Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Kraljičina plaža

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

I baš kao što je logistikovana BIRN-ova kampanja u Srbiji, novinar Vijesti Vladimir Otašević, crnogorski korelat Slobodana Georgijeva i Ivana Angelovskog, istog dana varira tekst iz Dana, a u prelom stavlja identičnu fotografiju koju su koristili BIRN i Teleprompter, na kojoj Vučić, Dahlan i Đukanović sede na trosedu u kućnoj atmosferi, premda se srpski premijer u tekstu uopšte i ne pominje. Značenje te fotografije tako više uopšte ne čine razlozi zbog kojih je isprva pravljena nego ono što se nalazi izvan nje – kontekst u koji je umetnuta i kojim dobija nekakav kompromitujući predznak.[1] Ova manipulacija u Crnoj Gori vrši se usred kampanje koju vodi Ranko Krivokapić, predsednik SDP-a, Đukanovićev koalicioni partner u vladi, protiv nastojanja Rojal grupe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da na 90 godina zakupi Kraljičinu plažu, koja se nalazi na granici između opština Bar i Budva, u nameri da izgradi ekskluzivni turistički rizort. U maniru koji opozicija u Srbiji koristi da napadne projekat „Beograd na vodi“, Krivokapić zajedno s još nekoliko partijskih kadrova, poput potpredsednika opštine Budva Ljuba Filipovića i Draginje Vuksanović, poslanice SDP-a i supruge vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića, iznosi neistine da ugovor nije po zakonu, da se njime predviđa eksteritorijalnost, da procedura valorizacije zemljišta nije poštovana, da bi prostor najpre trebalo privesti nameni, a zatim ga prodati mnogo skuplje, kao i da je period od 90 godina kojim se zemljište daje u najam predugačak.[2]

Bez obzira na to što je Socijal-demokratska partija deo vlasti, mediji Vijesti, Dan i Monitor za tili čas kreću da je podržavaju, jer se ta stranka, bez koje Đukanović nije mogao da formira vladu, suprotstavlja težnjama DPS-a, a zapravo je ucenjuje na način sličan kao što je to činio Mlađan Dinkić i stranka G17 plus, tj. Ujedinjeni regioni Srbije, u novijoj srpskoj parlamentarnoj istoriji. Rojal grupa, koja je u vlasništvu kraljevske porodice iz Abu Dabija Al Nahijan i koja je jedan od najuglednijih investitora današnjice, tako se diskredituje preko Dahlana i njegovog saradnika Muhameda Rašida, za koje se bez ikakvih dokaza („iako ga nema u zvaničnoj evidenciji CRPS“) vezuje firma osnovana u svrhu realizovanja ovog projekta od kapitalnog značaja Queens beach development, dok istovremeno razliku između 17 (iznos „proneverenog novca“ za koji je Dahlan u Palestini optužen) i 200 miliona dolara, na koliko je procenjeno ulaganje investitora – niko ne pominje.

Muž Draginje Vuksanović pod uticajem supruge nalaže specijalnom tužiocu Milivoju Katniću da vodi proces protiv Lazara Rađenovića, bivšeg predsednika opštine Budva, i savetnika premijera Crne Gore Aleksandra Tičića, koji su optuženi da su učestvovali u fingiranoj licitaciji za zemlju na brdu Košljun kod Budve, a zatim je prodali po desetostruko većoj ceni firmi Pioneer Investments, čiji je vlasnik Muhamed Rašid.[3] To koristi Ljubo Filipović, koji, dok je Rađenović u pritvoru, s mesta potpredsednika opštine dolazi u poziciju da upravlja njom, sistematski minira i najzad suspenduje proces zakupa zemljišta na Kraljičinoj plaži. Uprkos naporima Đukanovića, koji je organizovao brojne sastanke s čelnicima SDP-a s ciljem da se razreše dileme koje su se u javnosti pojavile i koji je zajedno s ministrom održivog razvoja i turizma Branimirom Gvozdenovićem dao odgovor na svaki „argument“ koji je koalicioni partner lansirao, Ranko Krivokapić od svoje protokolarne posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u stilu Nebojše Medojevića i njegovih svojevremenih zloupotreba poseta Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama, 11. januara 2015. pravi presedan i dva dana kasnije izjavljuje za domaće medije da je „kod vlasti u Abu Dabiju naišao na zid ćutanja o prodaji Kraljičine plaže“.[4] Izjava se pruža u pravcu insinuacije da se čak i vlasti UAE ograđuju od tako „sumnjivog“ i „netransparentnog“ projekta, s kojim oni, kraljevska porodica, tj. Rojal grupa, zapravo nemaju ništa: „Ja sam tražio da ta tema bude dio našeg razgovora, zvaničnim diplomatskim kanalima. Ni na jednom mom susretu niko nije pomenuo tu temu. Niko je nije smatrao važnom.“ Zbog ovih reči, istog dana, 13. januara, oglasila se i ambasada UAE u Podgorici, demantujući Krivokapića rečima da je poseta bila organizovana baš onako kako je on tražio, da u planu nije bio razgovor s ljudima iz Rojal grupe i da je prodaja Kraljičine plaže pitanje koje Vlada, a ne predsednik Skupštine Crne Gore, rešava s investitorom. „Želim da pojasnim da je investitor koji je zainteresovan za privatizaciju Kraljičine plaže, Royal grupa iz Emirata, prestižna i poznata investiciona kompanija koja ima mnogo projekata širom svijeta. Diskutovanje o temi privatizacije Kraljičine plaže nije bio cilj ove zvanične posjete, i nije bio dio agende posjete“, saopštila je ambasadorka UAE u Crnoj Gori Hafsa Al Ulama.

Sve ovo čini predistoriju, da bi za osam dana izašao navedeni tekst očajnih pobuda u Danu, kada sledi novi talas medijske kampanje, koji je razrada i proširenje tekstova iz 2013. godine, u kojima se preko nezgrapne formulacije „za pronevjeru više stotina miliona državnih fondova“ spekulisalo sa iznosom za koji se Dahlan tereti, odakle će se ’više stotina miliona’ urezati u pamćenje i ubuduće tendenciozno izjednačavati s ulaganjem 200 miliona dolara u Kraljičinu plažu.[5] Konačno, epilog mandatorne kompromitacije Đukanovića i svevremenog nastojanja da mu se nanese šteta i dezavuiše ugled odražava se negativno na čitavu Crnu Goru: 31. marta 2015. godine Ambasada UAE objavila je da je Rojal grupa odustala od projekta Kraljičina plaža „zbog višemjesečne kampanje kompromitacije te firme, kraljevske porodice i države od strane pojedinih visokih funkcionera, dijela medija i civilnog sektora“. Šteta za budžet opštine Budva samo u 2015, nastala usled takve odluke, iznosi 11 miliona evra, a za budžet Crne Gore dugoročno gledano 300 miliona evra, ako se računaju i dodatne investicije. Pored toga, država je ostala uskraćena za 20 miliona evra od najma zemljišta, rasta BDP-a za 230 miliona evra i bez oko 300 radnih mesta; nestaje prihod od turističkih usluga ekskluzivnog letovališta procenjen na oko 100 miliona evra godišnje i najbitnije – poverenje stranih investitora koje se ovakvim manipulacijama ozbiljno narušava.[6] No, mediji koji su učestvovali u ovoj kampanji vest o povlačenju Rojal grupe preneli su kao da ni najmanje nisu odgovorni za takav ishod, držeći se po strani kao nekakvi objektivni posmatrači.

Ranku Krivokapiću, međutim, nije prvi put da na manje-više indirektan način, zbog svojih i poslovnih interesa svog partnera Denisa Mandića tera investitore iz Crne Gore. Državni investicioni fond Katara Qatari Diar takođe se povukao krajem avgusta 2014. iz projekta izgradnje ekskluzivnog turističkog centra u uvali Pržna u Tivtu, gde je ovaj fond 2010. godine kupio zemljište od skoro 300 hiljada kvadratnih metara za 25 miliona evra. Uprkos izmenjenom detaljnom urbanističkom planu, koji je u potpunosti usaglašen s razvojnim potencijalima koje je investitor planirao, razlog nezadovoljstva Qatari Diara bilo je neodgovorno ponašanje Denisa Mandića, koji je preko saradničke firme potkradao ovaj fond, slično kao što je to Duško Knežević činio s firmom Kapital investments iz UAE. I Knežević i Krivokapić su odigrali svoju ulogu 2002. godine u aferi „Moldavka S. Č.“ preko Andrije Jovićevića, tadašnjeg ministra policije; Krivokapić je tada prilikom nezakonitog hapšenja Zorana Piperovića izjavio da je „policija svoj dio posla uradila korektno“, iako je komisija Vlade Crne Gore, na čijem je čelu bio Živojin Aleksić, poznati svetski kriminolog i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, formirana povodom ovog slučaja, izrazila sasvim suprotan stav.[7]

Ovakav rasplet, zbog kampanje koja se paralelno vodi, vrlo lako je moguć i u Srbiji povodom projekta „Beograd na vodi“; iako su okolnosti nešto stabilnije zbog većinske podrške koju Srpska napredna stranka (SNS) trenutno uživa u parlamentu i među građanima, moglo bi se zamisliti do kakvih bi uslovljavanja i opstrukcija dolazilo da je još jedan mandat za gradonačelnika Beograda dobio Dragan Đilas, bivši predsednik Demokratske stranke, koji je u predizbornoj kampanji 2014. godine omalovažavao ovaj projekat, uprkos tome što samo godinu dana ranije nije imao ni najmanji problem s njegovim idejnim rešenjem.[8] Nakon njega, kampanju su nastavile prvenstveno nevladine organizacije, pojedina privredna društva i mediji, poput BIRN-a, Vremena, Peščanika, Radija Slobodna Evropa, televizija B92 i N1, Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i raznih grupa građana koje se pozivaju na tradicionalizam i propagiraju konzervativan pristup razmišljanju; svima njima zajedničko je previranje i neodlučnost između dve grupe razloga: onih kvaziprofesionalno urbanističkih i onih koji aludiraju na navodnu kriminalnu spregu Aleksandra Vučića i „Arapa“.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj