Nicht nur in memoriam – Sigmund Freuds Traumdeutung

" ...zašto ne uzmete da analizirate ono što radimo?
Ja sam spreman sebe da načinim 100% predmetom za druge. "

Dr. Zoran Đinđić
TV B92 special, 2001.

Prema Frojdovoj metodi, i ja ću najpre dati nekoliko konstatacija o dešavanjima u toku prethodnog dana koje mi se čine da imaju veze sa konstitucijom sna, zatim ću izložiti sadržaj sna prema sećanju, i najzad pokušati da na njemu primenim psihoanalizu.

Okolnosti u danu

Već uveliko čitam Frojdovo delo 'Tumačenje snova', tog dana upravo započinjem deo 'Psihologija procesa sna' i pod-delove: 'zaboravljanje snova', 'regresija', i 'ispunjenje želja'. Nju čitam delimično pod uticajem prethodno pročitanih Lakanovih predavanja '4 osnovna pojma psihoanalize', gde se neprestano spominje san o ocu koji sanja kako mu mrtvo dete prilazi, budi ga, i kaže: "Oče, zar ne vidiš da gorim?" Ja već ne mogu da dočekam da dođem do tog dela, i pomišljam poslednjih dana da mi je to negde unazad promaklo. Ali istog dana, već u prvom pasusu taj san uzima glavno mesto i ja sam obradovan, što ću ipak imati svo zadovoljstvo da pomno ispratim ono što sam hteo.

Tog dana ja sam aktivniji nego obično; ustajem ranije, koncentrisaniji sam, trčim oko 10 km, u punoj formi, i srećan što uspevam da popravim svoje raspoloženje od prethodnih dana; kupujem kredit za telefon, šaljem gomilu SMS poruka, uglavnom ljudima koje ne viđam mnogo, ili ih nisam skoro video. Dan pre toga video sam se sa prijateljicom sa kojom nisam govorio jedno vreme, i sa kojom sam želeo da ponovo progovorim. Tamo smo se dogovorili da ćemo pokušati da zaboravimo i obrišemo sve loše što se desilo između nas, i da ćemo ostati dobri prijatelji. Ona me dana uoči sna obaveštava SMSom da će prenoćiti kod svoje drugarice V. i da zbog toga ne može da mi donese ono što sam tražio. Međutim, staklene čaše koje sam tražio, dobio sam od svog prijatelja P. sa kim sam se dogovorio da prošetam isto veče oko 21h. Mi šetamo upravo onim putem gde se dan ranije odigravao moj susret sa A. i razgovaramo. Oko 23h se vraćam u stan, još malo čitam Frojda, dok ne shvatam da sam iscrpljen.

Poslednji deo koji čitam zove se 'ispunjenje želja', i o tome kako je kod dece cenzura u snovima slabija nego u odraslim osobama. Čitam da deca svoje raspoloženje u danu mogu da prenesu u svoje snove, da prosto produžuju želje. Dok to čitam, shvatim da se ne sećam nijednog svog skorašnjeg sna, i pomislim kako bi mnogo bolje bilo da, dok čitam ovu knjigu, zapamtim san koji ću moći da analiziram. Sledeće jutro se budim, i moja želja se ispunjava, baš kao što glasi naslov poslednjeg pod-dela koji sam pročitao. Jednom sam se u toku noći probudio žedan, i ne zadugo zatim ponovo zaspao. San koji sam zapamtio, i koji sam odmah nakon buđenja srećan zapisao, bio je san sa kojim sam se probudio, pola sata nakon što mi je sat zvonio, u 8:30h.

Već na ovom mestu spreman sam da donesem jedan zaključak, da san koji sam sanjao predstavlja sam po sebi ispunjenje želje da se zapamti neki san, te da sam upravo, nalik dete, uspeo da svoje raspoloženje u toku dana, koje je skroz bilo u znaku promene na bolje (dakle, ispunjenju želje) produžim jednim snom. Ali to takođe onda znači, da bi sadržaj sna ovom prilikom trebalo da je više nego obično izbegao deo cenzure (jer nema šta mnogo da potiskuje, s obzirom na pozitivne okolnosti dana), stoga da bi prilično jasno trebalo da odaje značenje iz samog svog toka. Prisustvo straha, i izuvijanih delova time je smanjeno.

Sadržaj sna

San ima dva dela. U prvom delu sna nalazim se u dvorištu svoje kuće u Kikindi sa prijateljima B, G. (femin.), njihovim malim detetom, F, i bratom od B, S. Ispostavlja se da idemo da kupamo F-a, srećni i razdragani zbog toga, navodno u mojoj prostranoj bašti, koja se nalazi u produžetku dvorišta. Ja sam drugi u koloni, posle B-a, i stalno se osvrćem da vidim da li su svi na broju. Međutim, mali F, koji povremeno liči na moju sestričinu, N, pokazuje odboj od kupanja. Tada mu ja prilazim, i za razliku od ostalih, razgovaram sa njim, a on shvata svaku moju reč, premda je još mali. Ubeđujem ga da nema čega da se plaši, i on prestaje da pruža otpor. Neposredno pre tog, S. skida svoju majicu i ostaje go preko pojasa, zbog toga što je navodno prljava, i što treba da kupa malog F. Isto učinim i ja, pa tek onda prilazim F-u. Scena kupanja malog F. nije mi poznata, ali dok ga kupamo, ja vidim da on još uvek misli o mojim rečima, kao da on sam ne može da veruje da ih je shvatio. Mi smo neverovatno radosni, još više nego na početku, kao da smo mi deca, a ne mali F. Zatim, pošto smo navodno završili, nastavljamo da hodamo kroz baštu, gde je samo zemlja i ništa još nije izraslo, ili tek niče, i odjednom se čuje živa muzika preko bašte (House of Love, pesma Marble) i svi počinjemo glasno i sa uživanjem da pevamo stihove "take me, take me, take me..." Muzika prestaje, svirači prave pauzu, ja sam malo iznenađen kako su i ostali znali o kojoj pesmi je reč, jer sam bio siguran da je nikada nisu čuli. Međutim, kako hodamo, vidim da ustvari idemo prema tačno određenom mestu gde nas čekaju neki ljudi, koji sede ili čuče raspoređeni na zemlji. Mi stižemo, oni se obraduju, i ja shvatim da je u pitanju neka svečanost (npr. rođendan). Među njima jasno zapažam V, drugaricu od A, koja mi prijatnim smeškom stavi do znanja da me vidi. Ja požurim da se smestim tu negde blizu naspram nje, tako da se gledamo direktno, kad primetim da levo od mene postoji jedno napušteno mesto za osobu koja, kako mislim, svakoga časa treba da se vrati. Shvatam da je to A. i automatski se premeštam nekoliko mesta desno, kako bih bio što dalje. I ona se zaista vraća na svoje mesto u modro zelenom džemperu.

Drugi deo sna. Odjednom, mi više ne čučimo u bašti, već sedimo u komotnoj dnevnoj sobi nekog stana. Stan mi deluje poznat, ali se dvoumim. Pogledom tražim A, ustvari boju njenog džempera. Pronalazim je u zagrljaju i strastvenom poljupcu na kauču preko puta. Iz neverice, okrećem glavu ulevo i vidim devojku, u čijem sam stanu na Mirijevu jednom bio, takođe, u zagrljaju sa nekim. Konstatujem, svi su alkoholisani. Vraćam pogled na A, ona se usporeno od alkohola ljubi, pokušavam da vidim s kim, ali ne vidim jasno. Rukama ga strasno drži, i na način da su joj svi prsti raspeti jedan od drugog, sa blagim nagibom noktiju prema telu muškarca, pa za trenutak odvaja svoje usne od njegovih da bi mu rekla nešto što njega još više nadražuje. Ja prepoznajem osobu sa kojom je, ružnjikavog, brkatog, i tunjavog mladića koji dolazi u računarski centar (inače moje radno mesto), i koga sam zapamtio po njegovom izuzetnom talentu za nesnalaženje. Još više se čudim. Tek kada sam video njene usne i zube prilikom izgovaranja nekih reči, moja neverica da je to A, prestaje. Tip nakon tih reči obema rukama hvata A. za grudi, i u tom trenu, A. naglo menja raspoloženje, odvraća njegove ruke svojim rukama, i odlazi da se osveži. Niko me od njih ni u jednom momentu ne opaža. Sledeća scena, ja vidim da se vraća i krećem da je udaram i šutiram pred svima, i očekujem da ljudi ustanu i odstrane me, ali se to začudo ne dešava. Ja se čak okrenem prema V, ona samo slegne ramenima. Nastavljam da šutiram, a A. je već bez svesti i leži. Tada vidim da se nalazimo na spratu, u mojoj kući, i da sam je ja bukvalno išutirao iz sobe u kojoj je spavala nedavno prilikom boravka u Kikindi. Ona se skotrlja niz stepenice, i ja shvatam da već ima na sebi mnogo povreda. Tek tada V. prilazi i spuštenim glasom me pita: "šta radiš s njom?", a ja se okrenem opet prema A, ali umesto nje, na njenom mestu stoje novine, sa njenom slikom na glavnoj strani. Uzimam ih, i počinjem nervozno da ih savijam i uvrćem, da bih u sledećem trenutku počeo da ih cepam na sitne komade i bacam ih u vis da padaju ispred mene. Primećujem da to radim u mraku, ispred spavaće sobe mojih roditelja na međuspratu. Bela hartija na momente dok pada sija u mraku, a ja, pošto ne mogu da vidim lepo kako pada, zamišljam da pada kao beli sneg.

Analiza

Odmah se uviđa, premda u drugom snu jasnije, da je centralni predmet oko kojeg se koncentriše moje psihičko težište, moja prijateljica sa kojom izvesno vreme nisam govorio. G, devojka moga dobrog prijatelja B-a, sa kojim je dobila dete koje u snu kupamo, je poslednja osoba sa kojom sam doživeo obostrano seksualno uzbuđenje. Jednom sam bio prisustvovao kupanju malog F, sećam se koliko je bio veseo. Sećam ga se kako je nakon kupanja sasvim go i čist od radosti skakao po krevetu. Sa druge strane, moja mala sestričina nikako da se privikne na kupanje, plače i za vreme, a i posle kupanja. Ja znam da sam svoju sestričinu imao manje vremena da upoznam, nego malog F, međutim sam takođe stekao utisak da je sestra previše posesivna sa njom, i da malo kome dozvoljava da sa detetom ima duži kontakt. Tako ja da bih video sestričinu, prevaljujem put čak do Subotice, gde žive, kako bih ostao uglavnom uskraćen pravog upoznavanja sa istom. Tj. mnogo radim, a malo dobijam. Dete u snu se transformiše, vidim ga malo kao N, malo kao F; kad je boljeg raspoloženja onda je F, kada je lošijeg onda je N. Moja želja smeštena u tom detetu simbolično previre, ali tako da to izgleda uopšte ne zavisi od mene. Time je u snu reč o nekoj želji koja čas pada u jednu krajnost, čas u drugu, pod uticajem, verovatno, osobe oko koje se centrira moja psiha.

Ja skidam majicu i prilazim F-u da pokušam da ga umirim, ja sam polu-go, tj. polu-čist. F-u se ne sme prići sa prljavom majicom, nego tek pošto se prljavština sa sebe svuče. Ovde leži dvostruka simbolika; samo ako se pojavim čist pred dete, mogu prići detetu, hoće reći, prodreti do njega, tj. samo ako sam iskren. Ali ja sam polu-go, a ne skroz go. Skroz golo tj. skroz čisto može biti samo dete, koje svi drugi mogu opažati kao čisto jer znaju da je dete. U tom smislu, odrasle osobe mogu se skinuti samo do pola, odn. mogu učiniti da same budu iskrene, ali ne i da budu sigurne da ih drugi isto tako doživljava i razume. Stoga, momenat je neuzvraćenost, po svemu sudeći, seksualna. I ja u snu činim sve da do nje ne dođe.

Na kraju, to je ipak F, koji me razume, premda je samo dete. Odn. F. od G, kod kojeg, hoće reći, kod koje sam imao seksualnu uzvraćenost. G. tj. njeno dete jeste protivteža osobi sa kojom sam nedavno imao nesuglasice, tj. osobi koja je sprečila obostrano seksualno uzbuđenje, koje sam doživeo sa G. To je jedna slika. Međutim, ovo dete je kompleksnije od prirodnog F-a, koji obožava da se kupa. Najpre, ono je dvolično, čas F. čas N, drugo, niko drugi ne uspeva da ga umiri dok mu ja ne priđem, treće, moram da se skinem do pola, četvrto, moram da ga ubeđujem i tek razumnim rečima uspevam. Dakle, moj razgovor sa detetom je ujedno i prikaz ostvarene želje uspeha sa osobom sa kojom sam to inače veoma teško mogao da zamislim. Ono konačno shvata sve, tj. zatečeno je u situaciji i ne može svojim očima da poveruje da je skroz čisto, tj. da može da participira u obostranom seksualnom uzbuđenju. Za vreme dok se kupa, ono kao da ne može da veruje da je moguće prosto kupati se. Ja sam u snu učinio sa A. nešto što niko do tada nije uspeo, i time saznajem kako ja vidim, šta je potrebno, da bi se takva želja i realno ispunila. Mi smo još više radosni jer shvatamo šta se na psihičkom planu u snu dešava, i smejemo se kao da smo svi istovremeno postali sasvim čisti. Tj. ono na šta će se dete tek naviknuti, bašta koja će na leto biti puna plodova, sve smo to već upoznali i imali, pa smo radosni jer se sećamo svih takvih trenutaka, svako za sebe, kroz raspoloženje, a ne misli. Deca su se probudila u svima nama, tj. raspoloženje uzvraćene seksualnosti. I zaista, u realnom životu, ja sam svaku od tih osoba barem jednom gledao kao seksualno rasterećenu. Zajedničko sudelovanje u pevanju pesme za koju savršeno znam da im nije poznata, (nismo jedno drugog morali da zatičemo u seksualnom nadražaju, nego samo u efektima istog), glasno kreveljenje jedno drugom u lice dok uzvikujemo "take me, take me, take me...", slikovito prikazuju naše hirovito prepuštanje.

Na psihičkom planu, ustvari san treba ovde da se prepolovi, jer se, što ću pokušati da pokažem, lik osobe smeštene u centralni predmet moje preokupacije, viđen u dosadašnjem delu sna kao A, u drugom delu pronalazi u svim drugim osobama osim u A. Tj. pokazaće se da u mojoj psihi stoje dva krajnosna lika osobe A. potpuno suprotna, i u tom smislu, potpuno raznolikih indicija, šta znači za moj san da ispunjava želju, kada je u pitanju jedna, a šta, kada je u pitanju druga A. Sledi kompleksniji deo, jer se radi o drugoj strani medalje koju moja psiha pomalo zatura i potiskuje, pa je za očekivati da je i stepen u kojem je cenzura prisutna nešto viši, odn. da je u ovom delu sna u igri mnogo više elemenata iz budnosti koji su se uvili. Zato ih moramo sve navesti da bismo ga uspešno protumačili, a asocijacijama dopustiti da same progovore.

Ovaj momenat, ako ga shvatimo kao sadržinu jedne iste osobe, već se provukao, u stvari, u motivu deteta koje se transformiše, s tim što u prvom delu sna uzvraćeno seksualno uzbuđenje ipak odnosi pobedu uz pomoć snažne G-nine slike. Ona čak, kao lik u snu, ne igra bitnu ulogu, jer je sva pretočena u simbol snage i želje za obostranim doživljajima. Dalje, dakle, muzika prestaje, u bašti se nalaze ljudi koji sede na zemlji (čitaj na podu), a atmosfera je kao na rođendanu. Ja sednem na isti način, jer svi sede tako. To sam već video. Gde? Pa, nigde drugde nego na svojim rođendanima, ove i prošle godine. Naime, ja sam u tom smislu, zbog malog kapaciteta koji moja soba u Kikindi može da pruži, posadio zvanice da sede na patosu, potpuno izaranžiravši sobu. Prvi put kada sam to uradio, pozvao sam grupu mlađih ljudi koju pre toga nikada nisam zvao. Ove godine, većina tih ljudi imala je obaveze u drugim gradovima, ali je među njima postojala mala grupa koju sam se predomišljao da pozovem, i koju na kraju nisam pozvao iz određenih razloga. Sa druge strane, bilo mi je krivo što nisu bili prisutni, jer sam imao utisak da su očekivali da budu pozvani. U pitanju je nekoliko devojaka iz istog društva. Jedna od tih devojaka posebno me je zanimala, godinu dana unazad. Ona je to znala, ali se ipak ništa nije dešavalo između nas, konkretno. I za to smo oboje odgovorni. Svaki put kad je vidim, ili primetimo jedno drugo u KI, odgovornost nad tom mogućnošću kao da uvek leži u zraku. Dakle, jedna otvorena situacija, stalna privlačnost i zagonetnost, ali takođe, seksualni negativ. Devojčino ime je M.

Naše raspoloženje iz prvog dela se nastavlja, jer se pojavljuje osoba koja je korelat osobi M. u situaciji sedećih položaja na patosu, a to jeste, niko drugi, nego drugarica od A, osoba V. Uspeh nad F-om, tj. razumevanje od strane drugog u smislu seksualne obostranosti, moguće je i u slučaju sa M, odn. sa V. Isto tako, A. te večeri kada sanjam san koji analiziram spava kod svoje istoimene drugarice, pa iz te seksualne asocijacije osoba V. takođe nalazi povoda da bude u mom snu. V. je nastavak ostvarenja moje želje iz prvog dela za uzvraćenu seksualnu uzbuđenost. Međutim, ja tog dana uoči sanjanja kontaktiram M. preko telefona, istu M. koju sam vikend pre toga milovao, i ukazivao joj na seksualnu naklonost više nego ranije. Njeno, više nego milo, pitanje preko žice "kada ćeš da dođeš?" vraća me tačno u navedeni trenutak dodirivanja, i obesmišljava moje potiskivanje u budnom stanju, samo na trenutak. Tu pojačanu realnost mogućnosti, da seksualni negativ između M. i mene neće trajati još dugo, ja prenosim u san, i sa V. se ponašam kao da je M, jer takvom modalitetu osobe takođe odgovara način ispunjavanja želje koji se desio u prvom delu. Opet, u smislu prvog dela, i uspeha koji se tamo odigrao, osobi M, tj. osobi V. odgovara prva A, što dokazuje i sama njena prisutnost u snu, koja se ostvaruje iz želje potpuno analogne za osobom A. koja je sposobna za obostrano seksualno uzbuđenje. U svom ovom ukrštanju, V. uspeva da zameni kako osobu M, tako i osobu A. u navedenom smislu.

Ali ko je onda osoba, od koje tako žustro bežim i pomeram se nekoliko mesta udesno kad otkrivam prazno mesto pored sebe, čak i po cenu da se udaljim od V? U snu ja znam da V. jeste drugarica od A, tj. drugarica ma koje moguće A. San je iskoristio upravo ovaj fakticitet - pojavljuje se A, u svakom slučaju drugarica od V, sa modro zelenim džemperom. Ja ne znam da A. ima takav džemper, niti sam nju ikad video u takvom džemperu. Ali sam taj džemper ipak negde opazio. Ko je A. u modro zelenom džemperu? U pitanju je stariji, iznošen, reklo bi se, muški džemper sa v-izrezom. Kod koga sam mogao da ga vidim? Sada sam već siguran da sam ga video, i prve asocijacije koje mi padaju su So. i D. Oboje su moji dugogodišnji prijatelji; So, kad bolje razmislim, obožava takve džempere, a D. ga je mogao naslediti od svog starijeg brata. Osoba A, dana kada smo ponovo progovorili, izražava želju da ostanemo dobri prijatelji. Dakle, osoba koja u modro zelenom džemperu ulazi u moj san predstavlja osobu A. koja želi da budemo prijatelji (čitaj, samo prijatelji), i ja od nje u prvom trenutku bežim glavom bez obzira.

Od V, koja je stala iza svih simbola u prvom snu, se toliko udaljavam da je gotovo i zaboravljam kao prisutnost. To znači da smo stigli do onog dela sna kojem ni pozitivan izgled dana uoči sanjanja nije dovoljan da pronađe put do ispunjenja želje, do najdubljeg dela. Šta se dešava dalje u snu? Ambijent se menja, mi se nalazimo u nekoj dnevnoj sobi (nema više M, tj. sedećeg položaja na patosu). Izgled sobe nisam zapamtio, tako da neću tražiti tim putem nijednu asocijaciju. Mnogo bitnije od toga, momenat kad ugledam devojku sa Mirijeva, potpuno se poklopi sa mojim sećanjem, šta se dešavalo dok sam se jedan jedini put u svom životu zadesio u njenom stanu. Tamo sam takođe video identičnu scenu, nju i njenog dečka, pijane i zgužvane u zagrljaju. Ali ja ništa nisam imao sa njom, ne sećam joj se imena, nije mi bila čak ni drugarica, zbog čega je onda ona u snu? Odgovor dobijam tek kad se setim s kim sam došao to veče u isti stan. Bio sam u društvu devojaka: Ma. i An. Ma. je zgodna, duge plave kose, prava lepotica, devojka od koje muškarcu biva neprijatno što ne može da sakrije erekciju, koju zbog nje ima. Ona je osoba objektivne seksualne privlačnosti i želje. Ali ja takvu erekciju nikada nisam osetio sa Ma, nego sa A. u Kikindi. Moj drugar I, koji je jedno veče imao prilike da upozna Ma, rekao mi je da je imao takvu erekciju. Ma. je, takođe, devojka koja je u jednom momentu našeg druženja decidno poželela da zauvek ostanemo prijatelji, ni manje ni više nego u telefonskom pozivu u kom mi je čestitala rođendan.

Sa druge strane, An, devojka koja me nije privlačila ni u kom pogledu, igra razvojnu ulogu za san. Ja sam konstantno bio svestan toga da je privlačim, i baš na način na koji se ljudi retko osete tako privučenim od strane druge osobe. Nekoliko puta sam pokušavao da joj kažem da stvar nije uzvraćena. Ona je to slušala, ali bi se nakon određenog vremena manje više ponavljala ista stvar. Nakon tog, video sam da nema izlaza dok je bar malo ne povredim i učinim da se uvreda popne preko emocije. Tu se naše druženje završilo. An. i ja smo slučaj koji nije uspeo da se održi u prijateljstvu, gde je ljubav zahtevala sve ili ništa. Skroz suprotno od Ma, ja sam bio taj koji je od An. tražio da budemo prijatelji, što opet upućuje na osobu koja nosi modro zeleni džemper u snu. Razaranje prijateljstva usled neuzvraćene privlačnosti postaje pretnja za sva dešavanja u dnevnoj sobi.

Ja sad psihoanalitički vidim da je ovo tačka u snu u kojoj padam najniže, jer shvatam da mi san ustvari nabacuje inverziju, i da u čitavoj situaciji sa A, ja stojim na mestu osobe An. Odn. moja psiha trpi mogućnost da ja osobu A. nimalo ne privlačim ni u kom pogledu. Tj. istinitije, san mi govori da ja s vremena na vreme pomišljam na isto. Ovo se ispostavlja da je najveći strah: A. u mom slučaju nije sposobna za obostrano seksualno uzbuđenje. Akcenat je na 'u mom slučaju'. Ali, za tumačenje, naredna dešavanja u snu ne pokazuju baš sasvim istinitost ove tvrdnje. Videćemo da dalja analiza proglašava moj strah za paničarski, a da njegov iskaz, kako bi osoba pod imenom A. u ovom delu sna dobila smisao, menja u istom delu reč 'mom' u reč 'svakom'. To znači da putanja od ove tačke svojevrsno uzlazi, i da ispunjavanje želje opet započinje, tj da nikad nije ni prestajalo.

