Foto: Oksana Toskić

...AND JUSTICE FOR ALL: Uništiti Futuru plus

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Jestrović i Subotić demantovali su notorne izmišljotine o tome da je Futura plus ikada pripadala Darku Šariću, ili da mu je na bilo koji način ustupljena. U emisiji Goli život kod Milomira Marića, emitovanoj 29. marta 2014. godine, Nebojša Jestrović, lice pre toga držano dve godine i sedam meseci u istražnom zatvoru, rekao je da je u Futuru plus došao na preporuku Darka Šarića, koji je bio Jestrovićev poslodavac u firmama Štampa komerc, Štampa sistem i Štampa press (u daljem tekstu Štampa), koja je u svom vlasništvu imala lanac od oko 550 kioskâ, dok je konkurentska firma Futura plus, koju su zajednički registrovali 19. aprila 2004. godine firme Emerging Markets Investments (EMI grupa) iz Danske, u vlasništvu advokata koji su prijatelji sa Subotićem, zatim njegova D-Trade i nemački medijski koncern WAZ, na čijem je čelu tada Bodo Hombah – imala oko 1.350 kioskâ širom Srbije, ali sveukupno gledano, na nepovoljnijim lokacijama od Štampe.[1] Ipak, na stranici 107 svoje knjige Stevan Dojčinović obmanjuje javnost, uz blagoslov u predgovoru Miloša Vasića falsifikuje Jestrovićev iskaz i umesto da napiše da je ovaj na preporuku prešao da radi u Futuru, navodi da je to učinio „po nalogu“ Darka Šarića, tako držeći za neupućene čitaoce u rezervi lažan motiv Tužilaštva i policije iz 2010. godine, ali ga za razliku od svojih kolega iz Reakcije sa B92 dalje uopšte ne razrađuje; štaviše, na stranici 159 Dojčinović vraća ispravan termin iz Jestrovićevog iskaza i piše da je prešao u Futuru na Šarićevu preporuku.

WAZ je u vreme Jestrovićevog postavljanja na mesto direktora Future plus već uveliko vlasnik Štampe, koju je kupio od Šarićeve firme Lafino Trade (sumu od 30 miliona evra za koliko je prodata Štampa WAZ je u celosti isplatio septembra 2008. godine), a da bi to učinio, morao je zbog primedbi Antimonopolske komisije najpre da izađe iz vlasništva Future plus. Zanimljivo je da od svih ostalih, organima gonjenja samo ova transakcija neće biti primer za „pranje novca“ Darka Šarića iz, ispostaviće se, razumljivih razloga – zato što je u međuvremenu kompanija WAZ po zamisli Miroslava Miškovića i Milana Beka, a preko političara poput Mlađana Dinkića, Slobodana Milosavljevića i Predraga Bubala – faktički isterana iz zemlje, pa je tako automatski anulirana iz manipulacije motivom „narko-bosa Šarića“, što pak u slučaju Subotića i firme Futura plus nije bilo dovoljno.

Prema Jestrovićevim navodima, odluka Stanka Subotića da ovaj zauzme mesto direktora Future i pokuša da je oporavi usledila je nakon što se prethodna direktorka Olivera Ilinčić, nekadašnja savetnica za ekonomiju predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića i direktorka deviznog sektora u Narodnoj banci Jugoslavije dok je na njenom čelu bio Mlađan Dinkić, koja je, prema tvrdnjama Jestrovića, vršila iznude nad guvernerom – povukla s te pozicije, na sastanku u Ženevi sredinom marta 2009. godine, budući da je u to vreme optužnica protiv Subotića u Srbiji već godinu i po dana na snazi.[2] Ilinčićeva je svojevremeno bez konsultacija sa Subotićem i EMI grupom, kojoj preko firme Posh Properties pripada 112 hektara građevinskog zemljišta između autoputa i beogradskog aerodroma upisanog u Generalni urbanistički plan opštine Surčin, založila to zemljište kod banaka kao garanciju i dozvolila da ono bude tretirano kao poljoprivredno, čime je izvršena procena da umesto 170 miliona evra vredi svega 12 miliona evra. Paralelno s tim, ime brata Olivere Ilinčić Zorana Damjanovića, generalnog sekretara Crvene zvezde, koji je 2007. uhapšen zbog napada Zvezdinih navijača na žandarma Nebojšu Trajkovića, izostaje s optužnice uprkos brojnim najavama u medijima.

Kada je preduzeće 21. oktobra 2009. godine otišlo u stečaj, stečajni upravnik Budimir Mrdović, blizak Zvonimiru Nikeziću, vlasniku konsultantske kuće Ces Mekon, čiji je izvršni direktor bio Mirko Cvetković, i licu koje će zajedno s tadašnjim ministrom poljoprivede Sašom Draginom 24. novembra 2012. godine biti uhapšeno zbog malverzacija s regresiranim đubrivom iz Azotare Pančevo – naložio je preko svog konsultanta bankama da, umesto da se naplate učešćem u kapitalu Future ili prodajom imovine kompanije, to učine, mimo zakonske procedure i poslovnih običaja, preko zaloga u zemljištu koje je kao jemstvo „dala“ kompanija Posh Properties i koje je 12. avgusta 2010. godine završilo na licitaciji. Intesa, UniCredit, AIK, Erste i Privredna banka Beograd odlučile su da aktiviraju jemstvo ne namirivši prethodno svoja potraživanja iz imovine primarnog dužnika, Future plus, otvoreno kršeći Zakon o stečaju.[3]

U samom jeku kampanje protiv preduzeća u vlasništvu Stanka Subotića, tadašnji ministar za trgovinu i turizam Slobodan Milosavljević i Vlada čiji je on bio član doneli su na sastanku 14. jula 2009. godine niz mera finansijske pomoći posrnulim trgovinskim lancima u Srbiji, kako bi opstali u vreme hronične nelikvidnosti. Jestrović u pomenutoj emisiji navodi da je Blic objavio intervju s Milosavljevićem u kojem se tvrdi da je Futura jedini veliki trgovinski lanac koji kasni s plaćanjem, da je jedan od najvećih dužnika i da su se pozivu na sastanak s tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem odazvali svi trgovinski lanci osim Future plus (u pitanju je prilog od 8. avgusta 2009. godine, pod nazivom „Mali trgovci se dovijaju kako da izigraju državu“), uprkos tome što to preduzeće uopšte nije bilo pozvano ni na kakav sastanak. Tokom razgovora u kabinetu ministra, na čemu je tadašnji direktor Future insistirao zbog štete nanete lažnim informacijama u Blicovom tekstu, Milosavljević je Jestroviću rekao da nikada nije izgovorio to što je Blic odštampao: „Da li si demantovao? – Nisam, više ni ne demantujem.“ Navodno se zalažući da Futura ne ispašta zbog propuštenog sastanka, ministar je, međutim, kategorički odbio da pruži Jestroviću informaciju kojim trgovinskim lancima su već otišli krediti za podsticaj koje je nudila Vlada: „Pazi, predstavnik ministarstva, države, kaže da ne može da mi da podatke o kreditima koje je dao drugim trgovinskim lancima... Pa čekaj, je l’ si ti dao svoje pare?“

Naknadno se došlo do saznanja da su ta sredstva u vrednosti od oko 100 miliona evra završila uglavnom na računima Delte Miroslava Miškovića, čija su dugovanja velikim delom i generisala kolaps likvidnosti srpske privrede.[4] Dvadesetog septembra za tabloid Veselina Simonovića ministar iz Demokratske stranke, koja isti taj list finansijski kontroliše preko raznih projekata, nastavio je s kampanjom, navodeći da je Futura plus „najnelikvidnije trgovinsko preduzeće u Srbiji“.[5] Slobodan Milosavljević uhapšen je 26. decembra 2015. u sklopu opsežne antikoruptivne policijske akcije, a dva dana kasnije određen mu je pritvor do 30 dana; protiv njega i još sedmoro lica Tužilaštvo je pokrenulo istragu zbog sumnje da su od decembra 2004. do kraja juna 2008. godine izvršili nezakonitu zamenu poljoprivrednog zemljišta u svojini privrednog društva Maxim&Co.[6]

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj