KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Marš, Bodo, marš!

<< Nazad na sadržaj
< Prethodno
Sledeće >

Planove u vezi s očitim stavljanjem pod kontrolu Future plus, o čijem se poslovanju i planovima za budućnost pred Subotićem i predstavnicima WAZ-a, koji su samo nekoliko meseci ranije zajedno registrovali tu firmu (19. aprila), uz Vuka Jeremića i Miodraga Rakića, raspitivao na sastanku u Frakfurtu 29. oktobra 2004, Boris Tadić će uz pomoć Rakića, Šapera, Đilasa, Nikezića, Milosavljevića i ostalih, kako je ranije pokazano, realizovati medijskom hajkom (posredstvom servilnih novinskih udruženja) i ekonomskim pritiscima (sinhronizovanim puštanjem menica od strane Telekoma, Novosti i drugih) pet godina kasnije – 21. oktobra 2009. godine, kada nad Futurom bude bio proglašen stečaj. Oni pak u vezi sa WAZ-om počinju u javnosti da se oslikavaju 7. juna 2010. godine; tog dana predsednik nemačkog medijskog koncerna Westdeutsche Allgemeine Zeitung za Jugoistočnu Evropu, Bodo Hombah, upućuje preko srpskih medija otvoreno pismo Borisu Tadiću u kojem mu saopštava odluku da je WAZ rešio da se povuče iz Srbije, što podrazumeva povlačenje svih investicija, koje se od 2001. do tog datuma procenjuju na oko 120 miliona evra. Kao glavni razlog za takvu odluku Hombah navodi tendenciozno odugovlačenje Komisije za zaštitu konkurencije, korumpiranog tela pod kontrolom Milana Beka,[1] da nakon uplate od 20.000 evra na ime naknade za izdavanje odobrenja za koncentraciju to odobrenje u vezi sa vlasništvom nad kompanijom Novosti konačno i izda, a koja je pre toga pune dve godine o tome izbegavala da se izjasni.[2]

Treba imati u vidu da, prema podacima iz APR-a, kompanija Novosti, pod upravom Manojla Vukotića, Milana Beka i, posredstvom Milke Forcan, Miroslava Miškovića, 2008. i 2009. godine ostvaruje ukupni gubitak od 6.836.532 evra, da je tiraž Večernjih novosti drastično smanjen kao i prihodi kompanije, a da Hombahovo otvoreno pismo stiže samo nekoliko nedelja pošto WAZ aktivira garancije koje mu je pri kupovini još 2006. godine dao Subotić, posredstvom firme Senta, koja mu je garantovala da će Beko i Mišković uplatiti novac i dostaviti akcije, te počinje da se namiruje preko njenih žiranata (drugih Subotićevih firmi); mesec dana po pismu kojim je Komisija za zaštitu konkurencije zamoljena da izda pismenu potvrdu da je koncentracija odobrena; i samo 22 dana nakon već pomenutog nebuloznog saopštenja predstavnika Asocijacije medija da WAZ i Subotić pokušavaju da uspostave monopol na distribuciju štampe.[3]

Hombah takođe obaveštava Tadića da je protiv Milana Beka pokrenuta arbitraža u Austriji i da ga je ovaj nekoliko meseci ranije u Dizeldorfu ucenio, zapretivši da neće dobiti odobrenje za koncentraciju od Komisije ukoliko mu se ne bude obezbedilo mesto u Nadzornom odboru sekcije za Jugoistočnu Evropu WAZ-a kao i odgovarajući udeo u angažovanju u srpskim medijima, istovremeno se hvaleći da je on i ranije bio taj koji je kod Koštunice urgirao da se spreči predaja akcija WAZ-u. „Poštovani predsedniče, želimo ukratko i potpuno otvoreno da Vam kažemo: pošto se kao investitori ne osećamo dobrodošli, napuštamo Vašu državu“, piše zbog toga Hombah i dodaje: „Ipak, pri tom povlačenju nećemo dozvoliti da nam budu uskraćena još i naša ekonomska prava. [...] S obzirom da nam je kod izdavačke kuće Politika novine i magazini (PNM) država pedesetprocentni (50%) partner, ljubazno Vas molim da nas obavestite sa kim bismo mogli da pregovaramo u pogledu našeg izlaska iz iste i u vezi zajma u visini od 18 miliona evra odobrenog PNM-u.“[4] Sa izuzetkom E-novina, koje pismo prenose u celosti, ostali mediji samo grubo izveštavaju o odluci WAZ-a da se povuče iz Srbije, uopšte ne navodeći razloge za takvu odluku, niti bilo šta o plaćenim akcijama kompanije Novosti, čime smišljeno otvaraju prostor za spekulaciju kakva njima, tj. zastupnicima krupnog kapitala od kojih zavise – odgovara.

Budući da su odlukom WAZ-a da se povuče sa tržišta u Srbiji tako direktno odbijeni ucenjivački zahtevi Milana Beka, te da se saopštenja zvaničnika nemačkog medijskog giganta odnose upravo na njega i raskrinkavaju njegovu ulogu u čitavom poslu još od 2005. godine (premda je Hombah klauzulom o poverljivosti iz ugovora o kupovini Novosti sprečen da imenom i prezimenom precizno obelodani Bekov identitet), medijski napadi ponajviše dolaze iz Večernjih novosti, kao i od političke stranke čiji su ljudi, prema partokratskoj podeli plena u koaliciji s Demokratskom strankom, koja to isto čini u Politici, dobili mesta u Upravnom odboru upravo ovog medija s delimičnim državnim vlasništvom – G17 plus, njenog predsednika Mlađana Dinkića i ministara u Vladi iz njegove stranke.[5] Napadi se posebno intenziviraju nakon što portparol WAZ-a Paul Binder 22. juna bude potvrdio da je, u skladu s Hombahovim obećanjem iz pisma da neće dozvoliti da Srbiju napuste opljačkani, registracijom promene vlasnika u registru privrednih subjekata u Austriji jedne od tri Bekove firme kojima su, nakon uplata koje je na te firme izvršio Stanko Subotić septembra 2006. godine, kupljene akcije Novosti – preuzet akcijski paket koji nosi školjka firma Ardos holding Gmbh iz Salzburga, od 24,9% ukupnog udela, i da će isti postupak biti ponovljen i s druge dve firme: Trimax investments Gmbh, takođe iz Salzburga, i Karamat Holdings Limited sa Kipra.[6]

I dok Manojlo Vukotić u Večernjim novostima, na konto ranijeg poslovanja sa Subotićem (Futura plus) i Šarićem (Štampa) Hombaha naziva „neuspelim političarem sa mafijaškim vezama“,[7] Dinkić, koji je šest dana ranije izjavljivao da WAZ u Srbiji nije uspeo najviše zbog slabih kadrova i da je, kad se uzmu u obzir sve kontroverze, tako bolje za Srbiju, sada još više pojačava: „Posle takvog njegovog obraćanja, WAZ-u nije mesto u Srbiji! Potpuno je neshvatljivo da sada zakulisno pokušavaju da se vrate na naše medijsko tržište. Nemoralno bi bilo da, posle svega, preuzmu i neke lokalne novine, a kamoli Večernje novosti, koje su nacionalni brend“, i manipuliše tvrdeći da je WAZ, koji je najpre objavio da se povlači, pokušajem da iz Austrije preuzme Novosti sam sebi skočio u usta – sve kako bi činjenica o nepredatim akcijama još jednom pokušala da se sakrije: „Ako je tačno da WAZ pokušava zakulisno da preuzme Novosti, posle ružnih reči koje su uputili na račun naše zemlje i poruke da se povlače iz Srbije, onda im treba javno zabraniti da se vrate!“ Ova izjava ministra ekonomije dalje ostavlja negativne reperkusije na investicionu klimu u zemlji i doživljava brojne kritike domaćih i stranih zvaničnika, a naročito nemačke štampe, na dan kada Dinkić odlazi u Štutgart na sajam autokomponenti, 24. juna 2010. godine.

Godinu dana posle toga, 23. juna 2011, oglašava se i Komisija za hartije od vrednosti s potvrdom da je Milan Beko preko tri povezane firme kupio 62,4% akcija Novosti, ograničava mu upravljačka prava na 25% i automatski mu onemogućuje preprodaju, jer je po zakonu bio obavezan da izda javnu ponudu za preuzimanje do 100% akcija ili da proda sve akcije preko 25%.[8] Ovo mu je naloženo da izvrši u roku od tri meseca, što on ponovo neće učiniti, dok Komisija nema mogućnosti da ga kazni zbog toga što Zakonom o prekršaju nije predviđeno pokretanje prekršajnog postupka prema stranim firmama. Jula iste godine Komisija za zaštitu konkurencije obustavlja postupak preuzimanja akcija od strane WAZ-a dok Upravni sud ne donese odluku po tužbi koju je Ost Holding, kao zastupnik WAZ-ovih poslova za Jugoistočnu Evropu, u međuvremenu podneo protiv te komisije; sud je krajem septembra odbacio tu tužbu, a Komisija nastavila da se po pitanju WAZ-a ne izjašnjava. U međuvremenu, ta kompanija prodala je najznačajnije listove koje je imala u Rumuniji i Bugarskoj, a početkom 2011. godine i sva tri medija u Makedoniji; u Srbiji pak WAZ je maja 2011. uspeo da proda 100% vlasništva distributivnog lanca Štampa firmi Centro Štampa Holding za pet miliona evra, čiji se vlasnik i direktor Darko Bajčetić prethodno istakao u kompanijama Doncafe i Centroproizvod. „Štampa je imala jako loše finansijske rezultate, ušla je u blokadu, WAZ nije hteo više da finansira gubitke, koji su u 2009. iznosili minus nešto više od 2,5 miliona evra, u 2010. godini nešto više od minus 6,5 miliona evra, a u 2011. godini nešto više od minus 7,5 miliona evra“, priča Bajčetić u intervjuu za nedeljnik Pečat 2013. godine.[9]

Nakon kupovine Štampe, režim Borisa Tadića preko Telekoma i Branka Radujka vrši sedmomesečni pritisak na Bajčetića s neprestanim zahtevima, paradoksalno uvećavajući cenu za firmu koja je već dve i po godine u stečaju, za koju se niko drugi na tržištu ne zanima, sa 2.300 zaposlenih na teretu države, sa mesečnim gubicima od gotovo 600.000 evra, s negativnim kapitalom od 3,6 milijardi dinara i 880 kioska. Krajnja cena za oko 50% udela u Futuri plus tako dostiže iznos od neverovatnih 19,5 miliona evra, u koje ulazi nešto više od 5,5 miliona evra u gotovini, izmirivanje 700.000 evra duga prema izdavačima, kao i pokrivanje i spasavanje potraživanja od 14 miliona evra koje bi Telekom u suprotnom morao da otpiše. „Zamislite vi sad apsurd da smo nešto što nema nikakvu tržišnu vrednost i što niko nije hteo da kupi dve i po godine, morali da prihvatimo kao obavezu. Ovo smo prihvatili da bi dobili bar neku prednost, kao što je ugovor o generalnoj distribuciji, ne znajući u tom trenutku da za to treba dodatno da kupimo i distributere. Napred pomenuti iznos od 14 miliona evra, za otkup potraživanja, plaćamo kroz brendiranje velikog broja objekata i pružanje drugih usluga, koje bi za nas predstavljale dragocen izvor prihoda i gotov novac u tekućem poslovanju, jer su u pitanju usluge za koje su zainteresovani drugi klijenti“, priča Bajčetić. Srpski mediji objavili su marta 2014. godine da je Futura plus izašla iz stečaja, tj. da posle četiri i po godine više ne spada u gubitaše, da je postala likvidna i da je u stanju sama da servisira tekuće obaveze „kao jedino preduzeće u Srbiji koje je u proteklih 20 godina uspelo da promeni taj status“.[10]

Sledeće >
< Prethodno
<< Nazad na sadržaj

„Prolazili su meseci, Beko i Mišković su upravljali Novostima, a mi smo i dalje čekali da nam se prebace plaćene akcije. Ubrzo zatim dobijamo informacije da zastoj u Agenciji upravo sprovode Beko i Mišković, preko svojih ljudi u Vladi i tad prvi put saznajemo za njihovu ideju, da hoće da zadrže i novac i akcije, jer je po mišljenju Bekovih advokata to moguće ukoliko Komisija za zaštitu konkurencije, uopšte ne da mišljenje“, svedoči Stanko Subotić u izjavi Višem javnom tužilaštvu u Beogradu povodom privatizacije Novosti („Kako su Beko i Mišković oteli ’Novosti’“, E-novine, 24. maj 2010. [http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/37674-Kako-Beko-Mikovi-oteli-Novosti.html; pristupljeno 15. avgusta 2016]). ↑
I na drugom mestu, dvanaest dana kasnije: „Odlučili smo da više ne čekamo. I sam predsednik Boris Tadić nam je više puta rekao da je kupovina udela u Novostima gotova stvar i da je samo još potrebno prevazići nekoliko birokratskih barijera. Od tada je prošlo mnogo vremena“ („Tajanstveni Srbin ucenjivao WAZ?“, Deutsche Welle, 19. jun 2010. [http://www.dw.com/sr/tajanstveni-srbin-ucenjivao-waz/a-5709994; pristupljeno 15. avgusta 2016]). ↑
U intervjuu za nemački nedeljnik Horizont, čije delove prenosi Politika, bivši specijalni koordinator Pakta za stabilnost potvrdio je tezu da je takvo ponašanje Komisije za zaštitu konkurencije bila odgovornost predsednika Srbije, čija stranka u to vreme dominira u Vladi: „Boris Tadić, koji je jedno vreme na Zapadu važio kao nosilac nade, dopustio je u Srbiji da oligarsi sa odgovornima u kartelskoj službi ’igraju’ zajedno, kako bi grupu WAZ torpedovali u njenim poslovima. [...] Kupovina Novosti bila je neuspeh. Ja sam, međutim, ubeđen da će srpski premijer Vučić policijsku istragu kojoj je dao impuls i koju ja podržavam, voditi do kraja i da će prevaranti biti uhapšeni“ („Hombah: Tadić ’torpedovao’ VAC iz Srbije“, Politika, 11. oktobar 2015). ↑
„Nakon što, nažalost, moramo da prihvatimo da kao medijski investitor nismo dobrodošli u Vašoj državi, sigurno je u obostranom interesu da makar naš izlazak iz iste bude izveden tako da budući strani investitori mogu da pođu od toga da će u Srbiji zateći fer i pravno besprekorne principe na koje se mogu osloniti. Poštovani predsednlče, uveravam Vas da nam nije u interesu da u svađi napustimo Vašu zemlju. Očekujemo i računamo na Vaš lični angažman, kako bi naš izlazak partnerski sproveli“ („Nismo dobrodošli, napuštamo vašu državu!“, E-novine, 15. jun 2010. [http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/38316-Nismo-dobrodoli-naputamo-vau-dravu.html; pristupljeno 15. avgusta 2016]). ↑
„U beogradskoj koaliciji je prisustvo države u dve najveće novine podeljeno među partijama. Demokratska partija predsednika Borisa Tadića je poslovni partner WAZ-a: 50% kod dnevnih novina Politika. Dinkićeva partija G17+ kontroliše 30% Novosti“ („Empört über Umgang mit Investoren“, Südwest Presse, 24. jun 2010). ↑
Pravo na ovakav potez, za koji su Bekovi advokati tvrdili da je nelegalan, WAZ polaže iz sledećih činjenica: „Devetog novembra 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o zaštiti konkurencije. Iz tog razloga je od Medijske grupacije WAZ zahtevano da preda novi zahtev za odobrenje koncentracije u skladu sa novim zakonom. Predaja pomenutog novog zahteva je zaista i usledila 19. januara 2010. godine. U skladu sa novim zakonom, Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije je u obavezi da donese odluku u roku od mesec dana od dana podnošenja zahteva. Komisija ima tri mogućnosti; može da odobri zahtev za koncentraciju, može da ga odbije i može da produži postupak za dalja tri meseca. Ukoliko Komisija za zaštitu konkurencije ne donese nijednu od ove tri odluke, nakon isteka mesec dana od predaje zahteva koncentracija se smatra odobrenom. U tom slučaju ne mora da se izda odobrenje za koncentraciju u pismenoj formi, tj. koncentracija je odobrena po sili zakona. U nedeljama koje su sledile 19. januar 2010. godine (dan kada je WAZ podneo zahtev za odobrenje koncentracije), WAZ je bio zamoljen da u cilju potpunosti preda Komisiji za zaštitu konkurencije dodatna dokumenta i pruži odgovore na dalja pitanja u pogledu pomenutog zahteva. Do 3. marta 2010. godine bila su predata sva zatražena dokumenta i pruženi su svi traženi odgovori. Time je od 3. marta 2010. godine za Komisiju za zaštitu konkurencije počeo da teče rok od mesec dana u kojem je morala da donese odluku. Samim tim, na osnovu zakona, Medijska grupacija WAZ je trebalo da dobije odluku najkasnije do 3. aprila 2010. godine. Međutim, do današnjeg dana Komisija za zaštitu konkurencije nije donela nikakvu odluku o zahtevu za odobrenje koncentracije“ („Nećemo dozvoliti da nas pljačkaju“, E-novine, 24. jun 2010. [http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/38597-Neemo-dozvoliti-nas-pljakaju.html; pristupljeno 16. avgusta 2016]). ↑
Sintagma koju 24. juna 2010. godine u tekstu „Blamage auf dem Balkan“ koristi nemački Financial Times navedena je na osnovu narednih redova iz srpske štampe: „Hombah, takođe, u svom intervjuu kaže da im je ’narušen ugled’ jer su u pojedinim člancima ’dovedeni u vezu sa kriminalcima’. Naravno, iskusni Nemac ne kaže: Da li su sa Canetom Subotićem zajedno kupili Futuru plus, pa posle izašli kada se ovaj našao na crvenoj poternici? Jesu! Od koga su kupili prodajni lanac Štampa, čiji su sada vlasnik sto odsto? Od Darka Šarića. U utorak je, upravo, jedan biznismen potvrdio da su mu Šarićevi advokati saopštili da su Nemci kupili od Šarića ovu prodajnu mrežu za 29 miliona evra! Za srpsko pravosuđe Subotić i Šarić su – nedokučivi. Za Hombaha su, možda, i dalje poslovni partneri i prijatelji“ („Preprodaju pa odlaze“, Večernje novosti, 22. jun 2010). ↑
Ovom odlukom Komisije za hartije od vrednosti Republika Srbija kao manjinski akcionar dobila je upravljačka prava na najveći broj akcija – 36,6%, od kojih direktno 29,5% i 7,15% preko PIO fonda, dok je u vlasništvu malih akcionara 0,92% vlasništva. ↑
„Kako smo kupili ’Futuru plus’?“, Pečat, 1. novembar 2013. ↑
„’Futura plus’ izašla iz stečaja“, Večernje novosti, 9. mart 2014. ↑