Foto: Oksana Toskić

KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Novo odelo Jugoslava Ćosića

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Kablovska televizija N1, koja je u portfoliju KKR grupe lažno predstavljena kao provladina u smislu podrške stabilizacionim i reformskim procesima u regionu, bilo da je reč o slučaju „napada“ na Miroslavu Milenović, ili praćenja Saše Jankovića za koje se ispostavilo da su ga „sprovodili“ sused i proslavljeni rukometaš, održava čas ulogu inicijatora, a čas megafona afere, tj. medija koji će prvi objaviti priču u interesu njenih nalogodavaca i pokušavati što više da je raširi. Primera za manipulativno delovanje ove televizije, koja je od svoje pripojnice CNN-a preuzela samo produkcijske standarde, dok inače uporno odbija da prizna da je antivladina, pa se, iskorištavajući označiteljsku vezu sa CNN-om, deklariše kao visokoprofesionalna i nepristrasna, čiji prezenteri i novinari u skečevima svedoče da na njoj rade ono što su oduvek želeli, te da im se na taj način ispunio životni san – ima puno, a mnogi od njih, za koje najveću odgovornost snose tri lica – direktor programa Jugoslav Ćosić, izvršni producent Igor Božić i urednik sajta Nikola Stojić – već su navedeni. Grupisano prema motivima, najčešće se izdvajaju: stalna aktualizacija pitanja slobode medija (samo kako vlast tretira medije, ali ne i obratno); afirmacija svega što iznose tzv. istraživačke organizacije BIRN, CINS i KRIK, s kojima sarađuju i produciraju pojedine emisije; kooperativnost s hibridnim strukturama iz Adria Media grupe i NUNS-a; svevremena relativizacija procesa koji se u sudu vodi protiv Miroslava Miškovića; ismevanje Srpske napredne stranke i njenih članova po radikalskom, segregaciono-dekadentnom ključu, koji koristi interesna grupa okupljena oko Demokratske stranke i pojedinaca na društvenim mrežama. Sve to posebno je prelomljeno konstantnom diskreditacijom ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i aktuelnih promena u resornom ministarstvu.

Tako prilikom posete evropskog komesara za proširenje, 10. decembra 2015. godine, koji je premijeru Vučiću predao novi Izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU, ova televizija falsifikuje reči Johanesa Hana s konferencije za štampu održane istog dana, kada ovaj na pitanje novinara da prokomentariše medijsku situaciju u Srbiji odgovara: „Očekujem od politike da se razvija i menja, ali to želim isto da vidim i kod medija [...] u medijima u regionu vidim da su ili za ili protiv vlasti. Voleo bih da vidim neutralne, nezavisne medije, u kojima se čuju različita mišljenja o određenim temama i to se odnosi na sve.“ Iako u samom prilogu prenosi komesarove reči, N1 naslov kreira po sopstvenom nahođenju, izbacujući iz dela njegove izjave reč ’neutralne’, da bi isti mogao da glasi „Han: Želimo da vidimo nezavisne medije u celom regionu“, a time lažno sugerisalo kako on u Srbiji traži više nezavisnih medija, jer ih je ostalo veoma malo koji, prema raširenoj propagandi iz ovog korpusa manipulanata, nisu pod kontrolom vlasti, što upravo dokazuje polarizaciju o kojoj Han govori i predstavlja totalnu suprotnost onome za šta se zalaže. Interesantno je da će i na dva sajta u vlasništvu Adria Media grupe, kao po dogovoru, biti primenjen isti tip falsifikacije, pri kojoj se izostavljanjem jedne jedine reči menja čitav koncept i proizvodi suprotno značenje – u Kuriru i Newsweeku – „JOHANES HAN: Voleo bih da vidim nezavisne medije u Srbiji“. Ovo nastojanje takođe jasno pokazuje da u Srbiji sintagma nezavisni medij nosi isključivo resantimansko značenje – nezavisan od vlasti, tj. režima, a ne – nezavisan od svake vrste spoljnog uticaja, kakvo inače ima po definiciji.[1]

Sličnu podvalu u naslovu, koja istovremeno smisaono pokopava sadržaj čitavog članka, N1 će sprovesti u delo praveći prilog od gostovanja lidera pokreta „Dosta je bilo“ u jutarnjem programu, 7. marta 2016. godine, u vreme predizborne kampanje, gde je već sam uvodnik otkucan masnim slovima u potpunoj koliziji s naslovom koji ide pre njega. Izdvojen stav Saše Radulovića da je „priča o tome da će lider naprednjaka Aleksandar Vučić biti u fokusu predizborne kampanje i vlasti i opozicije, pokušaj podmetanja, i da Srbiji nije potreban vođa već sistem“, direktno demantuje naslov „Radulović: Vučić je centar korupcije u Srbiji“, što ukazuje na to koliko je onome ko ga je stavio stalo da se premijer pošto-poto nađe u negativnom fokusu, bez obzira na to što sagovornik Novog dana tvrdi da su priče o postojanju takvog fokusa u kampanji – izmišljotine. Na taj način, baš kao i u slučaju s Hanom, medij kroz intencionalnost preigrava eksproprijaciju lica o kojem izveštava, pa je osnovano reći da je, čak po cenu apsurdizacije, takav potez urednika, iako tačno zna šta čini, prosto jači od njegove novinarske profesionalnosti i da on ništa ne želi niti može da uradi da to zaustavi – poput Džona Malkoviča u filmu Opasne veze iz 1988. godine, čiji lik napadnim ponavljanjem jedne te iste rečenice (formule), dok ostavlja junakinju koju tumači Mišel Fajfer, demonstrira svu svoju brutalnost i stavlja joj do znanja da je bila samo deo pogodbe: „To je izvan moje moći!“ („It’s beyond my control!“). Ista televizija optužila je Tomislava Nikolića samo tri dana ranije, 4. marta, cinično ga i po prvi put nazivajući „predsednikom svih građana“, da se svrstao na stranu SNS-a samo zbog toga što nije želeo unapred da zagovara neregularnost predstojećih izbora, kako to čini Demokratska stranka, poput ekstremista u Crnoj Gori koji ne znaju više kako da sruše s vlasti Mila Đukanovića; autorka priloga je Ana Kaplij, još jedan u nizu preletača sa B92.[2]

Saradnja sa BIRN-om posebno dolazi do izražaja 21. decembra 2015. godine, kada se na N1 emituje specijalna emisija Čuvari vlasti ili građana?, o policiji u regionu, ali zapravo najviše u Srbiji, gde se među aferama koje se vezuju za MUP ubraja i smena pet načelnika uprava policije iz juna 2014, među kojima je bio i Rodoljub Milović. Ova emisija svoj povod dobija u istraživanju koje je sproveo BIRN pod nazivom „Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu“, prema kojem navodno čak „96 odsto građana Srbije smatra da je policija korumpirana, a velika većina (82 odsto) ocenjuje da političke partije utiču na rad policije“, dok je podatak o veličini uzorka i metodu istraživanja potpuno izostavljen.[3] Premda je načelno predstavljeno da se analiza tiče čitavog regiona, gosti u emisiji isključivo su iz Srbije (Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, i već pomenuti Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku), a voditelj programa Igor Božić izostavlja svoj potpis ispod članka na sajtu te televizije. Kao primer za uticaj politike na policiju, BIRN i N1, vođeni reakcijama čelnika Demokratskog fronta i Mreže za afirmaciju nezavisnog sektora (MANS), zajedničkim snagama okrivljuju Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ) crnogorskog MUP-a i premijera Mila Đukanovića za prekomernu upotrebu sile tokom antivladinih protesta u oktobru 2015. godine.

Ova emisija u kompletu s takođe pomenutom Kriza u Crnoj Gori, od 19. oktobra 2015. godine, radi kao direktna podrška onome što u Podgorici dolazi godinu dana kasnije, gde je na vreme osujećenom terorističkom napadu ispred Skupštine Crne Gore najveća potpora trebalo da bude upravo ovakvim i sličnim emisijama etablirana slika o crnogoskoj policiji koja prekoračuje nadležnosti i vrši agresiju nad nevinim i mirnim građanima (scenario tokom uličnih demonstracija devedesetih u Beogradu). Uprkos očiglednom učešću u medijskoj pripremi terena za krvoproliće zbog kojeg je u domaćoj i međunarodnoj javnosti trebalo okriviti aktuelni crnogorski režim i tako ga za sva vremena sahraniti, televizija N1 u savezništvu sa BIRN-om, nakon što je takav ishod sprečen, umesto da nakratko pokuša da prikrije klizanje antiđukanovićevske delatnosti u kozločinačku, nastavlja sa još većom žestinom i u besu što je plan svrgavanja „poslednje balkanske diktature“ propao, kreće s uveravanjem regionalne javnosti da je hapšenje dvadesetoro srpskih državljana u noći uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine samo vešto pripremljena simulacija kako bi režim stvorio paniku, podigao nacionalna osećanja i dobio izbore.

Sve to u emisiji Pressing, u režiji medijskog atentatora Jugoslava Ćosića, dva dana kasnije potvrdiće niko drugi do njegov saučesnik Slobodan Georgijev, koji „smatra da se radi o nameštaljki i da je sve inscenirano“, da je „hapšenje ’potpuni cirkus’, koji je, kako kaže, poslužio svrsi i doprineo da se u danu kada su mnogi očekivali veći pad Mila Đukanovića, on ipak zadržao ’iznad vode’“, kao i da je Crna Gora „mafijaška država“, ne znajući pritom ni toliko da Demokratski front nije stranka već koalicija.[4] Gošća specijalne emisije u improvizovanom podgoričkom studiju TV N1, koja preko pojedinih kablovskih emitera emituje program i na teritoriji Crne Gore, 17. oktobra je direktorka Monitora i CIN-CG-a Milka Tadić, drugo zaštitno lice OCCRP-a i jedna od glavnih kriminalizatorki Mila Đukanovića i Stanka Subotića u Crnoj Gori. Sa stopostotnom izvesnošću se, dakle, može tvrditi da teroristički napad ne bi bio izvodljiv, niti bi mogao dostići svoj smisao u jeziku da pre toga, zahvaljujući transverzali čiji je jedan od medijskih krakova i MANS–BIRN–N1, nije podignuta dimna zavesa o navodnoj sklonosti crnogorske policije da koristi prekomernu silu – slično kao što ni atentat na Đinđića to ne bi bio bez prethodnog pojednačavanja pokojnog premijera s grupom kriminalaca iz Surčina.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj