Smooth Operator u muškom pakovanju

Zamislite kako bi moderna R&B i Soul muzika jedne Sade zvučala umotana u IDM nežno elektronski i prefinjeni kolaž, sa iznimkom da glas koji čujete ne peva žena nego muškarac. Da, muškarac čiji glas neodoljivo podseća na legendarnu Sade. Njegovo ime je Milosh (Michael Edward Milosh), Kanađanin je, rođen u Torontu, a iza sebe ima četiri solo albuma, od kojih je poslednji izašao nedavno i nosi naziv Jetlag. Milosh, profesionalni čelista, svoju karijeru ustremio je pre svega na elektronsku muziku. Njegov cilj je akomodacija elektronskih zvukova u privlačan, sobni ambijent u kojem će se omamljujući, meki glas, negde po boji između muškog i ženskog, raširiti u prostoriji i naterati vas da za trenutak poisključujete sve ostalo po kući, prigušite svetla i za trenutak samo slušate. To je muzika u kojoj iznenada, slušajući, i sami sebe uključujete u istu tu atmosferu koju vam muzika nameće, pa postajete deo ornamenta koji u trenutku više ne štrči ni od čega.

Ovaj umetnik većinu svog vremena provodi u Los Angelesu gde je za diskografsku kuću Plug Research izdao svoja solo izdanja; 2004. prvenac You Make Me Feel, a dve godine kasnije i album Meme. Njegov treći album pod nazivom iii iz 2008. napravio je najveći komercijalni uspeh, a njegov tvorac stekao je brojne fanove širom zemljine kugle u miljeu koji je tražio svoj izraz mimo uobičajenog elektronskog ili soul zvuka. Tamo gde se susreću ova dva upliva, tu nastaje muzika Milosha.

Na Amazonu je ovaj album opisan sledećim rečima: „Milosh stvara muziku za dušu, telo i duh. Introspektivan, intiman, senzualni elektro-folk naglo uvučen u ukusnu melanholiju i lascivnu romantiku. Kombinujući bitove, semplove, gitare, gudače i jedan od najsvilenkastijih falsetto glasova od vodećeg Smokey Robinsona, treći Miloshev album vodi slušaoca na emotivno putovanje kroz iznimno lepu muzičku panoramu.“

Međutim, Milosheva muzička pozadina poput je razblaženog udarca, nervoze ili besa koji je svoj cilj našao u telu koje može sve da istrpi, koje se rastače u dodiru tog tela, ljubavne štete, i gubi smisao. Otud elektronski zvuci postaju toliko iznijansirani i slušljivi da svaka manijakalna pesnica ničice pada dole pred ovakvom poljanom koja je u stanju sve da apsorbuje. Dakako, muzika je atmosferična, ona se ne stvara počev od ideje o baladi, nego je posledica ublažavanja ili tuđeg odustajanja od nasilja. Ona je kao trag nemira, kao oblak prašine nakon katastrofe, nakon totalnog pražnjenja počinioca kojem se u tom kratkom vremenu kada je iznemogao od sopstvenog nasilja, polako vraća prisebnost sa tugom zbog počinjenog. Tako se dobija razblaženi Autechre, usporeni, umiksovan sa raznim zvucima stidljive gitare i klavijatura, nenapadnih perkusija, sa glasom koji to sve zatvara u novu emociju. Njegov četvrti album Jetlag, nakon pet godina pauze, ne razlikuje se po tome ni malo. Baby Kraftwerk kling-klang zvuci su tu, multi-svodovi glasa kao vezivno tkivo takođe. Zvuk je mekan kao i uvek, nežan, a ipak pun perkusija i opuštajući. Kao što je rečeno, slušalac i sam postaje muzika, svako opiranje da vam se to ne desi je jalovo.

„Pokušavam da stavim momente svog života u pesme koje pravim. Uzimam stvari koje su me iz nekog razloga, bili oni dobri, loši ili tužni, na neki način dirnule. Zatim ih umotam u zvukove za koje mislim da su kul i da odgovaraju onom što pokušavam da kažem. Pokušavam da igram na toj tankoj liniji tehnologije miksovanja zdušno se trudeći da ona ne pomuti originalnu nameru pesme“, kaže Milosh. Ovaj umetnik je nedavno realizovao i svoju prvu kolaboraciju pod nazivom Rhye sa Robinom Brownom (Robin Hannibal), a album Woman izašao je takođe ove godine. Inspiracije su ponovo na nenadmašnom nivou.

(e-novine, 12.12.2013.)