Uvrede i šutke u ritmu muzike za ples

Glavne zvezde poslednje večeri SHARE konferencije 2011. bio je britanski dance-elektro-pank bend Does It Offend You, Yeah? (DIOYY). Njihova muzika najčešće se smešta negde između zvuka Klaxons i trećeg albuma francuskih legendi Daft Punk – Human After All, dakle, negde u granicama indie rocka i grube, bučne elektronske prljavštine. Ovo je bio njihov drugi nastup u Srbiji, nakon prošlogodišnje (2010.) premijere na Fusion stageu Exit festivala, gde su pored benda Yeasayer ostavili najjači utisak.

Povod za gostovanje je izlazak njihovog dugo najavljivanog drugog studijskog izdanja pod nazivom Don't Say We Didn't Warn You 15. marta, nešto rafiniranijih i zrelijih tonova no što je njihov prvenac iz 2008. You Have No Idea What You're Getting Yourself Into. Bend je čitav ovaj međuperiod uglavnom ulagao na promovisanje svog zvuka svuda po svetu, pa je DIOYY sad već jasno prepoznatljiva boja u redovima kvalitetnih izvođača, posebno kada su u pitanju nastupi uživo. Energični i eksplozivni, sirovi i spontano destruktivni u pank smislu, bili su upravo ono što je publici u Domu Omladine bilo potrebno, da se ratosilja od svih teških poruka, oslobodi nesnosne gužve i prepusti svom telu da skače i glupira se, udarajući i gurajući druga širom sale.

Naravno, bend je učinio sve da "šutka" (ne samo u prvim redovima) neometano dobije na jačini, mada koncert nije trajao dugo. Po motivu "nije sve u dužini, već i u debljini", četrdesetominutna svirka bila je nabijena kratkim i ubitačnim numerama, pravim ekstatičkim izlivima buke, tako da je utisak ostao sasvim jedinstven i bez padova koji bi spustili raspoloženje publici. Odlično isproduciran zvuk na albumima zahtevao je konstantno osluškivanje i minimizovanje buke na onaj nivo koji ne dovodi do međusobnog preklapanja i mikrofonije. To je činilo da zvuk benda sve vreme bude pun, uprkos klasičnoj punk postavi.

Izuzetno jaka udaračka inicijativa ostvarena je paralelnom "podebljavanju" seta bubnjeva, koji su sami po sebi već bili indiskretni, sa strane elektronske matrice puštane od playera. Pevač u kapici rukovao je i mini-modulativnom klavijaturom, koju je nekoliko puta u zanosu bacao iz daljine pokušavajući da pogodi postolje, posebno u završnici pesme Attack Of The 60 Ft Lesbian Octopus. Sve je još i dobro prošlo, sudeći po tome da su klavijature preživele, naročito ako uzmemo u obzir da je dotični poznat i po tome da uleće i lomi delove seta bubnjeva pred kraj koncerta. Leteća klavijatura sa jednog kraja stage-a na drugi bila je mala ekskluziva za sve nas, dok su mnogi poželeli da se makar na trenutak iz zadnjih redova spuste u pravi pakao pomahnitalih fanova. Reklo bi se, nije loše za prvi nastup u Beogradu. Štaviše, odlično.

Nakon završetka, mnogi su se povukli u salu Americana, neki su ostali u velikoj sali iščekujući dubstep miljenika ženskog dela publike – Sub-focusa, dok se većina prosto razbežala van, verovatno u neki od mnogobrojnih klubova koje je SHARE obuhvatio. Ljudi je u Domu Omladine bilo primetno manje nego prethodne dve večeri, a naročito u odnosu na Trickyjev nastup. Neumitno se stvara utisak rasipanja u preveliki broj klubova, uz nesporno prebogat muzički program na različitim i ne baš koncentrisanim lokacijama u gradu. Da li je zapravo čitava stvar u tome što je noćni program trebalo da finansijski izvuče i onaj dnevni, manje profitabilan i ozbiljniji, pa je to trebalo da opravda nerazumnu cenu karata i isti novčani izdatak za one koje jedan od ova dva programa (dnevni ili noćni) uopšte nije zanimao?

Jedno je sigurno, SHARE deluje dosta nefokusirano, pokušavajući da istovremeno edukativne sadržaje visokog kvaliteta tokom dana pomeša sa aktivnostima koje po razmeri mogu slobodno da se podvedu pod samostalni muzički festival, bez gotovo ikakvih dodirnih tačaka i interesa sa onim što se dešavalo pre smrkavanja.

Sudeći po tome da je i EXIT festival u početku bio dosta nesređen i razuđen, možemo se nadati da će narednih godina organizatori izvući sličan zaključak i kada je u pitanju SHARE konferencija, jer kako joj ime kaže, ona nema i ne treba da ima bilo kakve veze sa pokušajem da se Beograd exitizuje, ili rekao bih, petrovaradinizuje, jer je to apsurdno.

Osnovne zamerke su sledeće: trebalo je napraviti posebne ulaznice ili propusnice za dnevne aktivnosti, a ne uslovljavati ih cenom noćnih dešavanja, i obrnuto. Trebalo je svesti mesta noćnih dešavanja na manji broj lokala, a ne bukvalno okupirati sve najaktuelnije urbane klubove u Beogradu, uz uslov narukvica koje su uoči festivala koštale čak 6000 dinara. Ako ni zbog čega drugog, makar zbog toga da poruka u imenu koju nam upućuje bend Does It Offend You, Yeah? ne ispadne da je bila ujedno namenjena svakom od nas, da se zamisli da li će sve to sebi opet dozvoliti kada sledeći put dođe vreme za Share Conference.

(e-novine, 1.02.2012.)