Foto: Oksana Toskić

ČETIRI OZNAČITELJA I SAHRANA: Canetove prijave čekaju u fijoci

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Posle dve godine neuspešnih pokušaja, Jocić, iznoseći svoju odbranu, 2012. godine navodi podatke da je direktor policije Milorad Veljović uz prisustvo još jednog lica iz Specijalnog tužilaštva pokušao da iznudi lažan iskaz kojim bi trebalo da optuži Stanka Subotića, Mila Đukanovića i po mogućstvu Branu Mićunovića, poznatog crnogorskog biznismena, kao nalogodavce za to ubistvo – dakle, upravo onako kako su mediji pre toga najavljivali. U tom slučaju, Subotić bi suštinski bio primoran da bude u bekstvu, pošto bi svaka strana vlast morala da ga izruči na osnovu toga što ga osoba iz kriminalnog miljea tereti za ubistvo (ili, u slučaju Šarića, za šverc narkotika i pranje novca), nakon čega bi direktno bio sproveden u zatvor zbog krivičnog dela za koje bi već bio osuđen u odsustvu, dok bi Jocić bio obezbeđen i slobodan u nekoj od država Srednje Amerike. Na ove Jocićeve navode reaguju advokati Stanka Subotića i 5. juna 2012. podnose krivičnu prijavu republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac zbog krivičnog dela iznuđivanja iskaza i sprečavanja i ometanja dokazivanja protiv Milorada Veljovića, N. N. lica iz Specijalnog tužilaštva, glavnog urednika lista Blic Veselina Simonovića, novinarke Tamare Marković Subote i više N. N. lica iz rukovodstva Demokratske stranke.[1] Ova prijava dopunjena je 16. jula iste godine, a među licima koja se terete da su prekršila zakon pojavljuju se i inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova Bogdan Pušić i Zoran Ljubičić, advokatica iz Beograda Gordana Babić, zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić, direktor Bezbednosno-informativne agencije Saša Vukadinović, tadašnji direktor Telekoma Branko Radujko, ministarka pravde Snežana Malović, koordinator službi bezbednosti Miodrag Rakić, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović i drugi.[2]

Sreten Jocić je 2. aprila 2014. oslobođen optužbi za ubistvo Ive Pukanića, jer nije bilo nikakvog dokaza za krivično delo zločinačkog udruživanja, što je Apelacioni sud potvrdio krajem februara 2015. godine.[3] Zbog toga što je proveo 1.300 dana u pritvoru, od 27. aprila 2009. do 28. decembra 2012. godine, Jocić je sredinom januara 2016. tužio državu i zatražio odštetu od 60 miliona dinara; njegovim advokatima na ime troškova u ovom postupku isplaćeno je 11 miliona dinara.[4] Optužnica srpskog tužilaštva teretila je Jocića da je po nalogu nepoznatog lica (fingirano da bude Subotić, s motivom osvete zbog tekstova u Nacionalu) organizovao kriminalnu grupu koja je izvršila ubistvo Pukanića i Franića; kao neposredni izvršilac okrivljen je i pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora Željko Milovanović. Stanko Subotić se sve vreme od podizanja optužnice za šverc cigareta nalazio pod medijskom blokadom, a prostor mu, ako se izuzmu dva pojavljivanja na TV B92, ustupa jedino regionalni portal E-novine, koji je zbog toga trpeo i dan-danas trpi blokadu većine oglašivačkih agencija. I on je, prvostepenom presudom, zbog nedostatka dokaza oslobođen svih optužbi pred Višim sudom u Beogradu, 18. jula 2014, a godinu i po dana kasnije, 24. decembra 2015, Apelacioni sud pravosnažno je potvrdio tu odluku Višeg suda.

Kada je reč o listu Blic, ulogu koju je Tamara Marković Subota preovlađujuće imala u derivatima i reaktualizacijama akcije „Mreža“, Vuk Z. Cvijić imao je u manipulacijama svime što su mu policija i tužilaštvo servirali u vezi s akcijom „Balkanski ratnik“. To u medijskom smislu uistinu podrazumeva paralelni proces kriminalizacije Crne Gore i nastavak neskrivenog nastojanja da se s kriminalom po svaku cenu poveže sam vrh vlasti, tj. Milo Đukanović i Demokratska partija socijalista (DPS), s tim što ovde šverc cigareta biva zamenjen trgovinom kokainom, a potom i pranjem novca iz takve trgovine. Isto tako, Saša Ivanić, koji je u saradnji s Rodoljubom Milovićem vodio postupak protiv Stanka Subotića, od 2010. godine vodi i objedinjeni postupak protiv Darka Šarića za šverc kokaina, a od 2011. za pranje novca, koristeći se istim metodama iznuđivanja iskaza od ljudi poput Nebojše Jestrovića, koji mu služi da uvede novo-staro osumnjičeno lice i preostalog člana triedra – Stanka Subotića.

Cvijić za te potrebe 18. marta 2010. godine lansira tekst pod naslovom „Caneta sumnjiče da je švercovao kokain sa Šarićem“, koji je nastavak pripreme terena od dan ranije, kada zajedno s Tanjom Nikolić Đaković u tekstu „Subotić u panici zbog nove optužnice“ zapravo otkriva nameru Tužilaštva da nastavi s progonom i optuži Subotića i za šverc kokaina.[5] Taj tekst pojavljuje se samo tri dana nakon što se Subotić u emisiji Intervju sa Jugoslavom Ćosićem na TV B92 uključuje direktno iz Ženeve kako bi demantovao tvrdnje Nebojše Medojevića, lidera crnogorskog Pokreta za promjene, da se sa Šarićem krije na Žabljaku u Crnoj Gori, izmišljotinu koju su tih dana podgrevali mediji Dan i Vijesti iz Crne Gore, kao i Blic, Press i Kurir u Srbiji, pod direktnom kontrolom Borisa Tadića i Miodraga Rakića, a pre svega kako bi po nalogu tužilaštva insinuirali ono „opšte mesto“ koje je Mira Marković zacrtala još 1997. godine – da Đukanović štiti kriminalce švercere, baš kao što je 1999. godine štitio „strane plaćenike“ i „izdajnike“ poput Đinđića. Crnogorsko poreklo Pljevljanina Šarića zbog toga se u ovoj kampanji posebno apostrofira, iako je Šarić od svoje sedamnaeste godine živeo u Srbiji i imao isključivo srpsko državljanstvo,[6] baš kao što se u pozadinu gura činjenica da je velika većina Šarićeve imovine preko koje ga Tužilaštvo tereti da je oprao novac od trgovine kokainom stečena na teritoriji Srbije i to u aukcijskim privatizacijama tokom vladavine Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.

Novinarka Tanja Nikolić Đaković takođe je autorka teksta „U zagrljaju mafije“, koji se pojavio u nedeljniku NIN 28. juna 2012. godine, nešto više od mesec dana nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, koja je posledično dovela i do smene republičke vlasti, a koji dolazi kao reakcija Tužilaštva i policije na krivičnu prijavu koju su advokati Stanka Subotića podneli protiv glavnog urednika Blica Veselina Simonovića i Tamare Marković Subote. U tom tekstu tek inaugurisani predsednik Nikolić tendenciozno se povezuje sa Subotićem preko intervjua za Blic iz jula 2009. godine, u vreme kada je Tanja Nikolić Đaković radila u tom listu, u kojem je Ratko Knežević plasirao notorne laži da se, između ostalog, planira likvidacija Borisa Tadića i da Subotić radi za Nikolića. Ti sadržaji i druge neistine, već demantovane od strane tadašnjeg hrvatskog predsednika, koji je u srpskoj štampi za tu priliku cenzurisan, ponovo se reaktuelizuju, pa se tako Tomislavu Nikoliću postavlja pitanje da li ima nekakve veze sa švercom duvana, a Subotić se povezuje sa francuskom obaveštajnom službom.

Odgovor advokata Stanka Subotića na ovaj tekst je najpre odbijen, da bi se nakon više od mesec dana, 2. avgusta, iznenada pojavio, ali u prekrojenoj formi; iz originalnog naslova „U zagrljaju novinarske mafije“ izbačena je reč „novinarske“, a iz teksta pak svi delovi koji bi mogli da kompromituju listove Blic, NIN, odnosno njihove glavne urednike, Veselina Simonovića i Nebojšu Spaića. Dakle, na isti način na koji to ima običaj da čini i Ljiljana Smajlović u listu Politika, čime ovi urednici direktno krše odredbe prava na odgovor i demanti iz Zakona o javnom informisanju i medijima. Nebojša Spaić „proslavio“ se čuvenom naslovnom stranom NIN-a uoči izborne tišine 2012. godine, na kojoj je Tomislava Nikolića unapred proglasio „gubitnikom“. Njegova supruga Tamara Spaić bila je dugogodišnja novinarka lista Blic, u kojem se u toku predizborne kampanje, a posebno nakon nje, takođe pretežno bavi diskreditovanjem predsednika Nikolića. Jedna je od medijskih rodonačelnica, pored svojih koleginica Ivane Mastilović Jasnić, Nataše Latković i Željke Jevtić, svevremenog fabrikovanja i spinovanog fingiranja navodnog sukoba u vrhu vlasti između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Ovu temu i dan-danas razrađuju listovi u vlasništvu kompanije Ringier Axel Springer (Blic, NIN, Alo! i 24 sata), zajedno s tabloidom Kurir, koji je i dalje pod velikim uticajem krugova bliskih Rodoljubu Miloviću, bivšem načelniku Uprave kriminalističke policije, i njima srodnih frakcija.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj