Foto: Oksana Toskić

PREMIJERI ZA BRISANJE: 24 minuta fajronta u republici

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Činjenica da je čitava afera na kraju preokrenuta tako da ide na štetu Vučiću čak više nego samom Dačiću, najbolje govori o preovlađujućem medijskom raspoloženju u Srbiji, animozitetu i visoko kultivisanom negativitetu koji se gaji prema jednom čoveku. Primereno tome, čast da trijumfalno zatvori aferu dobio je nekadašnji komedijaš sa TV Metropolis, potom voditelj Fajront republike na TV Prva, koji će dolaskom Vučića na vlast po prvi put avanzovati u humorističnog manipulanta u službi politike na TV B92 u 24 minuta sa Zoranom Kesićem. U 61. epizodi ove emisije, emitovanoj 12. septembra, Kesić posvećuje 13 od ukupno 48 minuta, koliko traje čitav program, aferi „Banana“, gde razrađuje medijske informacije, dajući im sopstveni tok, i svojevrsnim sistemom eliminacija, uz konceptualnu pomoć Borisa Tadića, za koga kaže da mu se može verovati da „nema pojma“ i „nema veze ni sa čim“ što Dačić govori, stiže do Aleksandra Vučića kao onoga ko je „zaista smestio Dačiću“, čije ime se sprema da izgovori dok se u studiju gase svetla i pušta dramatična, preteća muzika (efekat „zle“ omnipotentnosti). U finalu ove jeftine predstave ostrašćenih za ostrašćene, redovan učesnik protesta koje organizuje NUNS ili Demokratska stranka pitaće se ima li premijer bolji alibi da lansira ovakvu aferu od posete Angeli Merkel, čime je krug želje u potpunosti zatvoren.[1]

Ovaj momenat, između ostalog, otkriva preovlađujuće tendenciozni karakter scenarijskog tima iza kojeg stoje Kesić i redakcija sajta Njuz. net, kao i sve češću usiljenu crtu u humoru s obzirom na lica koja se gađaju i ismevaju. Odraz žestoke političke opredeljenosti ovog tima, koja podrazumeva samo to da se bude protiv Vučića, mimo toga, sve vreme je i izbor gostiju koji se dovode u studio, a koji su po pravilu svi od reda – politički istomišljenici. Gost nikada istovremeno nije jedna od ličnosti iz plejade koja se ismeva, nego je uvek „sa one strane“, čime se vrši njegova i promocija njegovih stavova, što na taj način postaje konstitutivni deo nimalo suptilne političke poruke koja se šalje. O kapacitetu manipulanata u ovom timu svedoči i uloga koju je imao Nenad Milosavljević, član redakcije Njuz.net, u vreme majskih poplava 2014. godine, kada je obmanjivao javnost tako što je zagušenje u saobraćaju usled prekomernog broja posetilaca koji su želeli da pročitaju tekst na njegovom blogu Druga strana tumačio kao interes nekoga iz vlasti da mu se obori sajt, da bi zatim dozvolio da ta manipulacija dospe kao dezinformacija i do međunarodnih krugova. Kesić i članovi redakcije Njuz.net imaju i svoju redovnu kolumnu u nedeljniku NIN.

Da je ova emisija političko sredstvo ne samo za njene kreatore nego i za konzumente, te da su oni koji šalju i oni koji primaju pravu poruku, loše enkodiranu humorom, u neraskidivoj uzajamnoj sponi iz koje proizlazi obostrana korist, govori i to da je najbolje izreklamirana kad god je plasirana dilema hoće li biti sledeće epizode ili sezone, što je u medijima činjeno bezmalo nakon svake od regularnih pauza. Tako je i u slučaju 51. epizode, čija je tema bio tzv. medijski linč Saše Jankovića, umesto koje je 26. aprila 2015. godine ponovljena ona od prethodne nedelje, rejting dignut instantnom reakcijom koja je bila ništa drugo nego politička – spekulacijom da je epizoda navodno zabranjena. Tek pošto se masa dovoljno uzbunila i podigla stvar na nivo afere, kada su antivladini mediji počeli o tome da sastavljaju priloge u vestima, stiglo je i obrazloženje autora da je emisija predata televiziji dva sata posle roka za predaju, nakon čega ju je bilo nemoguće pustiti te večeri.[2] Umesto toga, 51. epizoda emitovana je sutradan, u ponedeljak, 27. aprila, u 21 čas, u vreme kada je u toku bio intervju sa premijerom na RTS-u, pa je ta činjenica takođe dalje politički korištena za povlačenje paralela o tome koji je od dva programa u to vreme bio gledaniji, odnosno koje su od dve ličnosti (pro i anti opcije) popularnije.

Komedijašu koji za sebe kaže da reprezentu je inteligenciju nasuprot vlasti koja je sve samo ne takva, sredinom juna 2016. godine upućene su pretnje smrću preko klerofašističkog sajta Srbin.info zbog snimka iz Kesićeve emisije izmontiranog tako da emituje „antipatriotske“ poruke prema Republici Srpskoj, nakon čega slučaj odmah preuzimaju nadležni organi. Uprkos tome što je ovaj sajt poznat po netrpeljivoj mržnji prema Aleksandru Vučiću i po bliskoj saradnji s njegovim osvedočenim mrziteljem Predragom Popovićem, reketašem iz srpskog Nacionala, koji je pismima Ljiljane Buhe 2002. godine ucenjivao Zorana Đinđića, u beogradskom klubu „Mikser haus“ kao reakcija na to 24. juna u 20 časova organizovano je „veče podrške Zoranu Kesiću“ kako bi se događaj iskoristio za novu „kritiku vlasti“, podsticanje antivladinog raspoloženja i još više razgalila podrška tekućim protestima „medija na umoru i slobodnoj reči“, a sve pod motivom iz NUNS-ovog saopštenja od 19. juna, u kojem se apostrofira da su „pretnje Zoranu Kesiću posledica atmosfere linča koju stvaraju pojedini tabloidi izmišljanjem zavera i podela novinara na ’patriote i izdajnike’“.[3] Lista učesnika ove kapitalizacije više je nego indikativna: glumac Branislav Trifunović, zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN i članica Izvršnog odbora NUNS-a Vesna Mališić,[4] reditelj Dejan Mijač, koordinator Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgijev, Draža Petrović, glavni urednik dnevnika Danas, Marina Fratucan, urednica TV emisije Radar, glumica Bojana Maljević, radio-voditelj Igor Brakus, novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza, novinar Nedeljnika Mihajlo Medenica i karikaturista Marko Somborac, dok su, simbolično, oni koji zapravo služe kao povod čitavom događaju pozvani da budu njegov ornament i specijalni gosti – redakcija sajta Njuz.net i Zoran Kesić.

Kuriozitet jeste da istog dana kada odlazi na skup da protestuje zbog pretnji upućenih svom bliskom prijatelju Kesiću, Dragoljub Petrović, glavni urednik Danasa, lista koji je njegovim dolaskom pretvoren u polutabloid kalibra nekadašnjeg Reportera i na čijem se sajtu najpre pojavila vest o ovom skupu – piše kolumnu za sajt N1 pod nazivom „Atentat na ministra: Koljem zoljom po kućama“, u kojem se ismevaju radnje u vezi s tridesettrogodišnjim Beograđaninom koji je najpre pretio ministru policije da će ga ubiti „pištoljem ili zoljom“, da bi zatim u noći 18. na 19. jun bio uhvaćen u pokušaju da preskoči kapiju Stefanovićeve kuće. Samo dva dana pre hapšenja, 16. juna, nedeljnik NIN Petrovićeve sagovornice Vesne Mališić objavio je naslovnicu „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“, uz istoimeni autorski tekst, zbog kojeg je ministar tužio taj list, da bi se već u narednom broju kriminalizacija nastavila i za isti slučaj intervjuom nekadašnjeg košarkaškog trenera Dušana Ivkovića, „Najprljaviji igrač je Goran Vesić“, targetiralo još jedno lice – gradski menadžer Beograda i nekadašnji Đinđićev blizak saradnik. Urednik odgovoran za puštanje oba teksta, nekadašnji radnik Danasa, potom Blica, a zatim NIN-a, Nikola Tomić, u panici je 23. juna napisao uvodnik „Vladavina straha“, hvaleći se po uzoru na urednike tabloida kako je kriminalizatorska naslovnica oborila rekorde prodaje i izjednačio Stefanovićevu pretnju tužbom tom nedeljniku u vlasništvu kompanije Ringier Axel Springer sa Kesićevim pretnjama smrću, tvrdeći kako iza njih stoji isti tvorac, koji želi da zaplaši medije. Ovaj novinar, nekada blizak krugovima oko LDP-a, u tekstu je, međutim, istovremeno implicitno priznao da je podršku i komplimente za takav napad na Stefanovića dobio od ideološki potpuno antipodnih grupa – upravo onih kakve stoje iza sajta Srbin.info, odakle je prećeno Kesiću, čime je još jednom ispoštovana uzajamna dobit jedinstvenog fronta.[5]

Tokom zime 2015. godine, Kesić za vrlo kratko vreme daje čak tri intervjua za crnogorske, antiđukanovićevske medije u vlasništvu Miodraga Perovića: za dnevni list Vijesti 1. januara, u kojem kaže da Đukanović i Vučić ljudima „imponuju visinom, ako ničim drugim“,[6] dok za nedeljnik Monitor, takođe u prazničnom dvobroju, vlast u Srbiji naziva katastrofalnom, a Vučića glavnim junakom svoje emisije, bez kojeg ona ne bi ni imala uspeha.[7] Ubrzo posle toga, 5. februara, Kesić će biti gost na TV Vijesti u emisiji Načisto Petra Komnenića, istog onog koji nije hteo da objavi transkripte saslušanja Svetlane Čebotarenko koje mu je ustupio Zoran Piperović, gde će se vršiti poređenje između dva premijera preko njihove „zajedničke karike“ Vladimira Popovića.[8]

Ovom licu, koje za sebe u Monitoru kaže da je „zabavljač i malkice novinar“,[9] 9. juna 2015. godine, na 18. rođendan lista Danas, u prostorijama redakcije uručena je Nagrada „Stanislav Staša Marinković“, koja se tradicionalno dodeljuje „za izuzetne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu, kao i za ispoljenu novinarsku hrabrost u prethodnih godinu dana“, zbog čega je deo stručne javnosti ovakvu odluku ocenio kao presedan.[10] U kratkom izveštaju Danasa o ovom događaju pak potpuno je izostavljena informacija za šta se ova nagrada tačno dodeljuje,[11] dok samo dan ranije trojica „predstavnika poslovodstva“ ovog medija – Dušan Mitrović, Radivoj Cvetićanin i Božidar Andrejić – isti oni stejkholderi koji će, pored ostalih, marta 2016. godine glasati da za novog urednika „građanskog“ Danasa bude izabran tabloidni novinar Dragoljub Petrović, odlaze na „radni doručak“ s najvećim srpskim tajkunom u prostorije Delta holdinga, iz kojeg proizlazi nenovinarski, reklamni tekst „Miroslav Mišković: Rado bih da vodim razvoj sela“.[12] Poslednja rečenica, namerno istaknuta i mistifikovana u ovom prilogu, predstavlja Miškovićev komentar da „Milošević nije bio najgori vladar Srbije, on je na drugom mestu“, što zatim preuzimaju antivladini mediji poput TV N1, sa jasnom aluzijom na to ko bi taj „još gori od Miloševića“, kao nekada Zoran Đinđić, danas mogao biti. Cvetićanin, koga je Mišković uspeo da kupi doručkom, odužiće se 31. marta 2016. godine, usred izborne kampanje, tekstom „Proces stoleća koji se pretvara u svoju suprotnost“, unapred najavljujući oslobađanje sebi bliskog tajkuna. List Danas uz pomoć njegove instalacije zvane Dragoljub Draža Petrović, funkcionisaće u narednom periodu i uz Miškovićevu finansijsku pomoć. Mimo svih pravila i bez ikakvog diplomatskog iskustva, Radivoj Cvetićanin kao novinar u Danasu postavljen je 2005. na mesto ambasadora Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj, gde će provesti četiri godine, da bi zatim 2012. to dodatno unovčio objavljivanjem knjige prepune prizemnih tračeva o političarima koje je slušao na prijemima tokom svog službovanja, pod nazivom Zagreb Indoors – dnevnik, i na taj način, izazvavši nezapamćeni međunarodni skandal, prekršio sve protokole u diplomatiji.

O svom stavu prema Milu Đukanoviću, Stevan Dojčinović će mesec dana pre otvaranja trećeg čina afere „Banana“ u video-intervjuu za portal Vice, koji je služio promociji novonastale organizacije KRIK i njenom prikazivanju kao grupe mladih entuzijasta-novinara koji sve što rade, rade iz ljubavi i nikada nemaju dovoljno novca – reći da crnogorskog premijera u godišnjim nominacijama OCCRP-a uvek nominuje za najkorumpiranijeg političara, s čim će se novinarka Petra Živić dragovoljno složiti.[13] Međutim, epilog ove repetitivne afere ipak nije bio onakav kakvom su se njeni inicijatori i kontributori nadali: kako su motivi prozreti, odluka o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora nije doneta onda kada je to inicijatorima afere odgovaralo, a u postupku reizbora tužilaca poslanici Skupštine Srbije 21. decembra 2015. godine sprečili su reizbor Miljka Radisavljevića na funkciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal i na rok od šest godina izglasali Mladena Nenadića, advokata krivičara iz Čačka. Deset dana kasnije, na predlog ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, Vlada Srbije razrešila je dužnosti i do tada praktično nesmenjivog direktora policije Milorada Veljovića, još jednog „osmog putnika“ iz vremena Borisa Tadića, koji je na toj funkciji bio još od marta 2006. – gotovo deset godina.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj