Foto: Oksana Toskić

IZ CRNE GORE, S LJUBAVLJU: Tribine i tribinice...

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Da bi kampanja izgledala manje tendenciozna, formalni povod oko koje se centrira postaje 3. maj, ponovo Svetski dan slobode medija. Zbog toga se mesec dana nakon izlaska teksta u Vremenu, na Fakultetu političkih nauka organizuje tribina na kojoj učestvuju Olja Bećković, Zoran Panović (glavni urednik Danasa) i Dragoljub Petrović (kolumnista Danasa), kada gošća skupa izgovara: „Autocenzura kojoj se pribegava u uslovima kada znaš o kome i šta ne smeš da pišeš, samo je finija reč za cenzuru. Imate Nebojšu Stefanovića, koji, čini se, u poslednje vreme ne radi ništa drugo već ide sa televizije na televiziju i pita voditelje u programu ’Da li sam vas ja ikad zvao?’. Odgovor je – nisi. I to je tačno, jer nije zvao on, već neko drugi. I nije zvao voditelja, već nekog po hijerarhiji višeg.“[1] Šest meseci kasnije, voditeljka za koju se ni dan-danas pouzdano ne zna da li je ikada u svojoj karijeri do tada napisala ijedan autorski tekst za neke novine i koja istovremeno na tribini izjavljuje da se sa novinarstvom rađa i da je novinar „onaj ko ne može da radi ništa drugo, koga jedino taj posao interesuje i samo time može da se bavi“ – demantovaće samu sebe tvrdnjom da je premijer Aleksandar Vučić zvao lično nju kako bi vršio pritisak. Da li to znači da u vreme održavanja tribine te međusobne telefonske razgovore interne prirode još uvek nije tumačila tako i da su isti retrogradno tek nakon što je menadžment B92 raskinuo ugovor s njom postali „pritisci“? Dragoljub Petrović, kojeg je Panović doveo iz Kurira, dodaje pak da je celog života čekao da Vučić dođe na vlast: „Kako da ne pišem o čoveku koji je sveprisutan i svud se meša. A upravo je on taj koji je opsednut medijima, stalno mu nešto ne valja – od ’analitičara punih mržnje’ do novinara ’hejtera’.“[2] U Kuriru 1. jula 2007. godine, u jeku još jedne hajke koja se vodi protiv Vladimira Popovića, Petrović će napisati rečenicu: „Najveći inspirator ubistva Zorana Đinđića bio je – Zoran Đinđić.“[3] Drugim rečima, Đinđić je sam svojom pojavom i suštinom svog rada izazvao to da bude ubijen (’ko mu je kriv’), slično kao što Vučić izaziva istog autora da neprestano piše o njemu.

Tribina NUNS-a pod nazivom „Autocenzura: nevidljiva pretnja slobodi medija“ održava se u Beogradu 6. maja; ovoga puta kao povod se koristi i saopštenje za javnost SNS u kojem se Javni servis optužuje da služi kao svakodnevni poligon za napade na predsednika te stranke i Vladu tek formiranu 27. aprila 2014. godine – na osnovu istupa Srđana Škora, Olivere Kovačević i najave da Nebojša Spaić, nekadašnji urednik NIN-a, poznat kao novinar blizak režimu Borisa Tadića, treba da postane savetnik v. d. direktora RTS. Zbog toga je za jednog od učesnika na tribini upravo i pozvana voditeljka emisije Da Možda Ne, koja će karakteristično prokomentarisati da sličnog saopštenja nije bilo ni u vreme vladavine Demokratske stranke (koja je to rešavala na sasvim drugačiji način, a ne javno). Olivera Kovačević obavlja i funkciju predsednice Suda časti Udruženja novinara Srbije, po statutu autonomnog tela koje, po prijavama koje su teretile Ljiljanu Smajlović za kršenje novinarskih normi i kodeksa, još nijednom nije donelo odluku koja nije išla u korist predsednice tog udruženja. Glavni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković, koji je objavio BIRN-ov tekst, reći će da je naslov tribine pogrešan i da je autocenzura veoma vidljiva, a za primer navesti to što nijedan medij nije želeo da objavi tabloidnu vest da se Aleksandar Vučić razveo i ponovo oženio.[4] Samo dan kasnije isto lice odlazi u emisiju Jedan na jedan na RTV kod Danice Vučenić, članice Izvršnog odbora NUNS-a, i tezu o venčanju proširuje novom, o medijskoj proizvodnji vođe.

Istog dana kada je održana i beogradska tribina, u listu Danas, koji vodi najveću kampanju o cenzuri od svih štampanih listova, pojavljuje se intervju s Gordanom Sušom, članicom Saveta Republičke radiodifuzne agencije, u kojem se kaže: „Cenzura proizvodi autocenzuru kod novinara i to ne može jedno bez drugog. Čim postoji diktat, postoji i autocenzura. Zašto naši političari u svojim obraćanjima javnosti stalno prete? Naučili da diktiraju. Autocenzura je individualno opredeljenje, a cenzura – ma koliko sofisticirana danas, pritajena, pod okriljem državnih službenika, izabrane elite, vlasnika kapitala – jeste društveno delo“; umesto naziva rubrike, iznad teksta u novinama stoji „Tema nedelje: cenzura i autocenzura“.[5] U uredničkom kolegijumu Danasa, koji je najpre naručio, a potom odbio jedan intervju i nekoliko izjava Vladimira Popovića, u to vreme nalaze se još dva člana Izvršnog odbora NUNS-a: Bojan Cvejić i Jasmina Lukač.

Osmog maja u Novom Sadu takođe je u toku tribina pod identičnim nazivom, koju organizuje NUNS-ov klon – Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), još jedna politička organizacija koja koristi profesiju kako bi prikrila svoje realno delovanje, poznata po bliskosti s pokrajinskom Vladom premijera Bojana Pajtića. Radio televizija Vojvodine pravi prilog pod nazivom „Autocenzure ima, ali je nedopustiva“, u kojem se navodi da je autocenzura veoma raširena u medijima u Srbiji i da predstavlja „drastičan primer kršenja novinarske etike“. Na njoj učestvuje i Gordana Janković, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji i naslednica Dragane Nikolić Solomon, nekadašnje pomoćne urednice IWPR, direktorke BIRN-a i posredstvom londonskih veza aktuelne portparolke EULEX-a, koja 19. maja takođe za Danas kaže da su „glavni razlozi za nastajanje autocenzure cenzura, nepostojanje crvenih linija, odnosno nepostojanje tržišta, koje je posledica izostanka zakona i pravila igre“.[6] Dva pojma sada su već potpuno prikazana izjednačeno i prožimaju jedan drugog; više se ne zna da li je autocenzura deo cenzure ili cenzura deo autocenzure, jer je to sada jedan isti označitelj – tako je na nivou jezičke strukture uvedena „cenzura u Srbiji“.

Dok traje tribina u Novom Sadu, NUNS u Beogradu dodeljuje godišnju „nagradu za istraživačko novinarstvo“ u štampanim medijima upravo BIRN-ovom tekstu i njegovim autorima Aleksandru Đorđeviću i Slobodanu Georgijevu (zato je morao biti objavljen u Vremenu), dok su nagrade u kategoriji elektronskih i onlajn medija dobili četvoro novinara iz CINS-a i novinarka PG Mreže radeći na projektu zajedno sa CINS-om, čiji je osnivač NUNS. Nagradu od 2006. godine, kada je ustanovljena, dodeljuju Ambasada Sjedinjenih Američkih Država i NUNS, a u žiriju, čiji je sastav promenjiv, ovoga puta se našao i direktor CINS-a Branko Čečen. Na taj način nagrađeni rad BIRN-a, koji jednim delom donira i finansira CINS, više se ne dovodi u pitanje, jer je institucionalizovan, a čitav šaradni događaj, u kojem članovi NUNS-a, u svrhu političkog promovisanja, dodeljuju nagrade sami sebi ili sebi srodnim organizacijama i pojedincima, svake godine se predstavlja kao nešto od izuzetnog profesionalnog značaja i u suprotnosti prema neozbiljnom, tabloidnom novinarstvu.[7]

Da bi se sada iz razloga više nastavila afirmacija nagrađenog teksta i njegove „neumitne istine“, šefica Slobodana Georgijeva i direktorka firme BIRN d. o. o. Gordana Igrić pozvana je da se oglasi u Danasu 14. maja 2014. godine prilogom koji nosi naslov „Naprednjaci preuzeli sistem cenzure demokrata“, u kojem upozorava da se stvara „kult ličnosti Aleksandra Vučića“, varirajući tako već postavljenu dijagnozu Dragoljuba Žarkovića. Samo dva dana pre toga još jedan član uredničkog kolegijuma Danasa, Aleksandar Roknić, daje svoj doprinos propagiranju cenzure u autorskom tekstu apokaliptičnog naziva „Kako je pobedila cenzura“, koji zaključuje lamentirajući: „Novinari su danas potonuli u autocenzuru, a kako sjajno piše pisac Danilo Kiš, ’autocenzura je sestra laži, duhovna korupcija...’“ Najzad, prljavi ciklus ovog „građanskog“ medija zatvara Milica Pešić, još jedna od akterki s boravištem u Londonu i direktorka tamošnjeg Instituta za medijsku raznolikost, organizacije koja preko Londonske škole za ekonomiju tesno sarađuje sa BIRN-om u formiranju međunarodnog javnog mnjenja o stanju u Srbiji i lobiranju kod stranih zvaničnika. Ingeniozni haiku Danasove teme nedelje koja traje gotovo mesec dana glasi: „Autocenzura se javlja samo tamo gde ima cenzure. Dok postoji cenzura postojaće i autocenzura.“[8] Nameće se pitanje: da li je ova neumerena i u krajnjem neinteligentna kampanja,[9] u kojoj je većinu intervjua u Danasu obavio novinar Kurira Boban Karović, rezultat stvarnog uverenja Zorana Panovića da Vlada Srbije vrši pritisak na medije, ili je samo posledica još od vremena Đinđića poznate navike urednika tog lista da s vremena na vreme ubacuje kontroverzni sadržaj koji bi eventualno poboljšao prodaju na tržištu nikada neostvarenih novina?

Uprkos svemu ovome, u odgovoru ministru policije Nebojši Stefanoviću od 6. novembra 2015. godine, u kojem Panović ne razume odakle političarima smelosti da uopšte komentarišu medije, a kamoli da tvrde kako pojedini, uključujući Danas, TV N1 i Kurir, vode kampanju protiv vlasti, urednik „građanskog lista“ reći će da Danas nikada nije vodio „kampanje“ niti „užasne kampanje“.[10] Konkretan razlog Stefanovićevih optužbi jeste prilog koji je ovaj medij lansirao 2. novembra, a u kojem je vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Čajetina i potpredsednika Srpske narodne partije Milana Stamatovića i još deset lica zbog sumnje da su oštetili državu za 50 miliona evra – preokrenuta u prilog njegove reakcije na tu prijavu, kojom optužuje da mu se smešta i da iza svega toga stoji rođeni brat premijera, Andrej Vučić, koji „kadrira po Srbiji“. Na pitanje novinara da objasni ove ozbiljne optužbe, Stamatović je odgovorio da je Andreja Vučića optužio samo zbog toga što je premijerov brat i da je to samim tim dovoljno da obavlja „najuticajniju funkciju u Srbiji“.[11] Ovako nedovoljno utemeljene optužbe jednog lokalnog političara, koji u tekstu nijednom nije negirao delo koje mu se prijavom Ministarstva stavlja na teret, list Danas tretira kao glavnu vest, stavlja je na naslovnu stranu, da bi priču zatim preuzela i produbila TV N1, a Kurir bez ikakve dozvole preneo na svoj portal, kako bi poslao poruku premijeru da je spreman da ga napada sve direktnije, ukoliko ponovo ne plati reket, koji je jedno kratko vreme tokom 2014. godine bio uspostavljen. Samo dan pre teksta u Danasu, vanparlamentarna Demokratska stranka Srbije izdala je saopštenje za javnost u kojem je optužila SNS da sprovodi političku odmazdu nad rukovodstvom opštine Čajetina, čime se zapravo opravdava otpor prema smenama i otpuštanjima u pojedinim javnim preduzećima u toj opštini koja su u ingerenciji Republike.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj