Mazzy Star, novi album

„Ako je psihodelična muzika imala svoj glas u post-panku devedesetih, onda je Mazzy Star njegova najjača reinkarnacija“, piše na myspace stranici ovog benda koji bi 24. septembra trebalo da objavi svoj četvrti po redu studijski album, punih sedamnaest godina nakon prethodnog.

Singl objavljen 2011. „Common Burn/Lay Myself Down“ bio je prvi dokaz da gitarista David Rodeback i pevačica Hope Sandoval rade na novom materijalu. Sledeće godine usledila je turneja po Severnoj Americi i Evropi koja je rekapitulirala poznate numere sa prethodna tri albuma. Ovih dana, novi album pod nazivom „Seasons of Your Day“ iznenadno je procureo na internetu, ostavljajući nas najblaže rečeno, bez daha.

Kratak update: Mazzy Star je proizašao iz neo-psihodelične indie-rock LA scene osamdesetih i benda pod nazivom Opal, gde je Hope Sandoval preuzela ulogu pevačice Kendre Smith. Opal se ubrzo raspao, a Rodeback, glavni gitarista i čovek oko kog će se vrteti kompletna boja zvuka budućeg benda, i Sandoval nastavili su rad, uz muzičare Jill Emeryja, Keith Mitchell i Williama Coopera, krunisan debi albumom iz 1990. „She Hangs Brightly“. Ispostavlja se da kombinacija Rodebackove melanholične note američkom folk zvuku i nežno sanjivi glas, pa i specifična pojava Sandoval odlazi nekoliko koraka dalje od uspeha benda Opal.

Uskoro potom potpisuju ugovor za Capitol Records i 1993. izdaju možda najzapaženiji album „So Tonight That I Might See“. Turneje postaju sve obimnije, a publika sve više biva hipnotisana glasom i izgledom pevačice, čija pojava, karakterističan emotivni seksipil, polako sve više izbija u prvi plan. Hemija pesama i reči postaje metafizička priča tužne devojke pod reflektorom i gitariste lica pokrivenog kosom, u pozadini i senci koncertnog dima.

Treći album „Among My Swan“ izlazi 1996. a Rodeback demonstrira svoje umeće pre svega kroz akustični zvuk, dok se električna bluz gitara sa svedenom distorzijom javlja tek na nekoliko pesama. Raznovrsnost kantri instrumenata, upečatljive reči, gotovo unplugged atmosfera, pruža punu podršku nežnosti glasa koji tako iskazuje svu svoju moć. Neobičan dojam snage u nečemu nežnom gradira se muzikom, dok glas malo-pomalo postaje rezervisan i instrumentima nedostižan, sasvim suprotno od uobičajenog rasporeda u pop muzici.

Nakon sedamnaest godina, kada muzičari poput baltimorskog sastava Beach House ili glam-pop dive Lane Del Ray vladaju zaostavštinom Mazzy Stara, bend se više nego uspešno vraća na teren koji, ispostavlja se, niko nije ni mogao da takne. Deset novih pesama plene atmosferom i vraćaju nas na zvuk koji nam je nedostajao svih ovih godina, uz blagu reminiscenciju na rifove ranijih hitova duž celog albuma. Ne previše upadljivi bubnjevi, bas tek tu da proprati ritam, ostavljaju prostor Rodebackovim čuvenim slajder brevurama, dok boja gitare ostaje približno ista prethodnom albumu. Dominacija akustike se nastavlja, neretko i sa dve akustične gitare, jedne sa slajderom i drugom bez njega, nasnimane jedna preko druge, a tu je i usna harmonika koja luta panoramom.

Pevanje Hope Sandoval i dalje je ono staro, zapravo nikada bolje i vidno relaksirano, kao da pauze od sedamnaest godina nije ni bilo. Doduše, Sandoval je nastupala u okviru svog projekta Warm Inventions koji je gotovo sasvim predstavljao akustični projekat, bez Rodebacka i njegove pritajene sklonosti da oponira nežnostima u pojedinim momentima. Iako je njegova uloga da pokuša da uznemiri ženski glas bila dominantna na prvim albumima, kako izdanja odmiču, Rodeback metaforički biva pobeđen i povlači se sve više u akustične izlive improvizovanja. One sada samo dopunjuju nepobedivu uzvišenost glasa Hope Sandoval i potvrđuju njenu dominaciju, slično kao u projektu Warm Inventions.

U ovom vremenu i prostoru, poslednje što preostaje u melanholiji, kada se oluja smiri, kada više niko nema snage za uzajamno napadanje, prebacivanje i divljanje, jeste nešto zaprepašćujuče neočekivano – nežnost. Možda delimično zamorena, ali svakako prijemčiva i zbog toga još uzbudljivija.

Novi album, snimljen u Kaliforniji i Norveškoj, zajedničko je delo reprezentativnog dvojca, koji ga je i producirao. Bend nastupa u svom punom sastavu, uz goste poput Colma O'Ciosoiga i legendarnog Berta Janscha na pesmi „Spoon“. Izaći će ovoga puta u izdanju njihove sopstvene izdavačke kuće Rhymes Of An Hour, a pored standardnih oblika, album će se prodavati i u digitalnom formatu, u vidu fajlova koji se skidaju sa interneta. Sledećeg meseca trebalo bi i da se pojavi spot za pesmu „California“, a započeta turneja nastavlja se već ove jeseni.

(e-novine, 16.09.2013.)