Dakle, posmatram lice u modro zelenom džemperu, tj. osobu koja želi da ostanemo prijatelji, kako se ljubi sa nekim. Osoba A, inače, svoje ruke nosi prilično mlitavo, seksualna situacija ovde je čini sasvim drugačijom, tj. onakvom kakvom je nikada nisam video. Ona u seksualnoj situaciji ispušta sve ono što inače ne pokazuje. Prema tome, sasvim druga osoba kada se dođe do seksualnosti. U tom smislu ona izgovara nadražujuće reči kojima stavlja do znanja koliko želi orgazmičnost. Delom, to je fantazija moje psihe o njenom ponašanju posle mnogih naših peripetija u suprotnom smeru. Sa kim ona to priželjkuje orgazmičnost? Momka prepoznajem kao klasičnog idiota, tj. za mene, ona se ljubi sa jednim običnim idiotom. Zadnji put sam nešto slično čuo dan ranije, A. je otkomentarisala situaciju oko mog poziva a njenog plaćanja u kafiću završnom izjavom: "kakav sam samo idiot dozvolila sebi da budem" (čitaj, kakav sam samo idiot ispala zbog ovog idiota koji me je pozvao, a nije mi platio piće). Ja, da ublažim, odgovaram: "svi smo mi ponekad idioti", priznavši svoju grešku, posle čega ona i dalje govori: "da, da, kakav sam samo idiot dozvolila sebi da budem!", tj. opet iste one reči u zagradi. To jezičko preplitanje u trenutku sam tamo zapazio, što moj san opet u svom stilu grabi i ubacuje: A. se ustvari ljubi sa idiotom, a taj idiot sam ja. Još jedna stvar iz sna ide u prilog ovome: mene niko svo to vreme ne primećuje da gledam, čak i kad A. ustane, ona odlazi kao da me na drugom kauču, i u celoj sobi uopšte nema. Upravo me zato i nema sa strane, jer sam ustvari tamo gde je radnja. Ali, isto tako, samo ja u svom snu imam privilegiju da vidim šta se zaista događa, tj. kako je biti izvan radnje koja je vezana za mene. Dakle, A. u modro zelenom džemperu ljubi mene, tj. ista osoba koja želi da ostanemo prijatelji ponaša se upravo orgazmično sa mnom, sa osobom kojom, navodno, nije sposobna za obostrano seksualno uzbuđenje, to je radnja koju gledam. Zato sam iznenađen.

Međutim, orgazmički upućene reči momku koji obema rukama hvata devojku za grudi, to sam takođe ja, ali u sceni realnog života, sa G, u trenucima dok je u pijanom stanju kulminiralo naše obostrano seksualno uzbuđenje. Dakle, vraća se simbol uzvraćenog. Ali, prevrat nastupa tek sad: A. menja raspoloženje (preseca pijanstvo kao da ga nikad nije ni bilo) i rezignira od strasnog dodira grudi, tj. baš od simbola uzvraćenog, a ne od osobe koja ju je dodirnula. Tek je ovo razlog zbog kojeg besnim, i odlučujem da se obračunam sa A. Od trena kada ustaje da se osveži, ja je više nisam opažao u modro zelenom džemperu. Moj strah je zaista bio panika: ona se brani od toga da uzvrati, tj. nešto u njoj potiskuje mogućnost da ona uzvrati.

Samo nekoliko sati pre spavanja, P. i ja šetamo i razgovaramo, ja o A, on o svojoj bivšoj devojci, Dr. Ispostavlja se, vrlo slična situacija u oba slučaja: ono što govorim ja u interesu je i za njega, to što govori on u interesu je i za mene. On me u jednom momentu, pošto sam mu spomenuo nekoliko prilika u kojima je A. zaplakala, pita: "da li bi ti rekao da je ona normalna?" Ja sam mu rekao, da, jer razumem te prilike. Ali, onda mu spomenem kako svaki jedan put zaplače kada krene da govori o momku, koji je navodno drugovao sa njom dugo vremena sve dok je nije odvukao u krevet, kako bi je nakon tog odstranio kao poslednju krpu. Složili smo se da je to jednostrana verzija, ali da je isti taj događaj u njoj patološki podvučen. Na kraju smo se pitali, da li je moguće da je patologija kriva za sve? Da li je A. psiho-neurotičar? Drugim rečima, ako jeste, to je potvrda da zaista ništa nije bilo do mene, što je, takođe, u Frojdovom smislu, ispunjenje želje. Baš zato, ovo raspoloženje prebačeno je pravo u san, u svoj svojoj snazi važenja, i bez ikakve cenzure. Ne samo što mi je doneo čaše koje sam tražio, P, tj. šetnja sa njim uključila je ovde jedno kompletno shvatanje osobe na poklon.

U snu, ja ustajem i krećem da mlatim osobu koja se brani od uzvraćanja i obostranog seksualnog uzbuđenja, tj. hoću da istrebim patologiju. Sad shvatam, lik po imenu A. u drugom delu sna je jedna patologija, koju ja doživljavam kao svog smrtnog neprijatelja. Ona je totalni opozit svim likovima koji se javljaju u snu, tj. niko ne može da bude toliko patološki ogrezao koliko je ona (ukazuje, ustvari, koliko sam ja potiskivao takvu vrstu prisustva). Dalje, niko me ne odvraća od udaranja. Zašto? Za vreme vikenda u Kikindi, u jednoj diskoteci su napadnuta dva moja prijatelja, i nas nekoliko je krenulo da razdvaja i smiruje. U snu niko ne pritiče, jer nije napadnut ničiji prijatelj, već stvar koja čini od čoveka da ne bude sposoban za obostrano seksualno uzbuđenje. Niko ne reaguje, kao da svi dobro znaju o čemu se radi kad je u pitanju ta osoba (ustvari, ja sam taj kome je od samog početka sve nečisto i sumnjivo), V, njena najbolja drugarica, samo slegne ramenima. Pošto svi znaju, ja sam ohrabren, i još jače udaram. Osoba A. se na mnogo mesta podudara sa P-ovom Dr, pa on iz besa požele da je šutne. U snu pak ja šutiram.

Mesto se još jednom menja, i mi smo u mojoj kući u Kikindi, na spratu gde se nalaze dve sobe u kojima smo odvojeno spavali tokom njenog uskršnjeg boravka. Šutiranje kao da je usledelo posle trenutka kada mi je prvo veče, neposredno pre nego što ćemo leći, rekla: "hajde sad, idi u svoju sobu, vreme je da odeš", a sa njom zajedno se uvek setim još jedne, takođe, nepotrebne rečenice na Beogradskom Kalemegdanu, koja je potpuno van konteksta dešavanja izrečena u sasvim odudarajućem tonu, i sasvim psiho-neurotično: "ruke k sebi". U oba ova slučaja može vrlo lako biti reč o seksualnom neispunjenju sa moje strane. Ali treća asocijativna rečenica rešava sve, dan uoči snivanja, kada smo se dogovorili da zaboravimo sve i budemo prijatelji: "ti si mene naterao da ja dođem u Kikindu!". Na moj poziv da dođe u Ki, A. nije mogla da odgovori ni pozitivno ni negativno, kako u prvom trenu, isto tako i posle. Na jedan prost poziv, prosti odgovori nisu dolazili u obzir, već je nastala velika dilema koja je odmeravala svoje razloge za i protiv. Ovde se već desilo neispunjenje moje želje. U ovakvom predambijentu dešavanja A. ipak dolazi u Ki u kojoj provodimo nezaboravno pozitivno vreme, a nakon toga se u Beogradu ispočetka preispituju razlozi za dolazak koji je već prošao. Sada se rečenica "ti si mene naterao da ja dođem u Kikindu!" čita: "osoba koja je došla i osoba koju si naterao da dođe nisu iste osobe", baš kao u mom snu. U svakoj od tri navedene izjave patologija reaguje baš kad je situacija kritična, alarmira i uvodi policijski čas. Pristanak na Ki, probio je policijski čas, ali je i odmah po prestanku delovanja naplaćen kako bi svaki idući put, u situaciji, uvođenje policijskog časa opet dobilo smisla, a osoba ostala dvoguba. Na ista tri mesta survala se i moja želja, koju u snu šutiranjem iz sobe (iz ambijenta prve izjave) ispunjavam na način što već tamo otvaram ono što sam potiskivao da ne znam, i patologiju na vreme izbacujem.

prilazi i pita "šta radiš s njom?", ona sad, kada je ispunjenje želje u drugom delu sna naznačeno, (a to je uništenje patologije koja sprečava obostrano seksualno uzbuđenje), mirno može da se vrati, i to komplementarno sa ispunjenjem želje u prvom delu, upravo kao simbol mogućeg seksualnog pozitiva sa M. Rečenica "šta radiš s njom?" izgovorena je u snu gotovo stidljivo, da je niko ne čuje. Tj. V. se uopšte nije zabrinula za svoju drugaricu. Ja šutiram telo od A, ali ono nikako da se uništi (kao patologija), pa mi smeta što je, u fizičkom smislu, još uvek tu i vidljivo. V. me ustvari pita: "šta ćeš da radiš sa njom?". Misli, da li ću se još truditi da ubijam ono što ne može da se ubije, ili ću najzad da odustanem, i da se okrenem njoj, koja pruža velike izglede za seksualni pozitiv? Upravo tad se u kontri prema ovome telo od A. pretvara u jednu uništivu materiju, papir, tj. novine. Međutim, ja na njima uočavam njenu sliku. Odakle ovo? Sa 17. god. napisao sam jednu priču o devojci, sa kojom sam posle imao kratku vezu ipak bez seksa, koja, pre nego što me na kraju natera da je ubijem, saznaje iz novina da je već mrtva. Pre oko dve nedelje ja ponovo čitam ovu priču, ne bih li se podsetio tih dana, i kompletnoj zbirci priča iz tog vremena dajem zvaničan naslov "Transkript snova iz perioda rane adolescencije". Uzimam i uvrćem novine. Dana kada smo A. i ja ponovo progovorili u rukama imam neke novine, koje sam pokupio usput i koje takođe uvrćem. Iste novine zaboravljam na klupi gde smo sedeli, u koje potiskujem svu patologiju koju sam čuo, i u trenu kad ustajemo, ja umesto da ih uzmem, kažem npr. " hoćeš da ti ponesem torbu?". U snu zato ne propuštam priliku da pocepam novine. Ali ne mogu da dobijem svo zadovoljstvo dok bacam komadiće, jer ne vidim tačno kako padaju, već moram da zamišljam u mraku. Dalje, ja dakle uništavam novine, ali to činim ispred zatvorene spavaće sobe svojih roditelja, tj. bez perspektive, braka, budućnosti. Zašto bacam komadiće kao letke? To sam takođe činio sa papirima koje sam pripremao da prikažem devojci, za koju nisam bio siguran da li joj se sviđam ili ne, iz čitaonice, nedavno. Međutim, isti efekat letaka koristili smo takođe nedavno prilikom performansa ispred fakulteta, nakon kojeg sam pokupio sve zasluge...

Šta se ovde dešava? Događa se fuzija ispunjenja želje prvog i drugog dela sna, i to počev od pitanja koje mi postavlja V. Od tog momenta, ja malo gubim, malo dobijam, malo je pozitivno, malo negativno. To nije ništa drugo nego moje pomirenje, da osobu A. ne mogu da složim u jednu jedinstvenu sliku, nego uvek u dve. U njoj ostaje prisutno i jedno i drugo. Tj. ja ostajem pored nje, a sa njom ostaje patologija. Jer je to upravo memorandum potpisan dana kad smo ponovo progovorili. San je uzeo isto za poslednje da oslika, prema čemu se odnosi ujedno i kao ispunjenje i kao neispunjenje želje.

Neki zaključci

Najpre, san je potpuno ispunjenje želje, da dok čitam Frojdovo 'Tumačenje snova' primenim psihoanalizu na sebe u konkretnom smislu. Zatim, ispostavlja se da sam želeo san pomoću kojeg bih mogao da analiziram jednu drugu osobu, pored sebe. Treće, psihoanaliza prikaza te osobe, delom, u inverziji ocrtava moj psihoanalitički profil. Odn. svaka crta osobe i karaktera likova koji se pojavljuju u snu predstavljena je onako kako je moja psiha uočava. Inverzija istih na mene dešava se indirektno, u smislu, šta ja predstavljam u poziciji slike oko svih tih osoba i karaktera koji se konkretišu? Npr: u snu su samo one osobe sa kojima nisam nikada imao snošaj. U realnom životu, snošaj sam imao samo sa jednom osobom, sa kojom sam bio u vezi više od godinu dana - ona u snu uopšte ne uzima ni jednu asocijaciju, mada se u poslednje vreme čujem sa njom: dakle, u prvom planu je ova prva grupa osoba, šta ona znači, i zašto ih je tako mnogo spram jedne jedine? To je onda stvar mog profila. Dalje, zašto je mom snu neophodno da patološki osmotri jednu osobu kako bi tek onda ukazao na mene? Gde leži moje leglo psihoneuroze? Da li je ono takođe vezano za minus obostrano seksualno uzbuđenje? Rekao bih da jeste. A zašto ja toliko često, što zapravo san stavlja na videlo kroz svaki karakter u njemu, ostajem bez njega? Raspoloženje obostranog seksualnog uzbuđenja u snu u stanju je da prelazi sa jedne osobe na drugu, tj. da pronađe novi objekat bez ikakvih problema. Sa druge strane, ja se zadržavam pokušavajući da ispravljam tuđe krive drine. Da li to znači da moje ambicije i interesovanja u životu i svetu idu toliko široko i bez premca, da istovremeno plaćam cenu usporene adaptacije kod drugih, i da već previše dugo očekujem uspeh koji nikako da stigne? Da mnogo radim, a malo dobijam? Da li sve to čini da moj stepen korisnog dejstva za sada izgleda mnogo niži nego kod drugih? Da sa jedne strane osećam u sebi energiju uspeha za sve što radim, dok sa druge, ne nailazim na njeno prihvatanje? Da li sa tim pečatom moje oči gledaju u sve što vidim, pa se zato ponašam kao da imam ono što nemam, samo su neka od pitanja koja je ova analiza uspela da otvori.

(Mreža kreativnih ljudi, 10. 5. 2004.)