukupnoj ceni svih ispita koje prijavljujete u ispitnom roku. Možete uplatiti i veći iznos – deo uplate koji preostane moći ćete da koristite za prijavu ispita u narednim ispitnim rokovima.“
Da li je, dakle, elektronska prijava buduće isključivo sredstvo prijavljivanja ispita ili samo mogućnost, pored načina na koji su se do sada prijavljivali ispiti, ostaje nerazjašnjeno. Štaviše, aktivacija naloga, suprotno rečima dekanice, nije ni toliko jednostavna koliko se to očekuje u ovakvim situacijama.
Procedura kroz koju studenti, u cilju da im se omogući elektronsko prijavljivanje, moraju proći sastoji se od slanja zahteva u kom se traži da se navedu osnovni podaci studenta. Ono što iznenađuje jeste da taj mail koji je neophodno poslati mora da ima specifičan naslov (subject) koji, reklo bi se, mora da sadrži sve elemente nekakvog primarnog ključa (jedinstvene šifre raspoznavanja) za bazu podataka, čiji studenti treba da postanu deo (a zašto li već nisu kada studiraju na fakultetu?), pa tako postoji poseban dokument kako je potrebno napisati naslov maila (!).
Iz ovoga sledi da se studentima nalaže da u suštini, ako ne to da rade umesto, onda barem olakšaju posao administratora baze (zaposlenog lica u Računarskom centru), koji se nakon ovog svodi na jednostavan copy/paste proces. Nigde nije uobičajeno da se takve stvari prepuštaju studentima (korisnicima usluga), jer se u tom smislu i eventualne greške u sistemu i registraciji takođe vrlo lako mogu prebaciti na studenta i njegovo neispravno popunjavanje naslova maila.
Ali, ono najgore tek sledi u poslednjoj rečenici dekaničine odluke: „Pozivaju se studenti da najkasnije do 11.05.2012. godine podnesu zahtev za aktivaciju naloga.“ Dakle, postoji i rok za izvršenje podnošenja zahteva (koji traje još dvadesetak dana) što još više govori u prilog tome da će na Filozofskom fakultetu nakon toga jedini način prijavljivanja ispita zaista biti elektronski.
Šta će se desiti sa svima onima koji ovu informaciju nisu videli, koji možda nisu u stanju da obave elektronsku registraciju, ili sa onima kojima iz nekih razloga prosto više odgovara da ispit prijave lično, preko šaltera? Oni očigledno više neće moći da prijave nijedan ispit, samo zato što su zakasnili. O mogućim slučajevima se po dobrom starom običaju ovog fakulteta uopšte ne vodi računa, jer je ovo samo jedna u nizu rigidnih i obavezujućih odluka za koju je Uprava izgleda jedino sposobna. Za očekivati je da će nekakvom posebnom poniznom molbom (koja košta) ipak možda izdejstvovati naknadni upis u bazu, sasvim sigurno uz plaćanje penala što se to nije učinilo na vreme.
U proteklih više od deset godina, od kad je vraćena autonomija Univerziteta, Filozofski fakultet kao jedan od mnogih, ali i kao njihov reprezent, svojevoljno i nepopravivo brlja po odlukama koje donosi, tretirajući svoje studente kao najgore roblje, a ne kao klijente i korisnike usluga fakulteta, što oni uistinu jesu. Svaka odluka ove Uprave najčešće se uvek svodila na to da se studenti na nešto nateraju, što je uočljivo i ovde (promptni rok, ispunjavanje dokumenta u cilju smanjenja tuđeg posla, svi prelaze, nema izuzetaka, nema drugih opcija, iznenadna odluka, itd.), a ne da im se zapravo ostave otvorene mogućnosti da sami biraju ono što žele i kako žele.
Filozofski fakultet po svemu sudeći, što ova odluka upravo potvrđuje, ne toleriše slobodu izbora, a ni otvorenost. Koliko god da je elektronsko prijavljivanje ispita u globalu brži i jednostavniji način prijave (što ono stvarno jeste), to nije razlog da se dosadašnja opcija šalterskog prijavljivanja totalno ukine. Tek je pitanje određenog fiksnog roka najviše problematično, jer ono ne dozvoljava bilo kakvo naknadno opredeljenje za elektronsku „opciju“ (u ovom slučaju uopšte za mogućnost ma kakvog daljeg prijavljivanja bilo čega), pa tako flagrantno oštećuje studente.
To nas dovodi u situaciju da svaku odluku ovog fakulteta shvatimo kao parcijalnu, polovičnu, brljotinu koja svaku promenu u iole dobrom pravcu kažnjava nekim drugim (naknadno izmišljenim) korakom unazad, obijajući to o glavu studenta (’ako već moramo da se menjamo, prvo ćemo to dobro da vam natrljamo na nos’). Treba se zapitati i zašto je Računarskom centru toliko vremena bilo potrebno da uvede ovakvu odluku, u čemu je bila svrha njegovog dosadašnjeg poslovanja? Čemu će služiti osobe koje rade za šalterom, kada dosadašnji vid prijave ispita bude bio onemogućen?
Podsetimo i na to da je jedan od zahteva studenata koji su organizovali blokadu poslednjih meseci prošle godine bio i da se omogući besplatno elektronsko prijavljivanje ispita. Samo bi se licemeran karakter, kakav je članova Uprave Filozofskog fakulteta, mogao upustiti u razmišljanje da se ovom odlukom zapravo izašlo u susret jednom takvom zahtevu. Sve je tu, samo nije besplatno, i ne spada u „mogućnost“.
(e-novine, 21.04.2012.)