Foto: Oksana Toskić

IZ CRNE GORE, S LJUBAVLJU: Georgijev kao insinuator

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Na osnovu činjenice da su neke od kompanija koje se najviše reklamiraju, posle pada s vlasti DS, maja 2012. godine i nakon što im je istekao ugovor sa firmom Dajrekt medija, prešle u konkurentski pul, u kojem se nalazi i agencija Sekond, BIRN je naznačio da je došlo do prekomponovanja klijenata i da je to uzrokovalo kraj dominacije Đilasove firme na tržištu oglašavanja. Ovo je jedan od faktora koji objašnjava zašto je nastao BIRN-ov tekst: procenjeno je da je u takvim okolnostima šteta koja se njime može naneti konkurentima mnogo veća nego što to može škoditi Dajrekt mediji. Dalje, veza sa Srpskom naprednom strankom i njenim predsednikom izvedena je preko pomenute firme Sekond u vlasništvu Sanje Lalović, koja je radila poslove medijske strategije i planiranja u kampanji SNS na izborima 2012. godine, i činjenice da ova firma blisko sarađuje sa PR agencijom Rajt u vlasništvu Gorana Veselinovića, člana Glavnog odbora SNS koji broji oko 400 članova, dok je u tekstu, radi boljeg efekta, predstavljen kao nekakav „visoki funkcioner“ te stranke. Na osnovu podataka da se ove dve firme fizički nalaze u istom poslovnom kompleksu (Erport sitiju) i da koriste usluge iste advokatske kancelarije, BIRN je zaključio da iza firme Sekond zapravo stoji isti Goran Veselinović, bivši poslodavac Aleksandra Vučića, koji je 2011. radio u njegovoj tadašnjoj firmi Profajler, što je u svom izveštaju od BIRN-a 2015. godine prepisao i Savet za borbu protiv korupcije, telo kompromitovano devet meseci nakon smrti Verice Barać, otkada isturenu medijsku ulogu u predstavljanju Saveta dobija Miroslava Milenović. Sve ovo bilo je dovoljno grupi „istraživačkih novinara“ da obznane kako monopol koji je nekada u ruci držao Dragan Đilas sada preko Veselinovića drži Vučić, i time pokušaju potpuno da promene fokus teksta.[1]

Budući da postojanje monopola ili makar oligopola u sferi oglašavanja, bez obzira na to što je u tekstu izvedeno na ovakav nakaradan način, samo po sebi još uvek nije dokaz za kontrolu i pritiske na medije, autori su primorani da citiraju nekadašnje izveštaje Evropske komisije i Vlade Sjedinjenih Država, u kojima se ističe načelan stav da u situacijama visoke koncentracije jedne ili nekoliko firmi na ovom tržištu rizik od uticaja na medije i pojave autocenzure raste u značajnoj meri, pa će tako sve naredno u BIRN-ovom tekstu funkcionisati na nivou insinuiranja, jer je autocenzuru u praksi veoma teško dokazati. U tekstu bode oči i činjenica da autori ni od jednog urednika medija nisu dobili konkretnu potvrdu da su oglašavačke agencije, bilo u jedno ili u drugo vreme, vršile pritisak na njih i uslovljavale ih reklamama,[2] ali su zato sve ono što BIRN-ovi istraživači nisu mogli da čuju od urednika uredili da dobiju od njihovog najvećeg medijskog logističara, ni od koga drugog nego od predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića lično. Njegovo svedočenje koje nije ništa drugo nego puka pretpostavka i nagađanje, predstavlja lajtmotiv čitavog istraživanja, gde je svojim rečima opisao sve ono što autori u nedostatku čvrstih dokaza nisu smeli da zaključe, već jedino na ovaj indirektan način, uz pomoć NUNS-a da insinuiraju.[3] Zbog čega je onda uopšte bilo važno objaviti tekst u kojem se ništa od najavljenog u suštini nije ni dokazalo?

Učešće Vukašina Obradovića u ovom tekstu, baš kao i učešće vodećih lica Vijesti, Monitora i Dana u tekstu Kurira koji otkriva navodne aspiracije Mila Đukanovića prema Srbiji, nije prosto tu da potvrdi navode autora, već da aktivno učestvuje u kreiranju teze, pa tako i na samo istraživanje BIRN-a treba gledati kao na zajednički i mnogo širi projekat, koji se ne završava formalnim realizovanjem i objavljivanjem teksta u nedeljniku Vreme, nego tek svim onim što će NUNS upregnuti da se od činjenice što je taj tekst objavljen napravi medijska kampanja koja nastupa nakon njega. Upravo to uračunava tekst, što sugeriše da su radnje koje će uslediti po njegovom objavljivanju već bile okvirno isplanirane, jer je NUNS znao za istraživanje i pre nego što se ono pojavilo, budući da je predsednik tog udruženja učestvovao u operaciji njegovog stvaranja. To je ujedno i odgovor na pitanje zašto je manje važno to što je tekst sam po sebi manjkav i nedostatan; posle svega što bude došlo niko više neće ni misliti o tome da li je on dovoljno potkrepljen ili nije, jer će sve nakon njega raditi na tome da ga predstavi kao da jeste – i to je sve što je bitno (baš kao i u aferi „Plagijati“). Još jednom, kao i u brojnim drugim konstrukcijama, imperativno je katapultirati priču što dalje od onoga što joj je najslabija tačka – od samog korena na kojem počiva. Kako je tekst u praktičnom smislu celom pričom o tržištu oglašavanja, kojom se takoreći poslužio, uspeo da opravda uvođenje termina „autocenzura“ u antivladin diskurs,[4] NUNS-ova promotivna kampanja upravo će taj deo priskrbiti i na njemu dalje graditi svoju hipostazu autocenzure kao vida cenzure. Tek sa ovog mesta postaje jasno kako je BIRN-ov propagator Kristijan Mir mogao tako bezbrižno da kaže da je cenzura u Srbiji lako dokaziva.

Dokaz uspeha svoje kampanje NUNS je predstavio u izuzetno prepredenom obliku, u saopštenju od 2. maja 2015. godine, povodom svetskog dana slobode medija. Nakon više od godinu dana marljivog truda i rada, ovoga puta to udruženje nije ni imalo potrebu da iznosi optužbe na račun Vlade o cenzuri – umesto njega, to su učinili Reporteri bez granica,[5] koji su opet do takvog sadržaja došli posredstvom NUNS-a i BIRN-a, pa je NUNS-ovo bilo samo da ih citira i prenese, uz jasan podtekst koji predstavlja šamar Vladi (’vidite, čak i strane organizacije znaju šta rade vlasti u Srbiji’). Citat unutar citata glasi: „’Vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politike medija. Razvoj medijske situacije ne vodi ka željenom, evropskom cilju. Da bi se stvari popravile, potreban je stalni pritisak javnosti, ali i spremnost civilnog društva i novinara da se neprekidno bore za slobodu medija, ukazuje RSF’, naveo je NUNS.“[6]

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj