KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Slučaj C market

<< Nazad na sadržaj
< Prethodno
Sledeće >

Ovu priču, nimalo slučajno, eksploatiše i bivši političar Branko Pavlović, kojeg je Delta angažovala da osnuje firmu KPACM, u koju će ulagati mali akcionari C marketa, da bi na taj način došla u posed njihovih akcija, nudeći za svaku po 300 evra, što još više ubrzava odluku režima u Srbiji da zabrani Raduloviću kupovinu državnog udela i koncentraciju većinskog vlasništva preko malih akcionara, kao što je već napomenuto u smislu primarne funkcije teksta. Njegova druga funkcija računa s efektom koji prilog ostavlja na Radulovića i gura ga da konačno pristane na razgovore o prodaji C marketa s investicionim fondom Salford, u čije ime tada pregovaraju Slobodan Petrović, direktor Danube Foods grupe, Judžin Džafi i Milan Beko, navodno konkurent Miroslava Miškovića. Kada je dogovor finalizovan, a dokument poslat Raduloviću, Beko naprasno „menja“ taktiku: samoinicijativno odlazi kod direktora C marketa i ubeđuje ga da je za obojicu isplativije da se kao kupac pojavi on sam, da je to prihvatljivije i za Koštunicu (ponovo momenat animoziteta od stranih ulagača), te da je već formirao školjka-firmu Delmont za taj posao dokapitalizacije. Na pitanje Radulovića kako će na to reagovati Salford, Beko odgovara da se ne brine ništa jer Salford zavisi od njega, da je on zapravo Salford u Srbiji i da odlučuje o tome šta će i kako će Salford raditi, da se sve već dogovorio s vrhom države, da će mu novac obezbediti Hypo (veza sa Vladom Čupićem korištena i tokom privatizacije Knjaza Miloša) i Komercijalna banka kroz kredite, a da će garancije za to biti njegovo buduće vlasništvo u C marketu.

Krajem jula 2005. godine skupština akcionara donosi odluku da Delmont dokapitalizuje C market i nakon toga dobije udeo od 40 odsto vlasništva, od kojih će se polovina preneti Raduloviću i menadžmentu. Od trenutka kada preko svojih veza u Agenciji za hartije od vrednosti dobija dozvolu za kupovinu C marketa, Milan Beko počinje da izbegava Radulovića, predstavlja se kao novi vlasnik poznatog trgovinskog lanca i preko Branka Pavlovića i Danka Đunića šalje Miškoviću poruku da je spreman da s njim razgovara o uslovima prodaje udela do kojeg je došao. Najzad, da bi Beko mogao da proda akcije Delti, 19. avgusta 2005. godine u kabinetu Vojislava Koštunice potpisuje se Memorandum o razumevanju u koordinaciji Danka Đunića (naknadno negiran od strane potpisnika na sudu i u medijima), u kojem se na inicijativu Radulovića unosi klauzula da se još dve godine neće menjati vlasnička struktura, dok Delta istog dana u javnosti objavljuje da je došla u posed većinskog paketa akcija. Na taj način, firma vredna 335 miliona evra kupljena je za 45 miliona, čime su mali akcionari oštećeni za ukupno 130 miliona evra: „Zaradio je zajedno sa tajnim partnerima 83 miliona evra prodajom svojih 60% akcija C marketa do kojih je došao bez ijednog uloženog centa, a Koštuničina Vlada mu je kao zahvalnost što je Miškoviću predao C market, ’poklonila’ Luku Beograd, omogućivši mu da je privatizuje po enormno niskoj ceni, a odmah zatim i njemu i Miškoviću predala i Večernje novosti, i konačno Beku dala monopol u preradi mleka. Milan Beko je posle prodaje svog dela i ostvarenja zarade od 83 miliona evra, preko Dragog Mićovića platio Koštunici 25 miliona evra“, navodi Radulović.

U oklevanju da realizuje Memorandum na koji je bio prinuđen, a prema kojem je svoju firmu Primer C, gde se nalaze Radulovićeve i akcije menadžmenta iz C marketa, trebalo da prenese na novoformiranu Bekovu firmu Novafin, generalni direktor C marketa nehotice izvlači iz svog zemljaka dokaz da je proces preuzimanja najvećeg trgovinskog lanca maloprodaje između njega i Miškovića od početka bio sinhronizovan – pretnju koja je ujedno i priznanje da će on i Mišković opet u medijima da aktiviraju priču da su Radulovićeve ćerke deo organizovane španske kriminalne grupe, da u Madridu imaju proizvodnju droge i da se bave dilovanjem.[1] Radulović pod pritiskom 3. novembra 2005. godine stavlja potpis na prenos, dok mediji u narednom periodu izveštavaju o povećanju udela preduzeća Primer C u C marketu, predstavljaći to kao kupovinu Slobodana Radulovića, iako je on u njoj samo direktor, dok se Novafin i Milan Beko ni u jednoj rečenici nigde ne pominju, s obzirom na strogu tajnost Memoranduma.[2] Budući da klauzula o dve godine nemenjanja vlasničke strukture C marketa sprečava Beka da proda većinski paket akcija Miškoviću, njih dvojica ponovo udružuju snage u novoj diskreditaciji Radulovića, kako bi ga Upravni odbor C marketa smenio zbog lošeg poslovanja. Po prenosu Primera C na Novafin, Beko na Radulovićevo mesto postavlja svog univerzalnog vojnika Gorana Mrđu, koji istovremeno obavlja i funkciju izvršnog direktora Agencije za privatizaciju.

Ključan trenutak predstavlja Radulovićevo dostavljanje Projekcije završnog računa, u kojem se jasno vidi da je C market u 2005. godini ostvario dobit, kao i da su svi dobavljači zaključno sa 31. decembrom 2005. pokriveni menicama, što je dvojici tajkuna poremetilo planove u nastojanju da stvari prikažu suprotnim. Zbog toga, pre usvajanja konačne verzije završnog računa, Beko želi da fabrikuje dokaz povodom izvesna tri ugovora između C marketa i firme EKO produkt, čiji je vlasnik Mika Brašnjović, i počinje da ucenjuje kako Radulovića tako i Brašnjovića da potpišu priznanje prema kojem je taj posao bio štetan za C market, da Radulović nije u potpunosti uspeo da iskontroliše realizaciju potpisanih ugovora, da je to iskoristio EKO produkt da isporuči veću količinu robe nego što je to bilo potrebno C marketu i po cenama koje su veće od tržišnih, čime je C market navodno oštećen za 2,3 milijarde dinara. Pod već uobičajenim izgovorom da to sve želi Mišković, a ne on, te da iza ovoga stoje Jočić i Dinkić, Milan Beko uspeva 3. februara 2006. godine da iznudi lažno priznanje od Brašnjovića, pod pretnjom da će njegov brat Milinko, koji je u to vreme formalni direktor EKO produkta, u protivnom biti uhapšen, što sedam dana kasnije rezultuje ekspresnom smenom Radulovića s mesta generalnog direktora C marketa. Radulović napušta Srbiju, Miku Brašnjovića hapse 12. aprila, a slučaj biva objedinjen kao „stečajna mafija“, između ostalog i na osnovu Bekove fabrikacije da je Brašnjović primljene menice od C marketa koristio za kupovinu firmi koje su u stečaju. Dvojica tajkuna, kako je ranije rečeno, izdejstvovali su da se kao prvooptuženi u grupi nađe predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, zbog toga što je odbijao da izvrši nelegalan upis akcija C marketa; optužnica protiv Slobodana Radulovića podignuta je 12. oktobra, Delta u drugoj polovini februara kupuje 92.400 akcija C marketa po ceni od 110.880.000 evra (1.200 evra po akciji) i lansira megalanac Delta maxi i Tempo objekata, dok Mika Brašnjović 30. juna 2006. godine u svojoj pritvorskoj ćeliji izvršava samoubistvo, ostavljajući oproštajno pismo u kojem za svoju smrt optužuje Miroslava Miškovića i Milana Beka.[3]

Aprila 2006. godine, po odlasku Radulovića iz zemlje i pokretanju istrage u vezi sa „stečajnom mafijom“, po nalogu UKP i Tužilaštva za organizovani kriminal u medijima sledi kriminalizacija nekadašnjeg generalnog direktora C marketa. Njihova desna ruka, tabloid Blic, uključuje se 19. aprila tekstom „Kako je Radulović uništavao ’C market’“, u kojem se lansira teza da je preko ćerkine firme u Španiji, posredstvom Brašnjovićevog EKO produkta (sva sredstva uključena) godinama uvozio robu kojoj je istekao rok trajanja, da je te proizvode kupovao po enormno visokim cenama, bez mogućnosti da ih posle proda, da bi zatim čak bio optužen za ono što su činili upravo Mišković i Beko u sadejstvu s vladom Vojislava Koštunice – da je „širio nacionalističke priče protiv Slovenaca“ i Merkatora, kao i da je tu firmu stopirao, u dogovoru s Goranom Kljajevićem iz Trgovinskog suda. Izvor u tekstu je i ovoga puta anoniman, a kao njegovi autori potpisani su inicijalima već dobro poznati kriminalizatori – Vuk Z. Cvijić i Željka Jevtić. Dva dana pre toga pak Kurir u prilogu pod naslovom „Kinez“ spekuliše gde se nalazi odbegli Radulović i izvodi pravi „put oko sveta“: kreće se od Kine, da bi se skočilo do Španije, zatim u Crnu Goru, jer je tamo „pod zaštitom Mila Đukanovića“, što se dva puta ističe u tekstu, da bi se onda produžilo do Belorusije i Ukrajine ili neke druge zemlje bivšeg SSSR-a. U antrfileu teksta navodi se poslovna veza Eksa – EKO produkt – C market, koja će biti razložena za dva dana u Blicu. Istog dana, list Danas će objaviti tekst čiji se naslov „’Ispumpavanjem’ kapitala Radulović pripremao teren za kupovinu C marketa“ odnosi na isti detalj, dok se 21. aprila opet u Blicu pojavljuje informacija o uvozu 33.000 bočica falsifikovanog šampona „nivea“ u vrednosti oko pet miliona dinara od strane EKO produkta, koje je zatim trebalo da budu plasirane u C marketu. Bez obzira na to što se u glavnom delu teksta nigde ne pominje, u antrfileu se pak čitav događaj prikazuje kao mogući predumišljaj Slobodana Radulovića – „jedan od njegovih poslednjih zadataka“.[4]

Sledeće >
< Prethodno
<< Nazad na sadržaj

„Iako su sve ove laži već Miškovićevi mediji objavljivali, ta brutalna Bekova ucena mi je i pored svega što sam znao o Beku bila neverovatna, jer je Beko dobro znao moje ćerke i znao je da su to sve laži, jer smo o tim Miškovićevim lažima koje su objavljivali Miškovićevi mediji, on i ja više puta razgovarali i Beko se tada zgražavao nad tim načinom Miškovićevog obračuna sa mnom. Podsetio sam ga na to šta mi je tada govorio. Beko mi je na to krajnje poslovno saopstio: ’Nisam ja taj koji treba da vodi računa o tvojim ćerkama i tvojoj porodici. Ti si taj koji mora da štiti svoje ćerke i od tebe zavise naši dalji koraci, jer se mora realizovati Memorandum’. Sve to mi je Miša sasuo u lice u mojoj kući u kojoj nisam bio sam. [...] Par dana kasnije, mislim u Pressu, izašao je članak o ’tajanstvenim’ Karlosu i Nataši koji su Beka navodno satima čekali ispred kancelarije; u tekstu je Beko prikazan kao pošten i nevin građanin koji se našao u čudu kada su njih dvoje od njega tražili da ’utiče’ na pravosudne organe i ljude iz vlasti kako bi se ublažila moja očigledna krivica. Moja ćerka je članak čitala po nekoliko puta ne verujući da se događaji mogu prikazati do te mere suprotnim od onih kakvi su bili“ („Miša Beko, bezočni manipulator“, E-novine, 12. oktobar 2012. [http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/72774-Mia-Beko-bezoni-manipulator.html; pristupljeno 10. marta 2016]). ↑
Videti priloge: „Akcije C marketa 300 evra!“, Kurir, 25. novembar 2005; „Radulović postaje vlasnik C marketa?“, Pregled, 6. decembar 2005; „Radulović vlasnik“, Politika, 7. decembar 2005; „Slobodan Radulović kupio ’C market’“, Blic, 7. decembar 2005. Dnevni list Politika tek 10. decembra 2005. godine u prilogu „Vuk Delibašić umesto Radulovića“ piše da je, prema podacima iz Agencije za privredne registre, preduzeće Primer C preregistrovano 16. septembra, od kada je Delibašić, nekadašnja Bekova veza u Agenciji za privatizaciju, zvanično i direktor ove firme, a da se kao njen osnivač navodi firma Novafin iz Luksemburga, sa osnivačkim kapitalom od 5.000 dolara. ↑
U pismu se između ostalog navodi: „Kad sam danas video Milinka kako nesrećno izgleda, a čovek ništa nije kriv, ja više ovo ne mogu izdržati... ne mogu se nikada pomiriti da sam zlikovac i da sam sa svojim prijateljima sa kojima sam proveo pola života pravio zločine i ukrao više od dvadeset miliona evra. Verujte da u tome nema ni trunke istine. Draga deco, budite hrabri, čestiti i dostojanstveni. Želim da sve započeto završite i ako budete u prilici, ne vraćajte se u Srbiju... Zahvalite se Beku Milanu i Miškoviću za uništenje vašeg oca i uništenje cele porodice Brašnjović. Molim vas da me sahranite u Seljanima što dalje od zlikovaca“ („Miša Beko, pohlepa u krvi“, E-novine, 16. oktobar 2012. [http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/72938-Mia-Beko-pohlepa-krvi.html; pristupljeno 11. marta 2016]). Trinaestog jula 2006. godine, u Večernjim novostima koje su tada već u vlasništvu Milana Beka, pojaviće se članak pod nazivom „To nije rukopis moga oca“, u kojem će devetnaestogodišnji sin pokojnog Brašnjovića naime tvrditi da je njegov otac bio magistar ekonomije, a da mu oproštajno pismo za koje je saznao iz medija deluje „kao da ga je pisao osnovac“. ↑
„Brašnjović uvozio lažne šampone“, Blic, 21. april 2006. ↑