Foto: Oksana Toskić

KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Pomoć prijatelja u nevolji

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Vest da je za njim izdat nalog za hapšenje zbog nepostojećeg krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u privatnoj fir-mi zatekla je Stanka Subotića na sastanku u hotelu „Splendid“ u Bečićima, 6. juna 2007. godine, zakazanom nimalo slučajno na inicijativu najvećeg srpskog tajkuna Miroslava Miškovića. Na sastanku su, pored njih dvojice, prisutni i nekadašnji predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović i Dragi Mićović, biznismen blizak Demokratskoj stranci Srbije i ujedno kum Dejana Mihajlova, tadašnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije. U toku sastanka, Subotića na mobilni telefon iznenada poziva jedan od tadašnjih urednika Pressa i Miškovićeva tabloidna poluga Dragan J. Vučićević, čija karijera teče od nekadašnjeg urednika srpskog Nacionala, preko Kurira, zatim Pressa, da bi u vreme izbora, maja 2012, osnovao Informer – tražeći od njega da prokomentariše to što se nalazi na poternici zbog šverca cigareta. Subotić, šokiran drskošću novinara, budući da je reč o njegovom zaposleniku, daje vezu Miškoviću, da bi se ovaj zatim ponašao kao da ne zna o čemu se radi i da tako nešto nije očekivao. Najveći srpski tajkun onda okreće nekoliko brojeva i tobože se raspituje kod ministra policije Dragana Jočića, dok Mićović čini isto to s Dejanom Mihajlovim i direktorom BIA Radetom Bulatovićem; niko od njih navodno pojma nema o poternici za Stankom Subotićem i svi za to optužuju Tužilaštvo i koalicionog partnera u vlasti – Demokratsku stranku i predsednika Srbije Borisa Tadića.

Svrha ovog sastanka iskristalisaće se u momentu kada Mišković bude Subotiću izneo vrlo neobičnu ponudu: „Posle sat vremena telefoniranja sa raznim funkcionerima iz Beograda, Miroslav Mišković mi je ponudio da svu svoju imovinu, uključujući i sve firme, posebno Futuru, prepišem na njega, da bi mi ih on ’sačuvao’ jer će navodno država da mi sve oduzme po zakonu, što je tada bilo vrlo čudno jer je taj zakon tek dve godine kasnije donet i to upravo da bi se meni imovina oduzela.“[1] Verujući da ne postoji mogućnost da ga neko procesuira bez dokaza i nezakonito (pritvor određen bez prethodnog pokušaja uručenja poziva za saslušanje), Subotić odbija predlog Miškovića, koji mu uzgred saopštava da to ne čini prvi put i da je platio kauciju za Sretena Jocića kako bi zauzvrat zadobio kontrolu nad njim i njegovim poslovima. Ime biznismena rodom sa Uba ubrzo će zatim, 20. juna 2007, osvanuti i na Interpolovoj poternici, ali će Subotić uprkos tome moći neometano da se kreće i radi u većini evropskih zemalja, jer njihova zakonodavstva ne poznaju krivično delo za koje se u Srbiji tereti. Čak ni kada se 2011. godine ono bude preimenovalo u zloupotrebu položaja odgovornog lica, švajcarske vlasti neće želeti da postupaju po poternici iz Srbije iz razloga što posle fingiranog pokušaja optuživanja Subotića, maja 2009. godine u Tičinu, više nisu imali poverenja u rad i namere srpskih pravosudnih organa. Ipak, sama činjenica da se nalazi na Interpolovoj poternici, bez obzira na to što je ona juna 2012. godine ukinuta kada je ova međunarodna asocijacija 193 zemlje sveta, prema rečima Subotićevog advokata Radoslava Tadića, shvatila da za njeno izdavanje nisu ni postojali zakonski razlozi,[2] počinje da utiče negativno na poslovni ambijent Subotića, koji je u to vreme u zajedničkim poslovima s kompanijom WAZ. Posebno se to odnosi na trenutak kada je Subotić 28. aprila 2008. godine uhapšen na aerodromu u Moskvi, da bi zatim, nakon dva meseca provedenih u ekstradicionom pritvoru, bio pušten kada su nadležni organi u Rusiji konačno dobili prevedenu dokumentaciju od svojih srpskih kolega i uvideli da je ona nepotpuna, a krivično delo za koje se tereti Subotić po klasifikaciji prevaziđeno.[3]

Sve to osokolilo je neke od njegovih nekadašnjih poslovnih partnera i poznanika da pokušaju da iskoriste novonastalu situaciju, nadajući se da Subotiću definitivno nema pomoći i da će mu imovina, po svemu sudeći, biti konfiskovana, uzdajući se u garancije koje su dobili od političkog vrha Srbije da mu neće biti dozvoljeno da se brani sa slobode i koristeći njegovo odsustvo iz Srbije i Crne Gore da bi za svoj račun raspolagali Subotićevim novcem i imovinom bez njegovog znanja i saglasnosti. Tako će se ispostaviti da je Miškovićevo ponašanje sa sastanka inspirisalo i prisutnog Svetozara Marovića da po sličnom modelu u predstojećem periodu u dva navrata počini ilegalne radnje u ovom smislu. Najpre oktobra 2008. volšebno nestaje depozit Subotićeve firme Sun Investments u crnogorskoj Prvoj banci, u iznosu od sedam miliona evra, kada se ispostavilo da ga je protivzakonito iskoristio upravo Marović, pa je Subotić, po saznanju da novca nema, alarmirao službenice te banke da mu ga povrate kako znaju i umeju, što one i čine na osnovu svog drugog velikog deponenta, firme Lafino Trade, u vlasništvu Darka Šarića, čija su im sredstva u tom trenutku jedino bila na raspolaganju.

U toku 2009. godine, kada potencijalnom investitoru pokušava da proda svoju imovinu u Crnoj Gori, uključujući i zemljišnu parcelu na ostrvu Sveti Nikola u blizini Budve, Subotić otkriva da ju je neko naprasno obrisao iz katastarskih knjiga, pokušavajući na taj način da spreči prodaju, verovatno u nadi da će jednog dana, kada njen vlasnik bude bio pravosnažno osuđen za šverc cigareta, vlasništvo nad parcelom pripisati samom sebi. Lica zadužena za poslove katastra u Budvi, kao i sami čelnici te opštine pak opet pripadaju najužem krugu porodice i prijatelja Svetozara Marovića, od kojih će 13. avgusta 2015. godine, upravo zbog malverzacija s građevinskim zemljištem u državnom vlasništvu u blizini budvanske plaže Jaz, biti uhapšeni gradonačelnik Lazar Rađenović, menadžerka grada i Marovićeva ćerka Milena Marović Bogdanović, bivši potpredsednik opštine i Marovićev brat – Dragan, strina Mirjana, da bi 14. oktobra bio uhapšen i sin Miloš, a 17. decembra najzad i sam predsednik Političkog saveta DPS-a Svetozar Marović.[4]

U nedostatku potpunih informacija i najboljoj tradiciji kriminalizovanja svojih stalnih označitelja – Mila Đukanovića i Stanka Subotića – kartelske organizacije OCCRP u Sarajevu, MANS u Podgorici i CINS u Beogradu prave istraživačku priču na temu Subotićevog pokušaja prodaje zemljišta na Svetom Nikoli, dajući akcenat njegovoj navodnoj saradnji s Darkom Šarićem na osnovu priloženog kolaterala iz Prve banke. Rad napisan u „konzervativnom stilu“ (jedna do dve rečenice – jedan pasus, uz insinuacije koje se dobijaju njihovim neslučajnim redosledom) pojavljuje se na srpskom jeziku pod nazivom „Crna Gora: Kupovina raja“ (varijacija na Dojčinovićevo poglavlje iz buduće knjige Šarić: „Crna Gora, raj za kriminalce“), 9. i 10. aprila 2014. godine na sajtu CINS-a, a realizuju ga Miranda Patrucić, jedna od najbližih saradnica Drua Salivena, i Dejan Milovac, najbliži saradnik Vanje Ćalović – sve uz nezaobilaznu pomoć i sadejstvo Stevana Dojčinovića.[5] Crnogorske Dnevne novine objavile su 7. aprila 2016. godine da Tužilaštvo za organizovani kriminal pregovara s Oliverom Ilinčić, nekadašnjom savetnicom u kabinetu predsednika SCG, koja bi zbog sumnje da je učestvovala u nekoliko finansijskih malverzacija u Marovićevo ime, mogla u procesu protiv njega da postane svedok.[6] Ilinčićeva, koja je inače državljanka Srbije s prebivalištem u Beogradu, angažovana je krajem 2015. posredovanjem mešetara Ratka Kneževića i od strane Aleksandra Rodića u procesu koji Adria Media grupa vodi protiv nekadašnjeg WAZ-a, nemačkog giganta s kojim je Ilinčićeva sarađivala u vreme kupovine Politike, a posle i Večernjih novosti.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj