Foto: Oksana Toskić

KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: N1 u samoporicanju

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Jedna od posledica postulata koji svoje korene vuče iz devedesetih, a danas se koristi kao eufemizam za potpuno tendenciozno antivučićevsko delovanje – da vlast radi nužno ili preovlađujuće protiv javnog interesa – poklapa se s načelnim stavom opozicije u Srbiji, koja je takođe, kako je to već rečeno, poput DSS-a za vreme vlasti Zorana Đinđića, pretežno ekstremistička, neodmerena i ostrašćena. Pošto su ta dva načela podudarna, uređivačka politika ovakvih medija radi najvećim delom zapravo u službi interesa opozicije, čime paradoksalno, isključivo popularizovanje i aktualizovanje opozicije postaje glavna agenda N1 u njenom izveštavanju o „javnom interesu“. To se najbolje može videti u odnosu ove televizije prema Demokratskoj stranci u aferi „Đeram“, koja obeležava izbornu kampanju 2016. godine, kada krajem marta ta, a s njom u horu automatski i ostale opozicione cenzus-partije, incident na poznatoj beogradskoj pijaci koristi da napadne i direktno ili indirektno za isti okrivi Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića.

Nepun sat po incidentu, novinske agencije FoNet i Beta već imaju vest o „napadu na Natašu Vučković, Balšu Božovića i Dragana Šutanovca“, kao i snimak koji je na Jutjub u te svrhe okačila DS, a koji je sačinio medijski servis Infobiro, koji je pratio ovu stranku u predizbornim aktivnostima. Snimak je izmontiran tako da prvi deo prikazuje, između ostalih, i pobrojane funkcionere kako izlaze iz stranačkog autobusa ispred pijace, a zatim se naglo prelazi na scenu iz koje se uopšte i ne vidi kako je incident započeo, već samo da su pojedini ulični prodavci uznemireni kontaktom koji su imali s potpredsednikom DS Šutanovcem, inače poslanikom u Narodnoj skupštini sa istorijom nepristojnog, bahatog i nasilničkog ponašanja i obračunavanja s neistomišljenicima, pa čak i s dojučerašnjim stranačkim kolegama poput Dušana Petrovića. S njim se, prema pisanju Pravde, 1. jula 2012. godine potukao i optužio ga da je medijima odao informaciju da zajedno sa suprugom Marijom, fudbalerom Nemanjom Vidićem, ćerkom Žarka Zečevića Miom i još šest investitora u beogradskoj opštini Vračar gradi luksuzni stambeno-poslovni objekat od oko 3.700 kvadrata, da bi četiri dana kasnije Blic i Press, tabloidi pod kontrolom DS, imali vest da su njih dvojica viđeni da zajedno ručaju u restoranu „Madera“ i da su time demantovali da su se uopšte i potukli.[1] Šutanovac se takođe u svojoj biografiji lažno predstavljao kao FBI stipendista, krivotvoreći obilazak centara ove organizacije tokom 2001. godine, u svojstvu tadašnjeg predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Jedno lice u afektu onoga što je na snimku izostavljeno baca stakleni predmet u pravcu štanda, čuje se kako se on razbija o trotoar, dok se Balša Božović i Nataša Vučković uopšte i ne vide da na bilo koji način učestvuju u incidentu.

Televizija N1 prenosi ovu vest, gde u naslovu stoji da su navedeni funkcioneri napadnuti, Božović za Betu iznosi neistinu da je grupa nasilnika nasrnula na njega, dok predsednik DS Bojan Pajtić izjavljuje da se režim već četiri godine brutalno obračunava s političkim protivnicima, medijima i neistomišljenicima; u prilogu je naveden i tvit Gordane Čomić, napisan desetak minuta nakon incidenta: „Na zvezdarskoj pijaci na demokrate razbijenim flašama, pohvaliće ih predsednik Vlade kako su pristojni, a časti nemaju, za sramotu ne znaju.“[2] Dva sata po objavljenoj vesti, u sledećem prilogu jedna za drugom ređaju se uniformne reakcije ostalih stranaka iz opozicije – „Levica Srbije: Samo još jedan u nizu, za nasilje odgovorna SNS“; „Dveri–DSS: Za rast netolerancije kriva SNS“; „Dosta je bilo: Napad inspirisan atmosferom mržnje koju kreira Vučić“; „SDS, LDP i LSV: Srbijom se vlada nasiljem“; samo četiri sata nakon incidenta, oko 14 časova, MUP hapsi četvoricu ljudi koji su učestvovali u njemu, da bi potom Božović na Tviteru napisao da je reč o „organizovanoj grupi huligana“.

U međuvremenu se u javnosti pojavljuje informacija da su uhapšeni zaista članovi navijačkih grupa, te da se na njihovim Fejsbuk profilima vidi da su simpatizeri Srpske radikalne stranke i da veličaju srpske ratne zločince, dok isti Božović sada piše da je reč o „sramotnom spinu“ da ih je napala SRS, iako to nigde nije ni rečeno. Sledeće jutro u 10 časova Demokratska stranka saziva konferenciju za novinare da bi slučaj hiperbolizovala u „pokušaj ubistva“, a od policije i tužilaštva zahtevala hitno otkrivanje „nalogodavaca“. Tabloid Alo! na svom sajtu izlazi s informacijom da postoji nemontirani snimak incidenta, koji je pribavljen s originalne kasete servisa Infobiro, sa čime su već upoznati i Dragan J. Vučićević iz Informera, ali i premijer Srbije, koji dodaje da je snimak koji je plasirala DS skraćen i da na njemu nisu prikazane važne stvari. Shvativši da će biti razotkrivena, Demokratska stranka upada u strukturalne koordinate sindroma nestašnog deteta i čini ono što joj još jedino preostaje – u poslednjem pokušaju manipulacije rešava da preduhitri Alo! i sama objavljuje nemontirani snimak, uz odgovarajuće označeno, tj. prateći tekst da se na snimku samo potvrđuje ono što je ta stranka već iznela.[3]

Nemontirani materijal, međutim, uprkos moći manipulacije i rezistentnosti označenog kada se jednom pripoji za označitelj, pokazuje da je Šutanovac, u nameri da isprovocira incident i sa željom da se raspravlja, u pretećem maniru, s rukama na leđima prišao osumnjičenim licima, koja su pre toga, videvši neke od visokih funkcionera DS okupljene oko postavljenog stranačkog štanda, počela uvredljivo da skandiraju. Potpredsednik DS priznaje zatim da je prvi odgurnuo jednog od osumnjičenih, ali tek pošto ga je ovaj uhvatio za stranačku akreditaciju. Lice koje je bacilo flašu nije bilo lice koje je odgurnuto, već koje je zbog tog poteza Šutanovca želelo da zaštiti prijatelja, koji je pak, nakon što je odgurnut i rastavljen od Šutanovca, pokušavao ovoga da odvrati od nasilja. Iste večeri, 28. marta 2016, u specijalnoj emisiji na TV Pink, očevidac i ulična prodavačica Snežana Jokić potvrdila je da je Dragan Šutanovac „prvi udario šamar“ i da su lica koja su se sukobila s njim regularni ulični prodavci, a ne organizovana grupa; ona je takođe izjavila da je stranački autobus koji je na montiranom snimku prikazan na početku, stigao tek nakon incidenta.

Za sve to vreme, na sajtu N1 gomilaju se prilozi o „napadu na članove DS-a“, koji postaje glavna tema dana i u informativnom programu, da bi se dan nakon emisije na TV Pink pojavio i članak relativizujućeg naslova „Napad na demokrate: Da li nešto menjaju 15 sekundi i šta?“ S druge strane, događaj u kontrastu spram ovoga, samo tri dana po incidentu na Đermu, kada izbija novi skandal jer je lider DS-a Bojan Pajtić na stranačkom skupu u Padini (Kovačici), mestu u kojem pretežno žive pripadnici slovačke manjine, Slovake koji su na lokalu ušli u koaliciju sa SNS-om zbog toga nazvao „četnicima“, a takav savez „protivprirodnim“ i „perverznim“ – TV N1 uporno ignoriše više od 24 sata.[4] Tek pošto se oglašavaju slovačka udruženja, Ambasada Slovačke u Beogradu, ali i istaknuti predstavnici pojedinih opozicionih partija poput Nenada Čanka i Nataše Mićić, da osude takvo ponašanje Pajtića, ova televizija svoj prvi i jedini prilog, u skladu s „javnim interesom“ Jugoslava Ćosića, objavljuje 31. marta uveče, u 19.41 sati.[5] Ovim se jasno pokazuje da redakcija N1 vrši selekciju „ekskluzivnih vesti“ i da postoji nejednak tretman u odnosu na to da li se njihov predmet i kontekst kreću u prilog ili protiv opozicije, što ne bi bilo nimalo sporno da isti medij ne odbija da deklariše svoje delovanje kao antivladino dok ubeđuje javnost da je nepristrasan, profesionalan i objektivan. Drugim rečima, ova televizija, bilo to namerno ili slučajno, potpada pod red upravo onih medija za koje autorke Izabela Kisić i Ksenija Lazović u zborniku radova Zoran Đinđić: Etika odgovornosti, misleći na period od 2001. do 2003. godine, ocenjuju da „nisu pokazali kritički odnos prema onima koji lansiraju afere o premijeru, njegovim bliskim saradnicima i članovima Vlade. Pretvorili su se u držače mikrofona koji isključivo prenose ono što [opozicioni, prim. aut.] političari i ’analitičari’ pričaju, bez kritičkog otklona prema sadržaju izjave.“[6]

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj