KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Salford i pokušaj likvidacije

<< Nazad na sadržaj
< Prethodno
Sledeće >

Trudeći se da impresionira Subotića, Beko mu navodi kako je kompanije kao što su Knjaz Miloš, Imlek, Bambi, Mlekara Subotica i desetine drugih mlekara širom Srbije kupio zahvaljujući vezama s Demokratskom strankom Srbije i uz pomoć ljudi od poverenja koje je imao u dvema agencijama – Agenciji za privatizaciju i Agenciji za hartije od vrednosti. Čitav ovaj niz firmi koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje istovremeno su deo fonda Salford na Balkanu, i to preko ofšor firme Danube Foods Group BV, registrovane u Amsterdamu, Holandija, iza koje opet stoji Milan Beko. Među ostalim vlasnicima Salforda tada se nalaze sasvim slični tranzicioni pljačkaši: odbegli ruski oligarh Boris Berezovski, njegov gruzijski korelat Badri Patarkacišvili, kao i Judžin Džafi, bivši službenik Ministarstva finansija Rusije, čovek od Patarkacišvilijevog poverenja, od kojih su se sva trojica stacionirala u Engleskoj, u Londonu ili u njegovoj neposrednoj blizini.

Patarkacišvili je pronađen mrtav u svojoj vili u Sariju, u jugoistočnoj Engleskoj, februara 2008. godine, zvanični nalazi potvrdili su da je umro od srčanog napada, dok je žrtva u javnosti u periodu pre smrti tvrdila da joj se preti ubistvom.[1] Ništa bolje sreće nije bio ni njegov partner Berezovski, koji je 24 kilometra dalje od Patarkacišvilijeve vile takođe pronađen mrtav 23. marta 2013. godine, u kući svoje supruge u Askotu; policija nije našla tragove borbe i zaključila je da se radi o samoubistvu vešanjem, iako je telo nađeno na podu.[2] Oprečni podaci o njegovom bogatstvu pojavili su se po tom događaju, i dok je prema jednom istraživanju Berezovski bio 480 miliona dolara u dugovima, britanski Daily Mail i Sunday Times objavili su da imovina tog tajkuna vredi oko 800 miliona dolara i da se od toga 300 miliona nalazi u aktivi fonda Salford, što je potvrdio i Džafi, koji se u Srbiji, iako manjinski vlasnik Salforda, predstavljao kao predsednik tog fonda.

Konsekventno tome, kako je Rusija Berezovskog teretila za nezakonito prisvajanje sredstava iz državnih preduzeća i osudila ga na 13 godina robije, na zahtev ove države, Viši sud u Beogradu donosi 11. jula 2013. odluku da blokira račune dvema ćerkama-firmama Salforda – pomenutoj Danube Foods Group BV i Clates Holdings BV, takođe ofšor kompaniji, registrovanoj u Utrehtu, Holandija.[3] Nakon negodovanja Milana Beka, Apelacioni sud u Beogradu 20. avgusta iste godine poništava odluku Višeg suda pod obrazloženjem da prvostepeni sud nije u potpunosti utvrdio činjenice o vlasničkoj povezanosti pokojnog ruskog oligarha Borisa Berezovskog s tim kompanijama. Maja meseca 2014. godine prvi put se preko brokerske kuće Sinteza pojavljuju informacije da američka multinacionalna kompanija KKR grupa (Kohlberg Kravis Roberts & Co.), sa sedištem u Njujorku, pokušava da kupi imovinu fonda Salford na Balkanu u vrednosti od 650 miliona dolara, uključujući i Knjaz Miloš, Imlek, Bambi, Mlekaru Subotica, Novosadsku mlekaru i druge, ali se o epilogu ovog posla nije dalje izveštavalo.[4] Firma je pre toga, marta 2014, postala vlasnik fondacije United Group BV, a time i njenog vlasništva u Srbiji – SBB kablovske mreže, kao i regionalne televizije N1, koja otpočinje s emitovanjem programa 30. oktobra iste godine; ovu imovinu stiče kupovinom od Mid Europa Partners iz Londona, fonda koji će početkom 2015. godine preuzeti firmu Danube Foods Group BV, koja zastupa Salford na Balkanu, i time ostvariti upravo ono što je godinu dana ranije inicirala KKR.[5]

Pokušaj likvidacije Milana Beka dešava se pak 14. novembra 2014. godine, dva meseca pre konačne kupovine ofšor firme Danube Foods Group, ispred njegove vile u beogradskom naselju Senjak; jedino osumnjičeno lice na osnovu DNK analize, za koju Beko negira da je poznaje, izvesna Maja Adrovac, s motivom koji nije sasvim jasan, oslobođena je 17. juna 2016. optužbi da je pomagala nepoznatom licu u izvršenju atentata, a Apelacioni sud je krajem iste godine ukinuo tu presudu i naložio ponovno suđenje.[6] Dnevni list Politika februara 2015. piše o tome da je zbog novog vlasnika došlo do razmirica između Beka i Slobodana Petrovića, formalnog generalnog direktora Danube Foods grupe i firme Salford Kapital Partners, koja je 2005. preuzela vlasništvo nad Knjaz Milošem, čoveka koga je Beko godinama koristio da se njegovo ime ne bi pojavljivalo u Agenciji za privredne registre;[7] već 17. marta 2015. godine, Beko će izgubiti svoje pozicije u nadzornim odborima firmi nad kojima je vršio akviziciju u ime Salforda.[8] Veza investicionih fondova Mid Europa Partners i KKR grupe, kao i dilema da li je između njih postojao predumišljaj kako bi se zarad odustajanja od Salforda prodao SBB, zasada ostaje nepoznanica, baš kao i visina Bekovog udela u Salfordu, koji je prodao ubrzo pošto je pucano na njega.[9]

Sledeće >
< Prethodno
<< Nazad na sadržaj

Kako je umro Badri Patarkacišvili“, Jutarnji list, 17. februar 2008. ↑
„Smrt oligarha u egzilu“, Vreme, 28. mart 2013. ↑
„Šta je imao Boris Berezovski u Srbiji“, Politika, 21. avgust 2013. ↑
„Šta je posvađalo prijatelje u ’Salfordu’“, Politika, 27. februar 2015. ↑
Činjenica da se na mestu jednog od savetnika u KKR grupi nalazi Majkl Petreus, penzionisani direktor Centralno obaveštajne agencije CIA, obilato je korištena kao kvaziargument protiv televizije N1 od strane potpuno ili delimično nacionalističko-rusofilskih medija poput Politike, Informera, Pinka, Novog standarda, Pečata i drugih, koji se služe teorijama zavere kako bi održavali antizapadnjačko raspoloženje u srpskoj javnosti i na taj način radili suprotno deklarativnim ciljevima Vlade Srbije i premijera Aleksandra Vučića. ↑
Tabloid Informer u kratkom prilogu pod nazivom „Atentatori na Beka neće biti uhvaćeni!“, od 1. jula 2015. godine, u antrfileu koji se pojavio samo u štampanom izdanju, prenosi izjavu Momira Stojanovića, bivšeg direktora Vojno-bezbednosne agencije i aktuelnog predsednika Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti iz Srpske napredne stranke, s jasnom aluzijom na kompleks preferiranih označitelja za kriminalizaciju – Crnu Goru i Vladimira Popovića: „Slučaj će biti rešen ako se istraga usmeri na lica koja su bila na vlasti i blisko sarađivala s pokojnim premijerom Đinđićem, a trenutno su u Crnoj Gori.“ ↑
„Veza Beka i Salforda postala je, međutim, očigledna i javna prilikom kupovine Knjaz Miloša, gde je Beko demonstrirao da protiv njegove volje baš niko, pa ni moćna multinacionalka Danone koju je pritom zastupala srpska sportska ikona Vlade Divac, ne može u Srbiji da kupi ništa. Dakle, nema dileme da je težina Beka u Salfordu velika, premda se on nigde u javnosti ne pojavljuje kao formalni vlasnik ili suvlasnik tog fonda. Umesto njega, u prvom planu uvek je Slobodan Petrović, jedan od bivših direktora Energoprojekta“, mišljenje je bivšeg novinara Miroslava Bojčića („Odložena smrt Miše Beka“, Zokstersomething, 30. novembar 2015. [http://zokstersomething.com/2014/11/30/odlozena-smrt-mise-beka/; pristupljeno 1. marta 2016]). ↑
„’Salford’ pomogao Mitroviću da plati porez“, Politika, 28. februar 2015. ↑
Iznoseći 10. marta 2016. odbranu na ročištu u Višem sudu u Beogradu, na kojem se Beko nije pojavio, osumnjičena Maja Adrovac rekla je da je u pritvoru skoro devet meseci i da se na nju od samog početka vrši pritisak. Navela je i da su joj policajci pokazali na mobilnom telefonu vest s naslovom ’uhapšena žena ubica’ ili ’uhapšena žena atentator’. „To su uradili da bih, kako su rekli, videla kako ću postati poznata. Prilikom prvog saslušanja nisam mogla da se setim gde sam bila na dan atentata. Kada su mi uručili papir da sam uhapšena jer sam počinila ubistvo, upozorili su me da dobro razmislim šta ću da radim, jer je Beko moćan čovek. U prvoj noći pritvora setila sam se gde sam bila na dan atentata, i želela sam to da ispričam inspektoru. Kada je čuo šta imam da kažem, rekao je da ga to ne interesuje i da ga ne zovem ako nemam o nečem pametnijem da govorim“ („Maja Adrovac: Ne znam kako se moj DNK našao na čaurama“, Politika, 10. mart 2016). ↑