Foto: Oksana Toskić
...AND JUSTICE FOR ALL: Pre i posle zaplene kokaina
<< Nazad na sadržaj
< Prethodno
Sledeće >
Za vreme rastakanja i diskreditacije trgovinskog lanca Futura plus, a uoči uvođenja označitelja Šarić rame uz rame s već kompromitovanim entitetima, u periodu od kraja 2008. do zaplene droge u Urugvaju oktobra 2009. godine, dok novinarska udruženja vrše prekvalifikaciju zakonitih odluka menadžmenta u gušenje slobode štampe i njene distribucije, u toku su još najmanje dve kampanje s karakterističnim motivima, koje se vode s ciljem dalje difamacije Stanka Subotića. Prva je internacionalna, duža i crpi se u eksploataciji i perforaciji ubistva nekadašnjeg urednika zagrebačkog nedeljnika Nacional Ive Pukanića, 23. oktobra 2008. godine – dakle, preko starog dobrog lokaliteta na kojem je medijski tetraedar Đukanović–Subotić–Đinđić–Popović i začet – koju simptomatično vodi jedan od njegovih graditelja, Ratko Knežević, koji Subotića (i Đukanovića) počinje da povezuje s raznim ubistvima. Druga je inicirana iz Srbije i preko zakona donetog u Skupštini, sasvim slučajno, istog dana kada je i Pukanić ubijen, u kojoj se Subotiću preti oduzimanjem imovine, onako kako će se malo kasnije to činiti i u delo sprovesti prema Šariću. Ni u jednoj od ove dve kampanje se sve do momenta sastanka s Deripaskom, 15. oktobra 2009. godine, ne govori ni o kakvoj drogi, već se sve izvlači na konto podignute optužnice za šverc cigareta, tj. za „zloupotrebu položaja odgovornog lica“ u privatnoj firmi, da bi se nakon tog sastanka obe kampanje bez problema nastavile u istom ritmu, sinhrono dopunjene momentom krijumčarenja kokaina, a potom i pranja novca. Tako je prema podacima iz arhive Ebart samo tokom 2009. godine objavljeno ravno stotinu tekstova u štampanim srpskim medijima u kojima Ratko Knežević, nakon pet godina pauze, ponovo iznosi optužbe i klevete na račun Subotića. U objavljivanju ovih tekstova, koji se prenose uglavnom iz Crne Gore, upadljivo prednjače isti oni mediji koji istovremeno vode kampanju protiv Future – Blic, Večernje novosti i Press (članice kartelskog udruženja Asocijacije medija), od kojih su dva medija pod neposrednom kontrolom Milana Beka i Miroslava Miškovića.
U drugoj polovini jula 2009. godine podgorički dnevnik Vijesti u nastavcima objavljuje intervju s Kneževićem, čovekom koji je dokazani prevarant, mešetar, kradljivac automobila, optuženi krijumčar cigareta i oružja u Rusiji tokom devedesetih, član mafijaške bande Hrvoja Petrača, švercer oko pet miliona funti vrednog naoružanja i vojne opreme, uključujući i oklopna vozila, futrole za šaržere, 30 kriptografski zaštićenih radio-uređaja, 15 zaštićenih faks-mašina, tri glisera itd., u čemu ga je svojevremeno na delu uhvatila britanska carina – a kojeg predstavlja kao uglednog biznismena s prebivalištem u Zagrebu i Londonu i nekadašnjeg bliskog saradnika Mila Đukanovića. U Srbiji nastaje lavina naslova kao svojevrsna mini-repriza afere „Nacional“ iz 2001. godine, od kojih su samo neki: „’Pakleni’ plan duvanske mafije“ (Politika, 22. jul), „Knežević: Balkanski duvanski kartel“ (B92, 21. jul), „Knežević povezao Caneta sa devet ubistava“ (Blic, 23. jul), „Knežević tvrdi da mu je život u opasnosti“ (Danas, 23. jul), „Cane organizovao 178 letova za prebacivanje novca na Kipar“ (Blic, 24. jul), „Knežević: Mafija preti Borisu Tadiću“ (Danas, 28. jul), „Duvanska mafija preti predsedniku Tadiću“ (nadnaslov: „Ratko Knežević o Subotićevom planu da postavi svoju vladu u Srbiji“, Blic, 28. jul), „Cane i Milo uklonili sve protivnike“ (Blic, 12. avgust) i sl. Ovaj niz naslova, dakle, regularno cirkuliše između dve oprečne odluke – najpre da se Futura osudi jer smanjuje prodaju pojedinih novina, a potom da se svi primerci tih istih novina povuku s prodajnih mesta Future kako bi firma otišla u stečaj (treći, još kontroverzniji momenat stići će 16. maja 2010. godine, kada je ta firma već pod kontrolom Telekoma, u vidu neverovatno nelogičnog apela da se ni slučajno ne dozvoli likvidacija Future, jer će u protivnom WAZ i Subotić osvojiti celo tržište distribucije medija).
Novi niz naslova o Subotiću neometano se nastavlja nakon sastanka u Ženevi (tj. zaplene kokaina u Urugvaju, što je po značenju medijski izjednačeno), a naročito pošto novinar B92 Jugoslav Ćosić bude otišao kod Kneževića u London i napravio intervju s njim, koji se emituje 24. novembra 2009. godine, s pridodatkom – šverc i pranje novca od kokaina – za šta Knežević tvrdi da je informacije dobio od svog prijatelja Nebojše Medojevića, službenika Milana Beka: „Knežević dao iskaz o ubistvu Pukanića“ (Blic, 19. oktobar), „Radisavljević: Knežević bi mogao da bude svedok“ (antrfile: „Subotić bio u Pljevljima“, Blic, 20. oktobar), „Knežević: Za ubistvo Pukanića krivi Đukanović i Subotić“ (Blic, 24. oktobar), „Knežević: O životima u Crnoj Gori odlučuju Subotić i Đukanović“ (Blic, 30. oktobar), „Stanko Subotić prao novac za braću Šarić“ (antrfile: „Šarići trebalo da preuzmu Canetovu imovinu u Srbiji“, Blic, 26. novembar), „Američka DEA locirala Šarića u Bijelom Polju“ (Blic, 12. februar 2010), „Knežević: Subotić je pretio da će ubiti i mene i Pukanića“ (Blic, 26. februar), „Cane i Milo stoje iza ubistva Pukanića“ (Kurir, 26. februar).
Gustina tekstova protiv Subotića u jedinici vremena naglo se povećava nakon njegovog uključenja u emisiju Intervju sa Jugoslavom Ćosićem, kada se pribegava čak i dupliranju tekstova sa istom ili sličnom tematikom u istom broju novina: „Medojević: Šarić i Subotić su na Žabljaku“, (Blic, 14. mart), „Cane preti jer je u panici“ (Blic, 17. mart), „Cane u panici zbog nove optužnice“ (Blic, 17. mart), „Caneta sumnjiče da je švercovao kokain sa Šarićem“ (Blic, 18. mart), „Proširuje se istraga protiv biznismena s Interpolove poternice: Sprema se optužnica za švercovanje kokaina“ (Blic, 18. mart), „Cane preti Tadiću kao Legija Đinđiću“ (Press, 19. mart), „Cane i Šarić sastajali se barem jednom mesečno“, (Blic, 19. mart), „Portret Stanko Subotić: Krojač“ (Blic, 20. mart), „Subotić ugostio Šarića u vili u Ženevi“ (Blic, 20. mart), „Jocić upozorio Čumeta i Subotića“, (Blic, 26. april), „Subotić priznao da je švercovao cigarete“ (Blic, 7. maj), „Subotić sa Stanišićem dogovarao prodaju cigareta“ (Blic, 8. maj), „Ratko Knežević: Ispitati ulogu Caneta i Mila u ubistvu Đinđića“ (Press, 21. mart), gde Đinđić kao nekadašnji „mafijaš“ u doba „Nacionala“, od istih ljudi koji su ga tada satanizovali, za tren oka sada mrtav može da se proglasi za nešto sasvim suprotno – nedužnu žrtvu.
