Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Odneće nam zemlju ovi Arapi

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Ovde valja postaviti pitanje koje je parafraza onome što ga je Čedomir Jovanović postavio u vezi s Mišom Bananom i „surčinskim“ ili „zemunskim klanom“, kojima su u različitim vremenima rušena dva premijera, s obzirom na to da je istovetnost matrice zapanjujuća: Kakva je razlika u ulozi označitelja Stanko Subotić, kojeg su u aferi „Nacional“ koristili kao sredstvo za kriminalizaciju Zorana Đinđića i Mila Đukanovića, i označitelja Mohamed Dahlan, koji četrnaest godina kasnije služi da bi se kriminalizovali Milo Đukanović i Aleksandar Vučić? Isto onakva kakva je nekad i sad i kod Nebojše Medojevića, Femićevog specijalnog izvora iz Crne Gore, koji mu potvrđuje sve što je u tekstu vezano za Dahlana – apsolutno nikakva. Ono što se svojevremeno zvalo „duvanskom“ sada može kod konzumenata neometano da pređe u „investicionu mafiju“, još jednom pod abolirajućim geslom – ’sve nam je sumnjivo, a svaki stranac koji hoće da investira u stvari dolazi da nam otme naša prirodna bogatstva i zemlju’.

Istovetan proces, koji je po karakteru karte na koju računa ksenofobičan, teče i u Srbiji povodom zainteresovanosti investitora iz UAE, Nemačke i drugih zemalja da ulažu u poljoprivredno zemljište u Vojvodini, jer je Vlada Srbije odlučila da promeni važeći zakon, prema kojem je zemljište moglo da se izda nedomicilnom licu u zakup na najviše tri godine, i učini ga povoljnijim po investitore, uz nagoveštaj da bi uskoro moglo biti zakupljeno i do trideset godina – naročito nakon najave o ulaganju jednog od najvećih nemačkih proizvođača svinjskog mesa, firme Teniz. S najavama premijera Vučića o investiranju u sistem navodnjavanja, ali i zahvaljujući bliskim vezama sa šeikom Muhamedom bin Zajedom, pojedine arapske porodice naseljavaju se u Vojvodinu u iščekivanju povoljnog poslovnog ambijenta. Tako od 2014. kreće i kampanja opozicije, ponajviše Demokratske stranke, koja od petooktobarskih promena drži vlast u srpskoj pokrajini, ali i bivšeg ministra privrede Saše Radulovića,[1] posebno bliskog organizaciji BIRN – protiv „prodaje zemljišta strancima“,[2] a u stvari radi zaštite interesa lokalnih stočnih prerađivača i otkupljivača poljoprivrednih dobara, koji su s pravom u strahu da će dolaskom stranih investitora izgubiti monopol i mogućnost za dalje sticanje ekstraprofita, što im je vlast vojvođanskog premijera i aktuelnog predsednika DS Bojana Pajtića omogućila nauštrb kvaliteta prerađevina. Pri svemu ovome, potpuno se gubi iz vida činjenica da je gotovo polovina obradivog zemljišta u Srbiji neiskorištena[3] i da su i druge zemlje Evropske unije ustupale upravo one parcele koje su bile u zapuštenom stanju, a nikada veći deo svojih plodnih površina.[4]

Kako Al Jazeera Balkans reaguje na ovo? U razmaku od samo dva dana, tabloidnom novinaru Ratku Femiću, u međuvremenu priučenom od strane njegovih prijatelja iz CINS-a da izigrava ozbiljnog istraživača, naloženo je da napiše dva autorska teksta, što odstupa od svakog standarda ovog medija – jedan protiv Vučića, a drugi protiv Arapa iz UAE: 27. avgusta „Vučić vječno u predizbornoj kampanji“ i 29. avgusta 2015. godine „Arapski salaši usred Panonskog mora“. Oba teksta su neverovatno niskog kvaliteta, neprofesionalna, neozbiljna i deluju kao da su pisana za lični blog, a ne za medij u vlasništvu internacionalne korporacije. Premijer Srbije se optužuje da zagovara parlamentarne izbore iz nekakve psihološke, egoistične potrebe koja je Femiću neophodna da bi složio mozaik autoritarnog vladara, tj. diktatora, koji Vreme, NIN, Peščanik, Autonomija i još neki već uveliko razrađuju, stavljajući Vučića u isti koš s premijerom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, Crne Gore Milom Đukanovićem, Mađarske Viktorom Orbanom i Makedonije Nikolom Gruevskim. Autor neformalno i bez posebnog reda nabacuje niz kritizerskih „argumenata“ koje je pokupio s antivladinih sajtova, koristi se ekonomskim terminima za koje ne zna ni šta tačno predstavljaju (spoljni dug), uzima lažne podatke koje plasira tzv. vlada u senci Demokratske stranke, i najzad, koristi proverenu klasiku: prebacuje Vladi ono što nije u njenoj, već u ingerenciji sudske vlasti.

Deo o „Beogradu na vodi“, koji je njegovim katarskim gazdama veoma bitan, dovoljno govori sam za sebe, ali i o jasno sadističko-esnafskoj i omalovažavajućoj strani Femića: „Doduše, očišćen je teren na mestu gde treba da nikne ’Beograd na vodi’, i kad tu bude napravljena neka zgradurina onda će moći da kažu: ’Glasali ste, gledajte. Gde se ova zgrada nalazi? U Beogradu. A je li taj deo Beograda blizu Savi? Jeste. A je li Sava reka? Jeste, brate. A je li reka voda? Voda, nego šta drugo. E pa, gospodo građani i birači, ispunili smo stogodišnji san da se Beograd prvi put u istoriji spusti na obale reka i dobili smo Beograd na vodi’. To će biti predstavljeno ravno silasku čovekovog dalekog pretka s drveća na zemlju, ali posle ovakvih obećanja, njihovih ispunjenja i najave još jednog ciklusa, čini mi se da neko misli da nismo ni silazili sa grana.“ Drugi tekst još je komičniji: „istraživač“ Femić navodno odlazi u Vojvodinu, obilazi sela u okolini Sombora, intervjuiše paore o tome šta misle o svojim novim komšijama Arapima i pravi od toga putopisnu formu. Jedan od njih kaže da je Arapin hteo da ga prevari, najpre se predstavivši kao čovek s manirima: „Takvim sitnim poklonima kupuje pažnju, a u stvari to ti je ono kako će da ti utera.“ Za Al Jazeeru, arapsku medijsku kuću iz rivalskog emirata, u stilu vračarskog snoba Natalije Dević, to je sasvim dovoljno.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj