Foto: Oksana Toskić

PREMIJERI ZA BRISANJE: Tviterašica Pešić gazi krompirovu zlaticu

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Drugi kanal kroz koji se vrši kulturološko-intelektualistička segregacija (kao vid kultur-fašizma), s identičnim ciljem da se u tom odvajanju kao kukolj označi Srpska napredna stranka, njeni članovi, simpatizeri, glasači, pa čak i oni koji to uopšte nisu, ali s vremena na vreme pohvale određene postupke Vučićeve vlade, jeste onaj kojim se svi nabrojani vulgarno jednim imenom etiketiraju kao „botovi“. Njegovo zasnivanje ponovo se oslanja na upotrebu mehanizma naprasno opštepoznate stvari (koji je uvek, kao i u slučaju BIRN-a, samo znak neverovatnog licemerja), kao komparativnog sredstva svaki put kada je, da bi čitav scenario bio manje providan, potrebno reći da je to činio i režim Demokratske stranke, ali uvek i po pravilu – ne tako i u toj meri kao što to čine „ovi“, iako nikakve teme o botovima za vreme vladavine bivšeg režima nikada, ni u jednom mediju, nije ni bilo.

Ova saga aktuelizuje se početkom 2014. godine, sa slučajem „Feketić“, zaslugom i samih pripadnika SNS-a, kada se, između ostalog, odjednom pojavljuje prezentacija koja sadrži uputstva za rad „internet tima“ te stranke za period izborne kampanje 2012. godine, koja se tiče ostavljanja komentara na sajtovima raznih medija. U prvom trenutku, ova „armija“ ljudi, kako će to u tekstu „Mećava u Feketiću“ od 4. februara 2014. godine nazvati tadašnja novinarka Peščanika Milica Jovanović, optužuje se i za sofisticirane napade „obaranja sajtova“, poznatog lajtmotiva u kampanji o „cenzuri u Srbiji“ i istovremeno za puko, repetitivno i serijalno ostavljanje providnih komentara u kojima se bez zadrške hvali aktuelna vlast. S vremenom, kako je tema „obaranja sajtova“ ispucana i potrošena, prvi deo disjunktivnog značenja otpada, dok se u jeziku zadržava druga, pogrdnija i segregatorna konotacija – bot, mašina, čovek bez mozga, koji ne razmišlja i koji za bolje i nije. Budući da je sva dijahronija označitelja bot evoluirala iz epizode povezane s aktivistima Srpske napredne stranke, naznaka koja je služila za prividnu korektnost da „toga ima i u drugim strankama“ nestaje brzinom svetlosti, pa se tako u sinhroniji strukturiše da se pod rečju „bot“ uvek misli na „SNS-bota“, tog šupljoglavog idiota koji po ceo dan ostavlja isprazne komentare po medijima i, uzgred budi rečeno, voli da gleda rijalitije.

Najveću ulogu u razvijanju „sage o botovima“ imao je, opet nimalo slučajno, list Blic, tabloidna hrana čitalaca i autora Peščanika, medij koji godinama upražnjava kulturno-intelektualistički snobizam (što se najjasnije videlo u slučaju popularizacije profesorke Rajne Dragićević i njenog segregativnog govora održanog pred studentima 2013. godine), što je inače bila i ostala jedna od dominantnih osobina i simboličkih identifikacija ljudi okupljenih oko Demokratske stranke i režima Borisa Tadića, s kojom je Blic, projektima koje je mimo svih pravila dobijao, bio u tesnoj vezi. Tako ovaj list, u kojem su zaposleni ubeđeni da su iznad i drugačiji od ostalih tabloida na tržištu, nedelju dana pre teksta Milice Jovanović u Peščaniku i slučaja „Feketić“, 27. januara 2014. godine, objavljuje nepotpisani prilog pod naslovom „Janez i Hrvoje, miljenici Srbije“, u kojem se predstavljaju serijalni primeri-modeli komentara koji se „slučajno“ ponavljaju na raznim sajtovima, i koji su u međuvremenu poslužili kao sprdnja na Tviteru. Glavni tekst komentara je isti, samo su zamenjena lica, pa je u jednom Hrvoje iz Hrvatske, a u drugom Janez iz Slovenije, koji kao posmatrači iz susednih zemalja hvale Vučićevu politiku, iako je u prezentaciji iz 2012. godine, u kojoj se navode pravila komentarisanja, upravo takva vrsta serijalizacije označena kao nepoželjna. Detalj koji bode oči jeste da fiktivna lica u ovim komentarima uvek posebno naglašavaju da su „visokoobrazovana“, što se zatim, nimalo slučajno, u totalnoj opoziciji prema intenciji komentara, koristi kao medijski materijal za izrugivanje i predstavlja kopču do upravo one segregacije koja se želi propagirati – koliko su, u stvari, ljudi koji su u Srpskoj naprednoj stranci neinteligentni, što ukazuje na visok stepen verovatnoće da su ovakvi komentari ciljano fabrikovani s uračunatim efektom da se omogući i olakša naporedna manipulacija.

Gotovo isti mehanizam, ali još providnije, Blic će ponoviti 9. oktobra 2015. godine, s tim što će se ovoga puta u ulozi „objektivnog fakta“ naći zapravo obična montaža na Tviteru – oglas koji izgleda kao da je postavljen u Halo oglasima u grani neobične putanje Usluge – Podučavanje – Matematika – Školska matematika, koji je označen nazivom „Potrebni mladi stručnjaci“, sa sledećim tekstom: „Regionalni odbor Srpske Napredne Stranke traži mlade i kreativne devojke i mladiće za rad kod kuće na pisanju komentara za portale i druge internet medije. Potrebna diploma nekog društvenog smera sedmog stepena stručnosti, znanje na radu za kompjuterom i poznavanje engleskog jezika. Zarada odlična!“ Snobovski tabloid tendenciozno uzima ovaj momenat, očito osmišljen kao još jedna diskvalifikacija s elementima izrugivanja, pravi od toga prilog, njegova novinarka okreće kontakt-telefon ostavljen ispod oglasa, s kojeg nepoznata osoba zatim upućuje na broj određenog odbora stranke, gde se ispostavlja da nemaju pojma ni o kakvom oglasu, niti o osobi koja je, lažno se predstavljajući, ostavila svoj kontakt ispod oglasa. „I da ima takvih stvari, ne bismo to radili na takav način...“, glasio je odgovor koji je Blic dobio od Dejana Jovanovića, odbornika Srpske napredne stranke iz Požege. Uprkos tome što se pokazalo da je predmet koji je novinarku Željku Jevtić, poznatu po kampanjama koje je protiv Vlade vodila u toku poplava, kao i na regularnoj bazi protiv predsednika Srbije Tomislava Nikolića, ovoga puta potpisanu samo inicijalima, nagnao da ga priredi u formi vesti – čista izmišljotina, tekst koji podražava istraživački pristup i otkriva prevaru kontroverzno dobija naslov „Virus botova SNS širi se internetom“. Ovde se vidi da je smisao ovakvih priloga da se, bez obzira na to koliko činjenice ukazivale na suprotno, i dalje pothranjuje negativna konotacija označitelja bot, koja je od početka kao takva bila smišljeno inicirana.

Na već pomenutom skupu „BlogOpen – BlogClosed“, održanom 10. juna 2014. godine u Domu omladine Beograda, koji je trebalo da kapitalizuje zbivanja tokom majskih poplava, obaranja „kritičkih“ sajtova, uz učešće predstavnika međunarodne zajednice, ali i lica kao što su ombudsman i poverenik za informacije od javnog značaja, Saše Jankovića i Rodoljuba Šabića, takođe antivučićevski orijentisanih pripadnika bivšeg režima, označitelj bot suprotstavljen je označitelju bloger, pa tako druga reč počinje da parazitira kao referent onog negativnog – postaje podrazumevano inteligentan aktivista, ličnost s imenom i prezimenom, stavom, onaj koji tretira internet kao „poslednju oazu“ slobode govora i izražavanja, nasuprot „diktaturi“ i „cenzuri“ koje vladaju izvan njega, i koju bot, tj. SNS-bot, kao zlatica koja izjeda listove krompira, narušava.

Zbog toga se osam meseci nakon ove tribine, 24. februara 2015. godine, u organizaciji beogradskog Medija centra, još jednog legla antivučićevske logistike, čiji pojedini uposlenici, „borci protiv cenzure“, poput Dragana M. Racića, pišu apele urednicima dnevnih listova da se zabrani objavljivanje autora koji dekonstruišu njihove ostrašćene svetonazore, i do tada nepoznatog Centra za nove medije „Liber“, održava „debata o zloupotrebi interneta“, na kojoj sociološkinja Vesna Pešić, koja je na taj skup pozvana u svojstvu „uticajne tviterašice“, upadljivo potvrđuje ovaj diskurs bube štetočine: „Na delu je amoralna pojava, koja je toliko intenzivna da treba što pre da je se otarasimo.“[1] Debatu koja je osmišljena po protivurečnom principu ’pričamo o onima koji nisu prisutni’, vodi novinarka B92 Suzana Trninić, dok su se među prisutnima našli i član redakcije Njuz.net Viktor Marković i nesuđeni urednik Sportskog žurnala – Slobodan Georgijev iz BIRN-a. Na snazi je novi stepen etiketiranja: ne samo što su botovi neinteligentni, priprosti i maloumni u veštinama uverljivosti, nego su sada i „amoralni“, pa će poznati reditelj Goran Marković, još jedan politikant u klasi univerzitetskog profesora, za Politiku 13. maja iste godine napisati: „Pretpostavljam da su botovi ili fanatični pobornici lika i dela vođe ili najobičnije moralne ruine kojima se ništa ne gadi.“[2] Nekada samo predmet izrugivanja, „botovi“ na ovaj način, pošto su „amoralni“, prelaze liniju ozbiljnosti i ispunjavaju sve uslove da budu unapređeni u pravi objekt mržnje.

Isto lice, koje je po profesiji zapravo defetistički idealista (fenomenostalgičar) i koje u medijima deceniju unazad ima ulogu jednog od najzastupljenijih „kulturnih eksperata“ za stanje nacije, apsolutno identičnom matricom koju danas primenjuje na režim Aleksandra Vučića, govori samo osamnaest dana pre njegovog ubistva i o vlasti Zorana Đinđića: „Strašno bih voleo kada bi se pojavio jedan čovek koji ima neki format, koji bi mogao da se suprotstavi Đinđiću. Njegovo ime i prezime sigurno ne znamo u ovom trenutku. Nije to neko ko bi iz ovih redova mogao da vaskrsne kao častan, pametan čovek koji može da lupi rukom o sto i da kaže ’dosta, čoveče, ovakvog života, daj da probamo malo da mislimo o ljudima’. Ostaje nam da živimo sa… ako vi kažete da je to vlast Zorana Đinđića, ili već, kako bismo mogli to da krstimo, neka oligarhija tih nekih tehnokrata, finansijskih mahera, ne znam. Naravno, svi govore isto, to je smešno kako epigoni imitiraju svoje uzore. Svi govore kao Zoran Đinđić. Čak liče i po načinu oblačenja. I po načinu kako se šišaju. Oni su fizički prepoznatljivi. Kao što su nekada debeovci nosili crne mantile, tako i ovi nose neke Pjer Karden kombinacije koje su užasno prepoznatljive. Nema među njima individualnosti. Po modelima automobila ili po tome kako ulaze, sa koliko pratnje ulaze na bazen da se kupaju, možete utvrditi zapravo koja je to vrsta ljudi.“[3] Postavlja se, dakle, pitanje: Da li ovo treba da znači da ljudi poput Markovića totalnu zaleđenost misli i karaktera u protoku vremena smatraju svojom najvećom vrlinom i ponosom?

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj