Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Markonijem protivu Dačića

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Istovremeno, u dvostrukoj igri koju igra, 19. juna 2014. godine, samo dan uoči smene, Rodoljub Milović u poslednjem pokušaju očajnika sastavlja lažnu službenu belešku (i pokazuje je premijeru Vučiću), u čijem sadržaju se navodi da je direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Đorđević preko svog advokata i još nekih lica iz BIA uzeo šest miliona evra od Darka Šarića kako bi mu se izdejstvovala oslobađajuća presuda na sudu, o čemu premijer takođe govori na konferenciji. Dnevni list Politika objaviće 22. jula da je BIA podnela krivičnu prijavu protiv Milovića zbog zloupotrebe službenog položaja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka, jer se sumnja da je bivši načelnik UKP oktobra 2010. godine angažovao osuđivanog kriminalca Milutina Markovića Putu da prati i osmatra s kim se sastaje tadašnji državni sekretar MUP-a Dragan Marković Markoni, koji je boravio u službenoj poseti Beču.[1] Saznanja o tome stečena su na osnovu presretnutih telefonskih razgovora između Pute, koji je u to vreme praćen od strane BIA zbog sumnje u umešanost u međunarodni kriminal i njegove bliske saradnje s Dragoslavom Kosmajcem, i Milovića koji mu daje instrukcije o praćenju i opisuje kako izgleda Markoni. Nakon obavljenog zadatka, mesec dana kasnije, u jednom beogradskom restoranu Puta se sastaje s Milovićem, referiše mu o boravku Markonija, a sastanku prisustvuje i Kosmajac, upravo osoba koju je Aleksandar Vučić na konferenciji označio kao glavnog „narko-dilera“, o kojem godinama ćute i policija i BIA, s kojim je, kako se ispostavlja, Milović u odličnim odnosima i kome je bio doušnik prilikom akcija zaplene droge i hvatanja dilera „Grom“ I „Grom 2“ u toku decembra 2013. godine, obaveštavajući ga kako bi se sačuvali glavni dileri.[2]

Kao što je ranije već rečeno, Stevan Dojčinović, koji po objavljivanju knjige Šarić po medijima politizuje smenu Rodoljuba Milovića, tvrdeći da razlozi njegove smene nisu jasni i da su vezani za Šarićevo svedočenje, istovremeno na stranici 239 svoje knjige piše da je Puta Milovićeva „operativna veza“ i da je ovaj blizak Kosmajcu, navodeći to na osnovu teksta u Politici, koji je u međuvremenu, dok je pisao knjigu, objavljen, što još jednom otvara pitanje o razmerama licemerja koje je u stanju da isporuči ovaj samoproklamovani istraživački novinar. Zanimljivo je da mu Puta u knjizi služi kao insinuacija kriminala do Ivice Tončeva, koji je krajem devedesetih bio partner ovome u zajedničkoj firmi, nekadašnjeg savetnika za evropske integracije Ivice Dačića, lidera Socijalističke partije Srbije i koalicionog partnera Borisa Tadića i Demokratske stranke u vlasti. Da je 2010. bio praćen, Markoni, koji je u međuvremenu postao zamenik direktora BIA Aleksandra Đorđevića, otkrio je tek krajem maja 2014. godine, kada je i uputio zahtev MUP-u s pitanjem da li je Služba za specijalne metode UKP preduzimala mere i radnje prema njemu, ali je Milović to ignorisao. Međutim, razlozi načelnika UKP-a da prati Markonija 2010. godine i kontekst u koji Dojčinović smešta Milutina Markovića Putu u svojoj knjizi nisu nimalo kontingentni i nepovezani, što će se videti po situaciji od 19. marta 2014, kada Markoni postaje predmet Milovićeve hajke.

Dakle, samo dan nakon predaje Darka Šarića, a tri posle održanih vanrednih parlamentarnih izbora, TV B92 u vestima od 16 časova objavljuje da je, prema „nezvaničnim informacijama“, u beogradskom hotelu „Hajat“ uhapšen direktor Inspekcije za rad, nekadašnji operativac SBPOK-a i član kabineta ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića – Dragoljub Peurača, koji je uhvaćen u primanju mita po prijavi firme Man Power, od koje je tražio 15.000 evra „za dokumenta koja je kao državni službenik bio u obavezi da dâ“.[3] U poslednjoj rečenici te vesti uzgred se dodaje da je Peurača uhapšen nakon što je ručao sa zamenikom direktora BIA Draganom Markovićem Markonijem. Već u vestima od 18.30 sati objavljen je Markonijev demanti, u kojem tvrdi da nije bio na ručku s Peuračom, mada ga poznaje, ali i da se u to vreme nalazio upravo u „Hajatu“ zbog dva odvojena sastanka koja je imao s jednom novinarkom i prijateljem.[4] Blic objavljuje obe vesti oko 19.30 sati, u razmaku od dva minuta; prvu, u kojoj se umeće rečenica o ručku, priprema Tamara Marković Subota, dok se druga prenosi s Tanjuga. Slično kao i 2001. godine, u slučaju ubistva Momira Gavrilovića, nastupa enigmatični vakuum medijskog zatišja, ovoga puta čak od deset dana, da bi 29. marta krenula erupcija vešću da je Markoni saslušan povodom ovog slučaja u policiji, da se sumnja da je zajedno s Peuračom reketirao, pored navedene, i firmu za obezbeđenje Sekuritas sa 50.000 evra, da je utvrđeno da je bio u intenzivnom kontaktu s njim tog dana, da su ih kamere snimile kako se sastaju u restoranu „Fokača“ u hotelu „Hajat“ i, najzad, da je pao na poligrafskom ispitivanju.[5]

Prva faza hajke je veoma koncentrovana i traje tri dana, od 29. do 31. marta, u medijima Blic, Kurir, Informer, Naše novine, Večernje novosti i Telegraf, od kojih svaki ima isti anonimni izvor iz policije, budući da raspolaže identičnim rečenicama kao i ovaj drugi s liste, iako svi oni tvrde da „ekskluzivno saznaju“ ili da su u pitanju izvori baš tog medija – sve dok Markoni nije podneo zahtev za razrešenje, kako ne bi bio optuživan da sa mesta zamenika direktora BIA utiče na istragu o Peurači. Tako Kurir udarnog dana, 30. marta 2014, objavljuje čak pet tekstova protiv Markonija, dok Peurača polako pada u drugi plan, s obzirom na to da se bezmalo svi naslovi odnose na zamenika direktora BIA, koji se sada optužuje za sve što se pripisuje i direktoru Inspekcije za rad, pa čak i za to da je ovaj radio po njegovom nalogu: da je primio kovertu sa 50.000 evra, kao i da je „prljavim parama kupio dva stana od 520.000 evra“.[6] U Blicu pak kampanju vodi novinarka Ivana Jasnić Mastilović, poznata po bliskim vezama s Demokratskom strankom i ulozi koju je imala tokom prljave predizborne kampanje koju je ovaj list 2012. i 2014. godine vodio protiv Tomislava Nikolića.[7] U Novom magazinu, 3. aprila, u drugom delu nešto razvodnjenije kampanje koja dolazi iz istih medija, Vojislav Tufegdžić, već pomenuti zaštitnik Ratka Femića, realizuje tekst „Potraga za partijskim novcem“, u kojem skuplja sve tabloidne sadržaje iz prve etape koje je Milović preko svoje sekretarice, partnerke i nekadašnje novinarke Marije Nenić prosledio medijima, te rezonuje upravo tragom želja načelnika UKP: Markonija prikazuje kao kadar SPS-a, čijeg lidera Dačića smešta u isti kontekst s Rodoljubom Radulovićem („Mišom Bananom“), dok novac koji je, navodno, reketom izvlačio Markoni treba da posluži stranci i kriminalcima okupljenim oko Šarića.

Dragan Marković Markoni razrešen je početkom aprila, ali je ostao da radi u Bezbednosno-informativnoj agenciji kao savetnik direktora Aleksandra Đorđevića, da bi dva meseca kasnije otkrio da je 2010. godine bio protivzakonito praćen. Bivši direktor Inspekcije rada Dragoljub Peurača osuđen je 15. jula 2015. u Specijalnom sudu u Beogradu prvostepenom presudom na pet godina zatvora zbog primanja mita, dok Markoni nikada nije bio ni privođen, niti je protiv njega pokrenut bilo kakav postupak na osnovu novinskih napisa s kraja marta i početka aprila 2014. godine.[8]

Zašto je, dakle, Rodoljubu Miloviću bilo bitno da skloni Markonija, premda u tome na kraju nije sasvim uspeo? S jedne strane, napad na Markonija kao zamenika direktora BIA, tj. glavnog operativca, predstavlja osvetu UKP-a i pokušaj diskreditacije te agencije samo dan posle predaje Darka Šarića, zbog koje je u Srbiji pobrala sve zasluge, s obzirom na to da je UKP morao biti odstranjen zbog spletkarenja koje je činio Milović, a sve zarad prikrivanja težnji da se preko slučaja Šarić optuže i lica poput Stanka Subotića i Mila Đukanovića. Zanimljivo je da je ovaj motiv nehotice otkriven u rečenici teksta od 7. aprila 2014. godine, koji se pojavio u nedeljniku Akter Tihomira Trišića, koji je tada ponovo u ljubavi s Milovićem i Pušićem, jer mu je obećano da se neće pominjati u slučaju pančevačke Azotare: „Učešće zamenika direktora BIA u aferi uzimanja mita obelodanjeno je u vreme kada je Agencija zasipana hvalospevima o uspesima u borbi protiv korupcije i hapšenju narko-bosa Darka Šarića.“[9] Dva dana pre toga, Ranko Pivljanin, satiričar-politikant tabloida Blic, pravi Markonijev portret kojem daje naslov „Mitoman“ i u prilog svom stavu citira Milovićevu ciničnu diskvalifikaciju dotadašnjeg zamenika direktora BIA: „Prvi operativac. Koji prvi operativac? Dajte, molim vas, prvi operativci BIA su ili penzionisani ili se nalaze u Obrenovcu.“

S druge strane, dok preko medija koje kontroliše vodi hajku protiv Markonija, kojeg povezuje sa Socijalističkom partijom Srbije, Milović zajedno s Tužilaštvom vrši pritisak na Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku da odustanu od SPS-a kao koalicionog partnera u vladi, koja u to vreme, neposredno nakon izbora, još uvek nije formirana, niti se zna koje će je stranke činiti osim SNS-a. Takva diskvalifikacija Ivice Dačića i njegove stranke (delimična je već izvršena preko Branka Lazarevića, nekadašnjeg Dačićevog šefa kabineta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji je optužen za „curenje“ informacija iz MUP-a tokom akcije „Balkanski ratnik“) mogla je biti baš onaj nedostajući korak do uspešne abolicije Milovića, Ivanića, Rakića i ostalih. Tek ovim postaje jasno kakav je Milović interes mogao imati 2010. godine u praćenju Markonija, koji je tada bio državni sekretar u Dačićevom ministarstvu, i zašto je tragao za svim što bi Dačića dodatno moglo da drži u šaci, a što bi jednog dana i te kako poslužilo kao politički „leveridž“, kako to već uveliko negoveštavaju aktivnosti CINS-a. Jer Markoni je upravo u tom periodu oformio Odeljenje za bezbednost ministra u okviru MUP-a, koje je trebalo da se bavi medijskim manipulacijama koje su iz tog resora dolazile protiv Ivice Dačića, i činjenicom da ključni inspektori, među kojima su i Milović i Pušić, nisu poštovali lanac komande, već su odgovarali i naređenja direktno primali od Miodraga Mikija Rakića, uzornog službenika, prema mišljenju Slaviše i Bojane Lekić.[10]

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj