Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Put za Ramalu

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

BIRN se, međutim, time ne zadovoljava; Ivan Angelovski sredinom februara putuje za Ramalu da bi intervjuisao predsednika Mahmuda Abasa, uporno insistirajući na pitanjima posledica koje bi odluka Srbije o dodeli državljanstva Dahlanu mogla da ima po odnose dveju država. Ipak, Abas prepoznaje BIRN-ova nastojanja i rizik od međudržavnog incidenta, kao i to da ga ovi koriste pre svega u cilju diskreditacije srpskog premijera – dakle, za sopstvene unutrašnje potrebe, ne prezajući pritom ni od čega, pa ni od toga da Srbiju zavade s Palestinom – i zbog toga razočarava bivšeg novinara-islednika iz Insajdera: „Mi imamo odlične odnose. Sad, ako oni imaju kontakte sa tim čovekom, to nije naše pitanje. To je njihov problem, njihova stvar. Ja neću otići kod srpskog predsednika i reći mu ’Zašto imate ovakav odnos sa tim čovekom’“, prenosi Angelovski u tekstu „Abas: Dahlanovo državljanstvo je ’problem Srbije’“, koji je objavio 24. februara (na srpskom jeziku 25. februara), na istom sajtu te organizacije kao i prethodni. Ključne delove iz ovog intervjua, koji je Abas uglavnom iskoristio da difamira Dahlana, ipak ne ulazeći u njegove poslove u Crnoj Gori i Srbiji (što se zato prepušta istraživačkim mrežama da naglase), uzima agencija FoNet, koja je u njegov posed prevoda došla pre nego što je on na sajtu Balkan Insight uopšte i objavljen, sastavlja kratku vest koju Danas 24. februara prenosi pod nazivom „Dahlan problem Srbije“, iz kojeg više nije jasno u kom smislu treba da se tumači to „problem Srbije“, budući da su čak i navodnici iz BIRN-ovog originalnog naslova uklonjeni, što ponovo ukazuje na BIRN-ovu osnovnu nameru – da Srbija pod hitno mora da reši taj „problem“ ukoliko ne želi loše odnose s Palestinom – i pokazuje da su interesi ove organizacije uvezani s pojedincima iz domaćih medija. Ovaj neuspeli pokušaj izazivanja međudržavnog incidenta zarad kompromitacije i smene domicilne vlasti ostaće upamćen kao presedan, ali ujedno i kao jedan od osnovnih metoda rada mreže BIRN (kao i nekada IWPR) danas na Balkanu.

U svom trećem tekstu, objavljenom na prvi dan prijateljske posete Abasa Beogradu, Angelovski, koji je u međuvremenu precizno savladao BIRN-ov tzv. konzervativni stil pisanja (svaki pasus se sastoji od jedne rečenice, tj. od većinom nabacanih delova ponovljenih već u nekom ranijem tekstu, što rezultuje pisanjem koje je u stvari naklapanje), pojačava formulaciju navodeći da je palestinske zvaničnike „kako se saznaje, razbesnela odluka Srbije da dodeli državljanstvo Dahlanu“, s ciljem da tim tekstom izazove novu provokaciju.[1] Tokom Abasove dvodnevne posete Beogradu, 9. i 10. juna 2015. godine, u kojoj je zajedno s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem otvorio novu zgradu palestinske ambasade, međutim, Mohamed Dahlan nijednom nije bio tema zvaničnika, a saradnja dveju država ocenjena je kao dobra i prijateljska, uz nadu da što pre dođe do mirovnih pregovora između Palestine i Izraela. Nepuna dva meseca pre toga, 19. aprila, palestinski sud odbacio je tužbu kojom se Dahlan tereti za proneveru 17 miliona dolara, što je bilo navođeno kao jedan od ključnih argumenata za diskreditaciju Dahlana i njegovih ulaganja u Srbiju i Crnu Goru u svakom od BIRN-ovih ili njegovim pisanjem motivisanih tekstova – i proglasio je neosnovanom.[2] Nijedan od medija koji su vodili kampanju protiv Dahlana nije preneo ovo kao zasebnu vest.

Uz ovakvu podlogu, povodom pripremnih radnji, a zatim i posebnog zakona koji je predviđen da se usvoji u Skupštini u vezi s projektom „Beograd na vodi“, glasnogovornica s portala Peščanik Vesna Pešić može bez ikakvih problema da pozove, ni manje ni više, nego na ustanak: „Da ustanemo svi u odbranu Beograda, našeg prelepog grada, umesto što ćutimo kao mule i puštamo da se autobuska stanica izmešta na neku poljančinu na Novom Beogradu. Ćutimo iako je već sklonjeno i 180 objekata u Savamali. A sve zbog toga da bi se gradio taj monstrum koji se zove ’Beograd na vodi’. [...] O tom projektu su kolektivni apel uputili naši stručnjaci iz inostranstva [u pitanju je NVO Inura, organizacija ’za urbano istraživanje i akciju’, koja je osnovana s ciljem da lobira za političke interese, a čiji je apel deo poslednjeg poglavlja knjige Biro Savamala Beograd, od koautora domaćih protivnika ovog projekta, prim. aut.] [...] pokazujući katastrofalne posledice tog monstruma od projekta koga u svoju slavu, ali mnogo više zbog srpsko-arapske korupcije, iza zatvorenih vrata vodi Aleksandar Vučić.“[3] U već pomenutoj radio-emisiji u kojoj otvoreno priznaje da mrzi premijera Vučića i Vladu Srbije, Pešićeva ovo pitanje podiže na nivo izbora između života i smrti: „Za mene je glavni test: hoćemo li uspeti da se odbranimo od tog lex specialisa i tog ’Beograda na vodi’, ili nećemo. Na tome se sve prelama. I to nije čak čista politika, da kažeš neka stranka, neka vlada u senci, to je pitanje grada koji građani imaju prava da odbrane. I ako tu ništa ne uradimo – pa onda [Vučić, prim. aut.] može da seče i glave na Terazijama.“[4] Ovo lice će, bez ikakvog dodatnog objašnjenja, 9. septembra 2015. godine u tekstu koji nema direktne veze s tim umetnuti između dva zareza da je SNS, čiji je predsednik Aleksandar Vučić, „mafijaška stranka“.[5]

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj