Foto: Oksana Toskić

KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: Šta sve možeš kad si demokrata

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Ispostavlja se, međutim, da firme WAZ-a u Jugoistočnoj Evropi ne posluju sa gubitkom samo u Srbiji, već da je slično stanje i u drugim okolnim zemljama, pa tako povlačenje te kompanije i otuđivanje njenih propalih investicija što hitnijim i netransparentnim prodajama kojima bi se zabašurio poslovni neuspeh postaje glavna agenda Ost Holdinga tokom 2011. i početkom 2012. godine. Još jedan je razlog za to: medijski koncern WAZ, sa sedištem u Esenu, bio je u privatnom vlasništvu porodica Brost i Šuman sve do avgusta 2011, kada umire jedan od predstavnika porodice Brost, čime se otvara prostor za naslednicu Petru Grotkamp, ćerku jednog od osnivača WAZ-a Jakoba Funkea i suprugu Gintera Grotkampa, dugogodišnjeg direktora u WAZ-u. Ona za iznos od pola milijarde evra zajedno sa svojim sestrama otkupljuje akcije porodice Šuman, 24. januara 2012. preuzima kompaniju i za njenog generalnog direktora postavlja svog supruga Gintera, dok će 2013. godine WAZ preuzeti novoosnovani pravni naslednik Funke Mediengruppe, firma u 50% vlasništvu ćerki, imenovana u čast njihovog oca. Mandat Grotkampovog prethodnika Boda Hombaha pak, koji je bio i pravni izvršitelj testamenta, završava se 1. januara 2012, pa se tako u drugoj polovini 2011. godine preko tadašnjih čelnih ljudi WAZ-a i bliskih Hombahovih saradnika Srđana Kerima, Petera Langea, Maksa Vinterfelda, Andreasa Rudasa i drugih obavljaju hitne rasprodaje s ciljem da se od upravljačke garniture koja dolazi sakriju gubitak i pronevere.[1]

Pošto odluka Komisije za hartije od vrednosti od juna 2011. godine blokira kako WAZ tako i Milana Beka, dok proces preuzimanja i preregistracije Bekovih firmi u inostranstvu sve više komplikuje odnose, Bodo Hombah odlučuje se da, u skladu s molbom iz poslednjih pasusa otvorenog pisma upućenog Tadiću, preko svojih prijatelja iz sfere politike, bivšeg nemačkog i austrijskog kancelara Gerharda Šredera i Alfreda Guzenbauera, animira predsednika Demokratske stranke da mu pomogne da se ekspresno otarasi vlasništva u sva tri medija u Srbiji – Politici, Večernjim novostima i Dnevniku, upućujući ga na upravo one beneficije za koje se Tadić interesovao još 2004. godine u Frankfurtu, na sastanku sa Subotićem. Za to vreme, ono što je učinio Koštunica još 2005, ponoviće i Tadić tri godine kasnije – u Upravni odbor Politike a. d. postaviće ljude od poverenja, poput svog bivšeg savetnika i kuma Jovana Simića, koji će dovesti Miru Glišić Simić, predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht i njenog supruga iz Centra za proučavanje alternativa Milana Nikolića. S ovim ljudima, uključujući i Srđana Šapera i Nebojšu Krstića, već se intimiziraju Lange i Vinterfeld iz WAZ-a, i u drugoj polovini 2011. godine kristališe se plan da se jednom firmom pokupuju sva tri medija i određeni procenat vlasništva dodeli Demokratskoj stranci, kao i prava na uređivačku politiku svih tih listova.

Najjednostavniji način da se to učini jeste preko nekog od medijskih izdavača koje ta stranka već kontroliše na osnovu političke moći i uticaja na pravosuđe – Kurira info i Radisava Rodića, čiji je predmet kojim se zajedno sa sinom sumnjiči za utaju poreza zato volšebno eliminisan iz Višeg javnog tužilaštva 2010. godine. Tadić zbog toga delegira državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, ministra poljoprivrede Dušana Petrovića i savetnika u Ministarstvu pravde Dušana Bjelopetrovića da se s Aleksandrom Rodićem dogovore o čitavom poslu, potpuno skrajnuvši oca Radisava, koji za to vreme leži u pritvoru i zbog toga dolazi u sukob sa sinom. Pripreme za preuzimanje tri medija protiču u najvećoj tajnosti i iza leđa Milana Beka, koji bi u poslu mogao tražiti svoj interes, ali i stranke G17 plus, tj. Ujedinjenih regiona Srbije, čiji se predstavnici nalaze u Upravnom odboru Novosti; Bjelopetrović, koji je i kum Aleksandra Rodića, postaje potpredsednik Kurira info, u načelu se dogovara da kupovni iznos bude simboličan i da se plaćanje vrši u rasponu od nekoliko godina.

Prvi inicijalni sporazum konkretizuje se 10. novembra 2011. godine u Dizeldorfu, kada Aleksandar Rodić i Dušan Bjelopetrović potpisuju okvirni ugovor prema kojem bi potpisivanje glavnog ugovora kojim se vrši prodaja WAZ-ovog vlasništva za iznos od oko četiri miliona evra trebalo da se obavi 22. decembra i da novi vlasnik akcija postane Kurir info. Za to u međuvremenu saznaje Beko, koji preko LDP-a 14. decembra 2011. godine, kako je već rečeno, alarmira javnost, u kojoj ponajviše odjekuje ne činjenica da iza čitavog posla stoji sam vrh Demokratske stranke, njen predsednik i njegovi zamenici, već pre svega to da pomenuta tri lista kupuje perjanica tabloidnog novinarstva, zbog čega se stvaraju teorije da se to sve čini Tadiću iza leđa, da on ne zna ništa o tome, te da je u sve umešan Dragan Đilas, koji na tome radi mimo znanja svog predsednika. Tako se čak i u tekstovima koji kritički govore o ovoj temi provlači patetična rečenica: „Boris Tadić nikad ne bi dozvolio da Kurir kupi Politiku“;[2] ipak, taj isti Tadić ne odustaje od višestruko lukrativnog posla, pa se samo pronalazi posrednik u liku Miroslava Bogićevića – biznismena iz Šapca, vlasnika koncerna Farmakom MB i nedeljnika Novi magazin, finansijera Demokratske stranke, prijatelja i sugrađanina Dušana Petrovića. Potpisivanje glavnog ugovora se odlaže, a prva naredna aktivnost dešava se 18. januara 2012. godine, kada se umesto Rodića i Bjelopetrovića sada kao ugovorna strana (kupac) pojavljuje nepoznato lice Davor Stojanović, koji je šest dana ranije postao zastupnik firme Artesano sa Kipra, koja se dovodi u vezu s Farmakomom, dok u ime WAZ-a ugovor čiji su predmet potraživanja te firme od PNM-a i Politika štamparije iz zajmova u vrednosti od 12,3 miliona evra, potpisuju Aksel Krol i Peter Lange; otplata ovog duga predviđena je da se izvrši u deset rata, od kojih prva dolazi na naplatu 1. maja 2015. godine.[3]

Dvadeset devetog januara 2012. godine Miroslav Bogićević, kojem je naređeno da učestvuje u ovoj raboti i koji je, kako će za Pink izjaviti 8. novembra 2015, morao Rodiću i Bjelopetroviću da isplati milion evra u gotovini kako bi Kurir info pristao na zahtev DS-a da ne bude zvanični kupac,[4] osniva fantomsku firmu East Media Group (što je neka vrsta engleske varijacije na naziv WAZ-ove firme Ost Holding i vlasnika od kojeg se kupuje), na adresi Arhangelski pereulok 9 u Moskvi, sa osnivačkim kapitalom od 5.000 evra i s jednim zaposlenim, izvesnim Urošem Stefanovićem, koji je istovremeno i direktor firme. Bogićeviću, koji ne raspolaže sredstvima neophodnim da bi se potpisao ugovor o kupovini tri medija, ona se pribavljaju preko Agrobanke, ali tek nakon što u banci bude uvedena prinudna uprava na čijem je čelu dotadašnji direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić i po prethodnom odbijanju predsednika Izvršnog odbora banke Dušana Antonića da tajkunu odobri kredit od pet miliona evra bez odgovarajućeg pokrića; Džambić na čelo prinudne uprave Agrobanke dolazi na predlog Vlade Mirka Cvetkovića i ministra Dušana Petrovića.[5] Kako bi ispunili i formalne uslove za prodaju udela od 50% u firmi Politika novine i magazini (PNM), oformljenoj 2001. godine ulaskom ovog koncerna kao ćerka firma Politike a. d., koja je vlasnik drugih 50%, a čiji je dalje vlasnik Republika Srbija, predstavnici WAZ-a sredinom marta 2012. šalju ponudu Politici a. d. da otkupi njihov udeo po pravu preče kupovine. Zatečena uprava traži dodatna pojašnjenja, što je WAZ i očekivao, te vrlo brzo šalje dopis da takav odgovor znači neizjašnjavanje, što se smatra odbijanjem i obaveštava Politiku a. d. da će svoj udeo prodati trećoj strani.

Na taj način, 29. juna 2012. godine dolazi do potpisivanja ugovora o prodaji preostalog vlasništva WAZ-a u Srbiji, prema pisanju Informera, u vrednosti od šest miliona evra,[6] od kojih 4,7 miliona evra samo za 50% udela u Politici novine i magazini, s tim što je iznos od četiri miliona evra bespravno pribavljen iz Agrobanke odmah isplaćen WAZ-u, dok je preostalih 700.000 evra predviđeno za 1. decembar 2014. godine; Bogićevićeva firma East Media Group upisana je u APR kao suvlasnik PNM-a dve i po nedelje kasnije, 16. jula, da bi 15. oktobra bio izbrisan i poslednji predstavnik menadžmenta WAZ-a Goran Ilin. Istim ugovorom, koji u ime Ost Holdinga potpisuju Mark Mikač i Folker Venc, a u ime East Media grupe Uroš Stefanović, obuhvaćeno je i založno pravo na 62% akcija u Novostima (što odgovara zbirnom udelu tri Bekove firme Ardos, Trimaks i Karamat), kao i 55% akcija preduzeća Dnevnik Vojvodina pres, uz klauzulu da ukoliko Bogićević ne bude uspeo da isplati dogovoreni iznos do kraja, vlasništvo i zvanično preuzme Kurir info.[7] Epilog ovog posla, o kojem se odlučuje pred sudom u Esenu, dodatno komplikuje činjenica što je u međuvremenu, 24. novembra 2014, Miroslav Bogićević uhapšen i što je Tužilaštvo za organizovani kriminal protiv njega i još šestoro lica podiglo optužnicu zbog nezakonitog odobravanja i korišćenja 42 kredita Privredne banke Beograd AD od strane njegove firme PD Farmakom MB d. o. o. Šabac; ovo preduzeće pak našlo se u blokadi od aprila 2013, a od 12. septembra 2014. godine i u stečaju zbog kredita uzetih od Svetske banke. Bogićević je menicama Farmakoma garantovao za izvršenje svojih obaveza u poslu sa Ost Holdingom, zbog čega današnja Adria Media grupa, kao pravni naslednik Kurira info, zahteva pravo nad vlasništvom tri kupljena medija.

Kako je pak brak između NUNS-a i Adria Media grupe sklopljen još krajem 2015. godine, kada je član Izvršnog odbora tog parapolitičkog udruženja Ratko Femić naprasno proglašen glavnim urednikom Kurira, navijanje NUNS-a da Politika kao višedecenijski bastion suparničkog udruženja UNS pripadne Adria Mediji sasvim je neskriveno. Na sednici Komisije za žalbu Saveta za štampu od 25. februara 2016, jedan od medijskih atentatora iz NUNS-a i nekadašnji dopisnik IWRP-a Vlado Mareš provocira prisutne novinare Politike u kontekstu posla sa WAZ-om, obraćajući se prisutnoj odgovornoj urednici tabloida Kurir Mariji Kordić, licu koje se po sopstvenom priznanju ponosi naslovnicom „Mrtva tela plutaju Obrenovcem“, od 18. maja 2014, i smatra je svojim remek-delom,[8] kao budućoj „nežnoj gazdarici“ najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, koja treba da prevaspita postojeće novinare, tj. da uvede novu uređivačku politiku u taj list.[9] Potpuno je očigledno da u pozadini ovakvog komentara stoji namera NUNS-a da u vremenu „nikada krhkijih medijskih sloboda“ povrati kontrolu i nad Politikom, koju je bio zadobio pod režimom Borisa Tadića, kada je glavni urednik tog lista bio Dragan Bujošević, a njegov najbliži saradnik Dragan Janjić, aktuelni potpredsednik ovog udruženja, lice koje je uz Antonelu Rihu i druge plaćeno da truje međunarodnu javnost pisanjem za opskurni italijanski sajt Osservatorio Balcani e Caucaso – jer dominacija Adria Media grupe dok je na vlasti premijer Vučić, čijom se odlukom iz 2013. godine preispituje posao sa WAZ-om, već automatski podrazumeva favorizovanje NUNS-a.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj