Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Snovi o novom zemunskom klanu

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Prevodom teksta sa sajta Middle East Eye, koji je Redžepović nazvao nezavisnim arapskim medijem, dan kasnije, 22. avgusta, poslužiće se crnogorski Monitor, koji je jedna od tri zvanične filijale OCCRP-a (Vijesti sa Željkom Ivanovićem predstavljaju nezvaničnu) i prepričati ga uz naslov „Ulaganja Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju i Crnu Goru: Bliska lična prijateljstva“. Dva dana kasnije, originalni tekst s engleskog nimalo slučajno prevodi i portal Al Jazeera Balkans, podružnica za Balkan poznate medijske korporacije Al Jazeera, čiji su osnivači iz Katara, emirata koji je rival Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kako u pogledu saveznika na Bliskom istoku (jedni su bliski Turskoj i delimično Iranu, dok drugi pretežno sarađuju sa Saudijskom Arabijom), tako i na polju investicija koje pokušavaju da obezbede na Balkanu, gde su se UAE zavidno pozicionirali u Crnoj Gori i Srbiji preko Muhameda bin Zajeda i time pretekli Katar, koji pokušava da oslabi njihov uticaj u ove dve države i tržišno zaposedne prostor Bosne i Hercegovine. Kolumnista Al Jazeera Balkans do novembra 2014. godine i pomoćnik glavnog urednika E-novina Marko Matić govori o promenama u uređivačkoj politici ovog medija s obzirom na aktuelnost investicija UAE u Srbiji: „Od kada je krenula priča o ’Beogradu na vodi’ i Etihadu (tokom Vučićevih susreta sa princom Bin Zajedom) primetio sam da je Al Jazeera počela forsirano da angažuje Ratka Femića za glavne teme koje se tiču Srbije, dok su meni u tom periodu uglavnom dodeljivane neke drugorazredne, što je bitno odudaralo od ranije uređivačke prakse. Femić je, na primer, u maju i junu 2014, tokom poplava napisao, čini mi se devet tekstova, dok autori saradnici sajta uobičajeno pišu po dva teksta mesečno. Oni su znali, i to se u mojim tekstovima jasno videlo, da ja neću na silu da kritikujem Vučića i da prema njegovoj političkoj agendi imam blagonaklon stav, dok je Femić bio spreman da radi sve suprotno. Otuda i ne čudi što su, kada su došli u situaciju da biraju između njega i mene, izabrali njega.“

Za to vreme Ratko Femić – novinar koji, baš kao i antivladine strukture iz Crne Gore, godinama radi na političkim parainterpretacijama akcija „Mreža“ i „Balkanski ratnik“ i koji, pored Tamare Marković Subote, Vuka Z. Cvijića, Miloša Vasića i Stevana Dojčinovića, predstavlja jednog od nekolicine po srpsko novinarstvo najpogubnijih novinara, na koje direktan uticaj imaju Tužilaštvo i policija – postaje udarna pesnica Al Jazeere Balkans za Srbiju i oličava kaznu koju ovaj katarski medij sprovodi nad srpskom vlašću zbog saradnje sa UAE, aktualizacijom svih mogućih afera koje se fabrikuju protiv Vučića, s posebnim akcentom na cenzuru i kriminalne motive. Femić, koji je svojim privatnim i profesionalnim angažmanom pomagao Dojčinoviću u stvaranju i promociji knjige Šarić, koristi prostor na Al Jazeeri radi sukobljavanja s tadašnjim kolumnistom Matićem i optužuje ga da „umiva Šarićeve poslove“ samo zbog toga što je u svom tekstu objavljenom na E-novinama uputio kritiku Dojčinoviću i pokazao nedostatke, nedoslednosti i očitu tendencioznost i instruiranost kojom je ta knjiga pisana.[1] Matiću se, međutim, na Al Jazeeri ne dozvoljava da odgovori Femiću, a ubrzo nakon toga „zamoljen“ je i da više ne piše za taj sajt. Posle tretmana na E-novinama, kada je nastavio da napada i omalovažava Matića i redakciju tog portala, Ratko Femić, još jedan od članova Izvršnog odbora NUNS-a, koji je u javnosti, pored generalnog sekretara tog tela Svetozara Rakovića, poznat po vulgarnostima koje piše na društvenim mrežama, upućuje najprizemnije uvrede glavnom i odgovornom uredniku tog portala Petru Lukoviću, nazivajući ga izdajnikom i plaćenikom Stanka Subotića. Ovaj nekadašnji zaposlenik tabloida Alo!, blizak krugu novinara oko CINS-a i autor teksta pod naslovom „Cenzura i(li) tabloidizacija države“, iz Novog magazina Nadežde Gaće, zajedno sa svojim urednikom Vojislavom Tufegdžićem, početkom 2015. godine prelazi da radi za srpsko izdanje nedeljnika Newsweek u vlasništvu Adria Media Grupe, na čijem je čelu Aleksandar Rodić, direktor još jednog tabloida – Kurir.

Istom zamenom teza, da se tekstom tobože štiti i abolira Darko Šarić, a ne ističu upravo protivzakonite radnje Saše Ivanića iz Tužilaštva za organizovani kriminal i Rodoljuba Milovića iz Kriminalističke policije, novinari-atentatori Blica početkom aprila 2015. godine okarakterisali su sajt medijske mreže Antidot i dosije koji su Marko Matić i njegov istraživački tim napisali za taj sajt o političkoj sprezi pravosuđa i medija nasleđenoj iz vremena vlasti Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Preko tog teksta napadnut je dalje analitičar medija Stanko Crnobrnja, jedan od rukovodilaca tog sajta, koji je u to vreme u trci za mesto prvog čoveka Javnog servisa, pa nastaju naslovi: „Kandidat za direktora RTS vodi sajt koji brani Šarića za račun ljudi iz senke“, „Šarićevi ljudi stavili metu na glavu tužioca“, „Šarićevci bliski Canetu i Bebi zameću tragove“, što prenose i podgoričke Vijesti. Progresija označenog u naslovima je očigledna: Antidot se najpre naziva „sajtom koji brani Šarića“, da bi se s te odrednice kvazideduktivno prešlo na međutermin „Šarićevi ljudi“, a zatim i sasvim vulgarno, do specifične etikete kojom treba sve da se kaže – „šarićevci“. Tragom takvog izvrtanja stvari, u jednom od tekstova oglašava se i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, isti onaj koji samog sebe tumači u serijalu Slaviše Lekića Pad haških begunaca, namenjenom aboliciji upravo onoga o čemu je naširoko pisao Marko Matić. Vukčević, još jedan „osmi putnik“ Tadićevog režima u izvršnoj vlasti Aleksandra Vučića, za tu priliku daje više nego simptomatičnu izjavu: „Sporni tekstovi doprinose atmosferi linča. Okrivljeni preko tih tekstova šalju najgore poruke mržnje. Zato sada bivši pripadnici JSO ponovo pozivaju na oružje. Stvara se atmosfera kakva je prethodila ubistvu premijera Zorana Đinđića.“[2]

Dva momenta se ističu u ovoj manipulaciji: prvo, tekstove satanizuju jedno lice i medij koji su na Antidotu označeni kao korumpirani deo vlasti, s ciljem da se preko tekstova nalepi etiketa na osnovu koje ih niko neće shvatati ozbiljno, jer su navodno pisani da bi branili Šarića; drugo, lice koje se s razlogom oseća uplašenim zbog svojih nezakonitih dela, kako bi se odbranilo, pravi paralelu s vremenom pred atentat na Zorana Đinđića, optužuje autore tekstova sa sajta Antidot, koji ga raskrinkavaju, da su povezani s nekadašnjom JSO i pritom zagovara tezu o stvaranju novog „zemunskog klana“ – što je identično onome što je Rodoljub Milović lansirao u javnost neposredno pre njegove smene preko svog prijatelja Ljubiše Buhe Čumeta, ključnog svedoka u suđenju Đinđićevim ubicama, kako bi simbolika bila još ubedljivija. Tako samo šest dana pre smene pet načelnika policijskih uprava, 14. juna 2014, Buha u Blicu tvrdi da mafijaši iz „zemunskog klana“ ponovo vladaju Srbijom, da je u pitanju sedmoro ljudi iz stare postave i da hoće da ga ubiju, baš kao što su to Legija i Spasojević pokušavali krajem 2002. i početkom 2003. godine: „Neki su trenutno u politici, a okupili su i neke nove mlade. Imam dokaze za to i pokazaću ih nadležnima kada to od mene budu tražili.“[3] Na pitanje zašto hoće da ga ubiju, pravi se jasna aluzija na Šarića: „To morate da pitate neke koji su u zatvoru. Ne znam kome smetam i zbog čega. Neću sada da pričam da li su novac ubacili u legalne tokove ili se bave klasičnim kriminalom.“[4] Dva dana kasnije, u intervjuu Kuriru priča postepeno napreduje, ali i dalje bez ijednog konkretnog imena: „Novi klan se ne bavi ubistvima i drogom, već izvlači pare od države. Hvala bogu, nisu još toliko jaki, ali ne sme im se dozvoliti da postanu jaki.“[5] U istom intervjuu Ljubiša Buha se hvali da ga, uprkos tome što mu je ukinuto obezbeđenje koje je bio dobio još kao svedok saradnik u procesu protiv ubica premijera Đinđića, i dalje štite pripadnici UKP koje mu je dodelio Rodoljub Milović. Zašto je, dakle, tužilac Vukčević gotovo godinu dana nakon što je premijer Srbije to demantovao, ponovo u Blicu pokrenuo izmišljotinu o novom „zemunskom klanu“ i reaktiviranju struktura iz JSO?

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom smene policijskih generala, 20. juna, premijer Aleksandar Vučić reći će: „Pojavila se prethodnih dana u javnosti priča o nekakvom ’zemunskom klanu’. Reč je o izmišljotini Ljubiše Buhe Čumeta. Svuda gde se to pojavilo, svuda je takvu informaciju objavio Ljubiša Buha Čume. Svuda. I medijima i političarima i svima.“ Ivana Buha, poslednja u nizu bivših supruga prvog zaštićenog svedoka, na konferenciji koju je organizovala u Medija centru godinu dana kasnije, 30. juna 2015, tvrdiće, između ostalog, da je Čume umešan u dva ubistva, Zorana Petrovića Šempe i Branislava Lainovića Dugog, iz 1998. i 2000. godine, i da je prilikom potpisivanja sporazuma o statusu svedoka saradnika 10. marta 2003, preko Milovića i nekadašnjeg specijalnog tužioca Jovana Prijića uspeo da sredi da se istraga o tim ubistvima ne pokreće. O vezi Milovića i Ljubiše Buhe dodaje da je Čume upravo preko njega dobijao informacije o narednim policijskim akcijama i hapšenjima i da je u više navrata išla sa suprugom u kabinet načelnika UKP.[6] Ona je, potvrđujući time reči Vladimira Popovića iz Utiska nedelje, rekla da je Milović preko Čumeta probao da organizuje predaju Darka Šarića, zbog čega ga je u više navrata slao u Crnu Goru na sastanak s Branom Mićunovićem, što je u stvari bila Milovićeva laž, koju je u to vreme plasirao i Vučiću, dok je Čumeta slao zarad pokušaja da izgladi odnose s Milom Đukanovićem. Da bi ga dodatno motivisao, Milović se Ljubiši Buhi hvali da može da sredi da Šarić dobije pet godina zatvora, u zamenu za pet miliona evra koje bi im dao. Najzad, i Ivana Buha govori o tome da je priča o novom „zemunskom klanu“, koju je u medijima trebalo da pokrene njen suprug u nameri da se optuže pojedini funkcioneri BIA, koji u to vreme već uveliko istražuju slučaj Jelova gora, zapravo bila Milovićeva ideja.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj