Biljana Srbljanović, radnička majka

Tviter kraljica Biljana Srbljanović i državljanka Francuske u napadima besa na Vladu Srbije i nove ekonomske mere usprotivila se tzv. „solidarnom porezu” i ocenila Vladine mere populističkim i „zamazivanjem očiju”.

Na svom omiljenom internet sredstvu za pljuvanje i omalovažavanje, spisateljica srpskog porekla ispisala je seriju kratkih komentara, demonstrirajući osnovno nerazumevanje stanja u državi u kojoj ne živi. Njena poluretorička dilema započela je pitanjima, šta se dešava sa onim ljudima čija je plata preko 60 hijada jedina plata u kući, šta sa onima koji izdržavaju roditelje, ili koji plaćaju zelenaške kamate zbog neregulisanih poslovanja banaka.

Srbljanovićka, koja očito nije pratila sednicu Vlade otvorenu za javnost, pa i za nju, „solidarni porez” koji na sednici niko nije tim imenom nazvao obuhvata: pod jedan, samo ljude zaposlene u javnom sektoru; pod dva, zarade su oporezovane progresivnom stopom, a ne, kako se netačno najčešće prenosi, u iznosu od 20% za plate od 60 do 100 hiljada, i za 25% iznad 100 hiljada.

Kako je već objašnjeno, oporezuje se samo iznos iznad pomenutih, tj. njihova razlika i to na neto, a ne na bruto nivou. Tako se onima koji zarađuju 70 hiljada skida svega 2 hiljade, a onima koji zarađuju 100 hiljada skida 8 hiljada dinara. Da li ovolika uskraćenja mogu napraviti razliku na nivou pojedinaca? Verovatno u ekstremnim slučajevima - da. Ali većina njih koji imaju platu u rasponu od 100 do 200 hiljada dinara ili sami ne izdržavaju porodicu, jer je verovatnoća da su po nekoj liniji, privatnoj ili partijskoj, uspeli da zaposle još nekog iz porodice u toj firmi na osnovu svog položaja, ili se ne bi zaduživali kod „zelenaških banaka” ako jedino od njih zavisi izdržavanje porodice. Treba napomenuti i da se od plate koja je 200 skida 33 hiljade, pa se postavlja pitanje: da li npr. plata od 167 u odnosu na 200 hiljada dinara zaista može da izazove baš egzistencijalne probleme kod pojedinca ili u takvoj porodici? Ili to možda samo „viša srednja klasa” (u Srbiji ili Francuskoj?) odbija da prihvati i da se „solidariše”?

Međutim, sledeći Biljanin tvit potpuno opovrgava blagu levičarsku brigu, ako je neko uopšte pomislio da je reč o takvoj vrsti brige, i glasi: „Umesto da pootpuštaju hiljade partijskih aktivista zaposlenih u državnim agencijama, oni od lekara i učitelja uzimaju 'solidarni porez'”, konstatujući da je time u pitanju populizam i zamazivanje očiju.

Nekoliko stvari je ovde uputno objasniti razdraženoj Biljani. Pod jedan, Vlada Srbije ni u jednom trenutku nije odbacila meru smanjenja broja, tj. otpuštanja državnih činovnika u administraciji. Štaviše, restrukturiranje javnog sektora, državnih preduzeća, administracije jeste jedna od jučerašnjih šest glavnih mera. Danas je i premijer Ivica Dačić potvrdio da će otpuštanja u javnom sektoru biti „svuda gde više ne može da se izdrži”. Takođe, Srbljanović zaboravlja da je pre svega toga neophodno promeniti Zakon o radu koji je donela vlast na čelu sa Borisom Tadićem, za koga poznata spisateljica „nije izdržala” da ne glasa i u čije vreme je broj ljudi zaposlen u javnom sektoru narastao na 700 hiljada, da se tek ovih dana otkriva kako i na koji način se to radilo, a da se pre toga nije imala, niti je ikom bilo stalo da ima ikakvu evidenciju o tome.

Pod dva, manipulatorski patetično izgovaranje na „lekare i učitelje” u stilu kriminalca Dragana Drvoseka Đilasa koje treba da izazove socijalnu ganutost u tom smislu takođe je promašeno, jer su i „lekari i učitelji” zapošljavani po partijskoj ili prijateljskoj liniji po istom principu kao i svi ostali, pa i ljudi iz agencija koje Biljana s pravom spominje. Utoliko njena distinkcija na ove i one u njenoj tviter mudrosti, obojenom belom penom koja kipi iz usta, nema efekta. Biljana treba da zna, a znala bi da je gledala i slušala sednicu, da je u poslednjem delu izlaganja ministra Lazara Krstića, u delu o strukturnim reformama rečeno da su školstvo, zdravstvo i nauka „stubovi održivog razvoja Srbije” i da će imati „specijalan tretman”, što znači da će prema njima biti primenjena drugačija politika kada je reč o otpuštanju. Od „solidarnog poreza” neće biti izuzeti, niti je jasno po kom bi osnovu bili. Ovo zaokružuje besmislenost Biljanine argumentacije, a rezultat je ovim, na njenu i veliku žalost mnogih celivatelja njenog lika, dela i totema, već 2:0 za Vladu Srbije.

Pod tri, molili bismo uvaženo francusko-srpsku spisateljku, stručnjaka za over-dramatizaciju političkih prilika u koje je umešana današnja Vlada, sa njenim omiljenim premijerom, da objasni kakva je to nova vrsta populizma u pitanju protiv koje se svi, pa i ona sama, buni? Očigledno da Srbljanović uopšte više ni ne razume šta je ono što je popularno i čime se mažu oči i da je blago prešla u taj korpus, a šta ono što nije. Naravno, svi se slažemo da treba biti oprezan, postupan i da je ovo samo prvi korak u neophodnim merama, koje neće uspeti u cilju da upristoje naš BDP (ne Francuske) ako ih ne budu pratili i naknadni potezi koje će povući ministarstvo privrede. Ali, gde je tu populizam? Da li više niko ne sme, po mišljenju ljudi poput Biljane Srbljanović, da kaže da će nešto biti „bolno i teško”, jer je danas i to automatski populizam? Otkad smo mi to naučili da sve tretiramo po automatizmu radije nego da pažljivo pratimo postupke, efekte tih postupaka i u tom smislu ne „trčimo pred rudu” sa zaključcima? Da li je to kultura koja nedostaje uvaženoj spisateljki? Da li bismo, ako sve shvatimo kao populizam, ikada mogli da uradimo nešto dobro za svoju zemlju (ne Francusku), ako bi se ona pitala? Čini se da ne bismo.

Sledeći tvitovi već kipe pod uzavrelim ekspres loncem što prostaštvom, što glupošću, ali sa prepoznatljivom dozom skrivene ljubavne naklonosti prema neumoljivom premijeru: „I kao Dačić će dati 25 posto od premijerske plate. Pošto mu se jebe za tu platu, može i celu da da. Kofer oporezovan nije”, nepoverljiva je izuzetna Leya Keller (ne princeza Leja iz Ratova zvezda), aka BS. Ili pak naredni: „Infostan moje majke je 100 evra, penzija joj je 250 evra. Aporija sa Jejla.”

Pod jedan, izlive već otrcanog ljubavnog zova ženke poput „jebanje” i „kofer” nećemo komentarisati, te ostavljamo to istražnim organima za vreme kada u njihovim strukturama ne bude bilo više opstrukcije da se to konačno istraži. Pod dva, ali već rečeno, Dačić neće dati 25% od plate nego od razlike svog iznosa i 100 hiljada dinara, jer je prethodni izraz strogo matematički gledano, ekonomski, kako hoćete, netačan. Pod tri, nipodaštavanje Lazara Kristića, u stilu, ni Jejl mu neće pomoći (a ni Biljani po svemu sudeći Francuska) još jednom je neutemeljeno, jer pozivanje na novu patetiku, majku penzionerku, nema ama baš nikakvog smisla. Ekonomskim merama vlade za sada nisu i neće biti pogođeni penzioneri, što je takođe izričito napomenuto na sednici koju Biljana nije imala snage da gleda, verovatno zato što joj je „ruka sama od sebe krenula” ka daljinskom i prebacila kanal čim je uočila lica svojih miljenika.

I još jedna poruka za kraljicu: Marko Mišković nije platio nikakav solidaran porez, već je sud odredio da ta suma bude garancija njegovog pojavjivanja na suđenju. Iako se ni Vladi Srbije ne dopada ovakav epilog baš kao ni Biljani, ona izgleda da zaboravlja da je sudska vlast odvojena od izvršne. No, zašto li ona ovo zaboravlja, pitamo se? Možda upravo po onom istom „automatizmu” po kom i iznosi niz tviter gluposti; zato što za vreme njenog briljiranja i agitovanja za Tadića i DS to nije bio slučaj, što je iz prvog lica i iskusila.

(e-novine, 09.10.2013.)