Stenogram razgovora između Nebojše Pavkovića i Predraga Popovića iz septembra 2002. godine

Prilog za analizu kriminalnog novinarstva

Predrag Popović smatra se jednim od glavnih nosilaca tabloidnog novinarstva od perioda postpetooktobarskih promena, a njegovo delovanje važi za udžbenički primer zloupotrebe novinarske profesije u korist političko-kriminalnih krugova. Ostao je upamćen kao glavni urednik srpskog glasila Nacional koje je finansirano iz Republike Srpske novcem stečenim kriminalnim aktivnostima ratnih profitera Momčila Mandića, nekadašnjeg ministra pravde u vladi Radovana Karadžića, Alije Delimustafića, bivšeg ministra policije BiH i njihovog ortaka Jovice Petkovića. Kako je ovaj kapital služio isključivo za stvaranje afera koje su imale za cilj da diskredituju Vladu premijera Zorana Đinđića i njega lično, list je posle njegovog ubistva odlukom Vlade tokom akcije "Sablja" zabranjen.

Deset godina kasnije, nezadovoljan podelom novca nakon gašenja tabloida Pravda koji je finansirala Srpska radikalna stranka, Predrag Popović počinje opsesivno da se bavi svojim bivšim poslodavcem Aleksandrom Vučićem, što mu u predstojećem periodu pruža ulaznicu za postepeno pranje biografije od strane svih kojima je u cilju širenje ekstremno negativne percepcije u javnosti o aktuelnom premijeru. Njegovo nezadrživo bavljenje Vučićem ovekovečeno je u nekoliko knjiga pogrdnih naziva, da bi mu najzad 2013. godine predgovor za knjigu "Istina o Vučiću - svedok saradnik" napisao kolega tabloidni novinar Dragoljub Draža Petrović. Ovo lice će, pak, aprila 2016. godine posredno zahvaljujući najvećem srpskom tajkunu Miroslavu Miškoviću, a direktno uz pomoć stejkholdera Dušana Mitrovića, Radivoja Cvetićanina, Božidara Andrejića, Grujice Spasovića i drugih smenom Zorana Panovića postati glavni i odgovorni urednik lista Danas. Tzv. građansko glasilo nakon toga postaje vodeći antivladin tabloid i lider u vođenju usiljenih kampanja i kreiranju lažnih vesti - najvećeg broja članaka sa anonimnim izvorima čiji će se sadržaj ispostaviti kao delimično, a najčešće potpuno netačan i dezinformativan. Od trenutka kada stupa na tu funkciju, Draža Petrović u više navrata i po raznim medijima afirmiše svog prijatelja Predraga Popovića kao vrsnog novinara koji, osim toga, već biva paralelno inaugurisan u kredibilnog, respektabilnog tumača političkih i prilika u novinarstvu na antivladinim veb-emisijama i lokalnim televizijama.

Posebno bizaran doprinos u postupku stvaranja plemenitog identiteta medijskom atentatoru Predragu Popoviću dala je nekada ugledna novinarka i antiratna aktivistkinja Tamara Nikčević. Ona je u BH Danima krajem januara 2014. godine, dok izborna kampanja teče u Srbiji, upriličila intervju sa ovim bivšim saradnikom najbližih krugova haškog optuženika Radovana Karadžića koji će za te potrebe isključivo biti predstavljen kao prijatelj pokojnog tabloidnog novinara Slavka Ćuruvije kako bi Aleksandra Vučića, nekadašnjeg ministra informisanja, optužio da je učestvovao u njegovom ubistvu. U tom intervjuu tako više nema nijedne biografske naznake na list Nacional, a kamoli o tome da je zabranjen za vreme "Sablje". Samo dan kasnije, 25. januara 2014. godine, u sinhronizaciji sa Predragom Popovićem, njegova saučesnica, kriminalizatorka Branka Prpa gotovo istim rečnikom i uz upotrebu istih detalja izvršava istovetni zadatak u drugoj susednoj državi Hrvatskoj - preko lista Slobodna Dalmacija.

Uz to, Predrag Popović je sve vreme jedan od najbližih saradnika Milovana Brkića, glavnog urednika lista Tabloid u kojem zajedno kreiraju najprljaviji materijal o aktuelnoj vlasti, koji se zatim viralno u formi čaršijskih glasila i uzgrednih opaski širi društvenim mrežama i na taj način zagađuje javno mnjenje i čak dospeva u neke od mejnstrim medija, poput Danasa Draže Petrovića. Istovremeno, nimalo slučajno i sasvim licemerno, list Tabloid se, uprkos tome što je uredno registrovan u Registru medija i izlazi na kioscima, od strane novinarskih udruženja i kolega novinara tretira kao nešto što nije medij i čemu ne treba pridavati značaj, čime je zapravo samo omogućena dalja neometana produkcija laži i najgore prljavštine u etru. U toku prikupljanja materijala za izložbu "Necenzurisane laži" koju je sredinom jula 2016. godine organizovala Srpska napredna stranka, utvrđeno je da upravo ime Predraga Popovića stoji iza mnoštva divljih, ekstremno nacionalističkih sajtova bez impresuma poput Uzbuna.rs, Koreni, Srbija-danas.net i drugih, pa tako ono predstavlja jedinstvenu figuru koja istovremeno može da kooptira i kao punopravni pripadnik medijskog podzemlja i kriminala u kojem dominira plaćeničko novinarstvo - ali i kao ugledni novinar građanske provinijencije kada je to potrebno.

Stenogram koji je pred vama prvi put se objavljuje u javnosti i posledica je teksta koji se u Nacionalu Predraga Popovića pojavljuje 11. septembra 2002. godine pod nazivom "Buha: Čume ima Pavkovića u džepu, uz njegovu pomoć ruši Koštunicu" i koji je samo jedno u nizu pisama Ljilje Buhe, tadašnje supruge budućeg zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe koju su kidnapovali članovi Zemunskog klana, od kojih su Dušan Spasojević i Slobodan Resimić direktno učestvovali u njihovoj izradi. Samo mesec i po dana kasnije, dvojica biznismena bliskih Demokratskoj stranci, Mirko Todorović i Radoslav Lale Sekulić, dovode Predraga Popovića u Đinđićev kabinet koji se žali da je pod finansijskim pritiskom i da zato objavljuje navodna pisma Ljilje Buhe. Nakon što se Todorović i Sekulić fingirano budu ponudili da mu pomognu, Predrag Popović dobiće novac i nastaviti da objavljuje kontroverzna pisma, hvaleći se kako je uz pomoć dvojice biznismena prevario premijera Zorana Đinđića.

Podsećanje na ovu aferu, u kojoj su problemi dvoje supružnika kršenjem novinarskog kodeksa iskorišteni za politički obračun, vršimo u jeku objavljivanja intervjua sa Marijom Mali, bivšom suprugom gradonačelnika Beograda, uz jasnu paralelu da onako kako su pisma Ljilje Buhe mogla jedino ili gotovo jedino biti objavljivana u Nacionalu, tako danas, petnaest godina kasnije, ista vrsta zloupotrebe može da parira isključivo u KRIK-u kvazinovinara Stevana Dojčinovića ili njegovoj sigurnoj kući, nedeljniku Vreme koji je od 21. marta 2012. godine u direktnoj zavisnosti od Miroslava Miškovića.

 

Stenogram

General Nebojša Pavković (bivši načelnik Generalštaba VJ)
Predrag Popović (urednik dnevnog lista Nacional)
Goran Bojić (pobratim generala Nebojše Pavkovića iz Banjaluke)

---

(telefonski razgovor)

N/N: Dobar dan Milicu Đuku, molim...Halo...Dobar dan, Milicu bi trebao...Da, da...A Marić/Marica jel’ tu?... Kako se Vi zovete?... Andrija Milić...Ja sam se čuo jutros sa Milicom, ovaj, vozim.... u Banjaluku, pa me interesuje samo hoće li neko vaš stajati na granici, na Rači. Hajde, budite ljubazni, molim Vas. Hvala.

(čuju se koraci)

Pavković: E, ’de si? Kako si? Zdravo. Šta radiš?

N/N: Dobar

Pavković: Sedi. Jesi li doneo novine? Nisi? Nisi ni stig’o da vidiš?

N/N: Jesam, jesam

Pavković: Imam neki papir, ne znam ni šta treba da uradim s njim u pi... materinu. Šta radiš, jesi li se odmorio?

N/N: Nisam, ludnica svaki dan.

N/N: (razgovara telefonom): Da. Jel mogu da ti se javim ja.. za 5 minuta?

Evo, brate 011 628 475 ili 453351 Andrija mi treba.....Hvala Vam najlepše. Prijatno

U isto vreme Pavković razgovara telefonom: Jel’ bio dogovor četrnaest hiljada potpisa. Nije bilo sve overeno... Sedam hiljada i dvesta...Samo su se potpisivali.. Pa, su, valjda, juče prikupljali.. Dobro ide...

(zvono mobilnog telefona)

Pavković razgovara telefonom: Ma, ja sam... na nekom sastanku. Pa, dobro. Bio sam da mi otvore žiro-račun. Moram da otvorim. Šta ću? Priča njima... Oko ovih potpisa još...

Predrag Popović: ’Ajde, javi se u redakciju, kaži Sveti Marjanoviću... Voji... pa dođite tamo oko 12. Biću ja u redakciji. O.K. Sad ja nisam... Idi u redakciju. Vidimo se oko 12.

Pavković: Šta je ovo, bre, Pope, šta sve ovo piše, jebote...? A?

Predrag Popović: Krenuli su.

Pavković: Ko krenuo, jebote? To je, bre, toliko providno da je to čudo jedno.

Predrag Popović: Danas obećavaju da će... da nekog šalju.

(glasan zvuk sa TV)

Pavković: Ugasi, bre, da pričamo.. gledamo Miloševića kako se... Ne, a znaš šta me zanima? A kako je, bre, moguće u onome tekstu... Pa ja sam čitao to pismo. Prvo ja bih znao da to pismo nije ni napisano...

(zvono mobilnog telefona-cvrkut dva puta)

Pavković razgovara telefonom: Da, da... Reci, Zorane. Važi. Javiću se. Obavezno da se vidimo. Ja sam na jednom sastanku, ali vidimo se. Važi. Zdravo, zdravo. (završava razgovor)

Pavković: Ko je krenuo? Pazi, ono što...ja sam čit’o ono pismo. Prvo, mislim da je to nju neko nater’o da to napiše. Tu nema dileme nikakve.

Goran Bojić: To je meni potpuno...

Pavković: Tu ženu sam ja video samo dva puta u životu. Njega nekoliko puta. Čisto prijateljski, druženje i tako dalje. Prema tome... Ali, tendencija novinarska... Ona mene tamo spominje na zadnjem mestu, a vi stavite Koštu.. ovaj... Đinđić i Pavković štite, ovaj...unutra Pavković i Đinđić štite... Stvarno nema smisla to što se radi. Jel’ neko vrši pritisak na tebe ili šta?

Predrag Popović: Pa... Nema tu nekog specijalnog pritiska u tom smeru, ali ima kad...neko naravno ..ja listam...piše tamo... verovao sam...ali...

Pavković: Ja sam čit’o i... čak i ono pismo... i ona spominje mene... Mene spominje tamo na zadnjem mestu, da sam ja njihov novi prijatelj, a vi pišete tamo Pavković timski čovek. Jebi ga...mislim...

Predrag Popović: Ovom kandidaturom Vi ste već zasmetali uveliko ovima... Ova kandidatura... To je prst u oko. Tako da ja ne znam. Ja sam slušao ranije te priče, al’ nisam se bavio sa tim pričama oko Čumeta i njegove žene. Ali, verovatno su sad odlučili da otvore taj problem i da iskoriste predizbornu kampanju, ali namestili ono...

Pavković: Da, ali tu nema ništa. To je samo...To su...To se uvek da dokazati.

To se vidi... To je toliko tendenciozno. To je jedino samo tvoj list objavio. Nijedan nije hteo da prihvati da to objavi. To je pitanje da li je to pismo ona pisala. Da li je to pismo napisala pod prisilom ili dobrovoljno. ’De se ona nalazi i tako dalje. Jer ovi su razgovarali iz MUP-a sa mnom. Mislim, ja sam s njima razgovarao. Da, ti si dobio to kao anonimnu dostavu jel’? Pismo?

Predrag Popović: Da

Pavković: Radi se o nestaloj osobi za koju je trebalo da se konsultuje MUP........Videćeš da ti ide veliki broj tužbi sad... prema redakciji. Mislim, ne znam ja ko je to. Tijanić? Ko? Ko to radi?

Predrag Popović: Mnogo ozbiljniji nego Tijanić. Tijanić...

Pavković: Dobro, Tijanić je veza...

Predrag Popović: ... Priča priče.. Jebaćemo Vesića...To je ništa. A, ovo je mnogo ozbiljnija stvar. Pa nije samo političke prirode. Tijanić bi smeo protiv Čumeta? Kad je bilo insinuacije...

Pavković: Ma, dobro, bre, mene ne zanima, Čume... Nek oni se sa Čumetom razračunavaju, šta imam ja sa Čumetom osim što ga znam posle petog oktobra dva tri puta sam ga video. I to čisto na toj osnovi smo razgovarali.

Predrag Popović: U pitanju je naravno novac, kriminal...i sad sukob političkih subjekata........neprijatelji...

Pavković: Dobro, ali ja znam da Koštunicu podržava taj establišment iz Republike Srpske i to ide sad preko tvojih novinara. Jel’ to neko vrši pritisak ili ste vi sami koristite...

Predrag Popović: Nema tu specijalnog pritiska...

(zvono mobilnog telefona-cvrkut dva puta)

Pavković razgovara telefonom: Da? E, zdravo Bulat. Evo, tu sam na jednom sastanku pa ću da ti se javim. Važi. Zdravo, zdravo

Predrag Popović: To je ekipa...........

Goran Bojić: Ko? Ko je u toj ekipi? Pričaj... 

Pavković: Novinari iz Banjaluke. Kako se zove onaj što piše?

Predrag Popović:....

Pavković: Ma, nije... Onaj mali

Goran Bojić:....

Predrag Popović:...Imamo novinare i to interesuje ljude i gotovo ... Svaka novina... da ja imam kontakte sa druge strane... naglašava protiv koga treba da se usmeri cela priča. To je novinarski neupotrebljivo, nezasnovano, što ne bi iskoristili. Ni ja ni Jovica Petković nije išao pa slikao. Neko je otišao i uradio...

Pavković: To je crnogorski „Dan“. Ja sam nekoliko intervjua na tu temu dao. I tvojoj sam novinarki rekao da ja nemam ništa sa njim. To nije moja kuća da ima načina da to proveri. Ne možete vi sad da objavite to, ja sam tužio vas, da znas. I otišlo je. Ići će i za ovo. Jer ja se u pismu spominjem tamo a vi me stavljate u naslov. Znači ja imam svoje pravo. Ja sam joj rekao: znate sta, kuća nije moja, imate načina, idite u opštinu Kotor, proverite, iz knjiga vidite ko je, šta je i o čemu se radi. Znači moja nije i nemam dalje šta da vam dajem intervju. Vi ste...da ste se pozvali na „Dan“, pa biste se zaštitili. Ovako se niste pozvali ni na „Dan“. A ja znam u „Danu“ kako dolaze, opet dolaze ovim kanalom kojim do tebe dolazi priča, kako dolazi tamo.

Goran Bojić:............Jovica....ugovor...

Pavković: Koji Jovica? Kakav ugovor? Šta? Reci?

Predrag Popović: Ugovor sa tim nekim Milošem......Zaboravio sam mu ime. Nije Mika, nego Miloš..

Pavković: Za?

Predrag Popović: I kaže:...(čita ugovor)...

Pavković: Ugovor da sam to ja sa Mikanom sklopio? Baš bi voleo da vidim taj ugovor.

Predrag Popović: Pavković Nebojša, pa u zagradi..... i pominje cifru 4 i po miliona dinara, ali da se još izvrši procena....

Pavković: Voleo bi da vidim taj ugovor. Ali dobro nema veze ta kuća, to je sad najmanji problem, meni je problem ovo.

Predrag Popović: To hoću da vam kažem, znači toga će biti još, znate i ovi su sigurno... ja sad mogu da pravim uslugu recimo na osnovu rekla-kazala...

Pavković: A sta misliš ako se sad oglasi Čume koji nije tu?

Goran Bojić:........to je ovaj, kako se zove, Momo Mandić

Pavković: Jel’ on vlasnik lista? Ne znaš, a? Pa šta Momo ima protiv mene?

Predrag Popović:......kako se zove ovaj... politicki neki...

Pavković: Pa dobro nije ni bitno, bitno je znači da to dolazi iz štaba Koštuničinog, jel` tako?

Predrag Popović: Otkud ja znam?...dođe kod mene...pa onda pretpostavite...

Pavković: Pa dobro, al` mislim, jel’ ti imaš nekoga, kako ćeš se ti izvući, bre? Ljudi će da odreaguju svi. Mislim od premijera pa nadalje. Jel` to je samo jedna strana priče, druga stana priče će se sad verovatno otvoriti. Ili u policiji, ili ovako i onda će se videti šta i kako. Jer ovaj komentar, ovakav komentar (čita naslov iz novina): Ljiljana Buha optužuje generala da sarađuje sa Surčincima......o ubistvu. Znaš, uvek treba ići na proveru. Čume i ja smo se videli tri puta ili četiri puta i uvek smo samo... najobičnije druženje je bilo. Prema tome, niti znam čime se bavi, ni šta radi, ni kako radi, ali mislim da ćeš imati velikih problema, velikih problema. Ja ću da te tužim, ja sam te tužio za onu kuću, tužiću te i za ovo

Goran Bojić:.....trebao si Jovici....

Pavković: Ja sam vid`o prošli broj. Ona mene spominje u pismu kao novopečeni prijatelj kuće itd., a vi stavljate naslov: „Đinđić i Pavković štite Čumeta“. Jel` to piše u pismu?

Predrag Popović: Piše još gore. Piše da Đinđić i Pavković i svi ostali koji su nabrojani žele da njoj dođu glave.

Pavković: Pa piše to. To sam pročitao. To ona možda piše. A na drugoj strani pišete: „Pavković i Đinđić štite Čumeta“. To je sad stvar vas iz redakcije, nije stvar više pismo. Da ste vi ostali na pismu gde ona mene spominje tako, OK. Ali vi ste izvukli mene iz tog čitavog konteksta i Đinđića, jer smo mi najinteresantniji.

Predrag Popović: Naravno.

Pavković: Al` to mene zanima. Zašto?

Predrag Popović: Zato što ste medijski najinteresantniji. Interesantnije je da imamo generala Pavkovića nego Bebu Popovića ili ne znam koga.

Pavković: Što, misliš da će ti Beba Popović ostati dužan zbog toga?

Predrag Popović: .....heklerima...

Pavković: Mislim, ja koliko znam, nikad nisam video Bebu i ovamo i tamo. Ma dobro bre, ne mislim na to, nego čisto na tom stručnom planu. Očigledno je da si se ti uključio u tu kampanju protiv mene.

Predrag Popović: Ma nije moguće.... možda može da se stekne takav utisak, ali to nije osnovna namera. Sve što mogu da Vam kažem je da ćete kod mene uvek imati mogućnost ne za odgovor, nego za svaku priču koju smatrate da...

Pavković: Dobro, sačekaćemo neki dan pa ću ja da dam...ja ću dati odgovor, da mi daš prostor.

Predrag Popović: To Vam kažem. Sve što mislite da je u Vašem interesu, ja ću da ustupim prostor.

Pavković: U mom je interesu da dokažem da su to najobičnije laži.

Predrag Popović: ’Ajde, dokažite. Vi reagujete kao i svi: ja ću vas tužiti.

Pavković: Naravno, to je druga mera.

Predrag Popović: Pa da, a onda ću ja morati da se bavim sa Vama, da pomažem Vaše neprijatelje.

Pavković: Ti si već naneo meni veliku štetu. Ti možeš sa mnom da se baviš koliko hoćeš, ali ti moraš da znaš da ti nećeš moći doveka tako da vodiš taj list. Mislim...sad tom listu niko više ne veruje, čak te niko nije ni.... Ja kad sam bio u Crnoj Gori ja sam rekao: ja sam dao „Nacionalu“. Oni kažu: mi to ne uzimamo za ozbiljno. Znači neće ni da preuzmu od tebe da ti objave.

Predrag Popović: Što se onda nervirate?

Pavković: Ne nerviram se, što se nerviram? Jel’ mogu ja sada da konstruišem priču i da počnem da pričam priču o tebi i da objavljujem u nekom listu. I da kažem: evo imam pismo, to mi je dokaz, da mi je neko napisao to, da Popović radi to, da ovaj radi to i da objavljujemo to i da ja sad pravim komentare još gore. Nego, mislim... ja ti to govorim, to je primer taj. Jel’ ona je napisala pismo? To pismo treba videti, sa rezervom uzeti. Ja ti kažem da je neko nater`o da piše to, jer ja tu ženu uopšte ne znam, dvaput sam je video u životu. Jednom na VMA kad joj je muž bio u smrtnoj opasnosti i jednom na nekom splavu, rođendanu ili ne znam šta je bilo. Znači, dva puta. I ne verujem da žena koja posle 17 godina braka, sa čovekom koga dobro zna, sad se pojavljuje da piše o njemu kao o kriminalcu. Mislim, i zbog dece koju imaju i zbog ostalog...tako. Dobro, nek` ostane to tako, mene samo pogađaju ti komentari, jer to su stavovi redakcije koje vi sad iznosite na moj račun.

Predrag Popović: Kako mislite stavovi redakcije?

Pavković: Pa, tako lepo. Ona u onom pismu ništa nije rekla da ja štitim nekoga, nego je nabrojala desetoro ljudi.

Predrag Popović: Rekla je da hoćete da je ubijete.

Pavković: To je rekla? Da ja hoću da je ubijem?

Predrag Popović: Doći ćete joj glave...

Pavković(javlja se na mobilni): Da, da? E, evo tu sam na jednom sastanku. Javiću ti se kad dođem. Važi.

(prekida razgovor)

Goran Bojić: Na neki način ja mislim da vas dvojica možete biti prijatelji, a ne da se pod tim tako stvaraju... interesantno medijski...

Predrag Popović: `Ajde sad hipotetički: ja danas dobijem ovo njeno pismo sa fotografijama, sa proširenom detaljnom pričom o jednom slučaju, drugom slučaju I kad se pojavi ime generala Nebojše Pavkovića. Sta ja treba da radim?.....A imam nad glavom Jojića i ne samo njega ...i Jovicu....

Pavković: Kog Jovicu?

Predrag Popović: ...s druge strane Bebu Popovića...

Goran Bojić: Koga? Bebu?

Pavković: Ma kakve veze...Oni svi misle da ja to...koristim od Mandića

Predrag Popović:......Petković

Pavković: Petković

Goran Bojić: ...on to sprema u štabu...

Pavković: Pa, šta, jel’ vojno lice?

Goran Bojić: Nije. Civil, normalno...

Pavković: Jel`... njega zna?

Goran Bojić:.....Kako ne......Ne govorite iskreno o.....kako bi on čovek mogao znati. Jovica Petković je tu čovek verovatno samo kao figura. Iza toga stoji Momo Mandić. Momo Mandić je povezan sa...kako se zove... Dušan...

Pavković: Koji Dušan?

Predrag Popović: Momo Mandić. Znači ja mogu da...zamislite da je to tako, ali ja nemam nikakve dokaze

Pavković: Koji Dušan?

Goran Bojić: Onaj Spasojević. A on ti opet, znaš s kim je on u vezi...

Pavković: Ne znam ja ko je to.

Goran Bojić: Tako da ti je to, ta ekipa, ta priča, oni su u vezi sa tim finansijerima iz tih krajeva.........cela ova priča je u tom.......

Pavković: Očigledna je konstrukcija da su oni mene uvukli tu tim sporednim putevima zbog kandidature.

Goran Bojić: To je jasno.........i ko tu... ko bi mog`o, ovaj, i zbog koga bi ovaj narod zbris`o odavde... ovaj Čume...al’ da je taj slabiji od njega... mora biti neko ko je jači 

Predrag Popović: Ovi su jači, oni sad puštaju to i imaju tu ženu i imaju interes zajednički.......

Goran Bojić:.......Ovo je sigurno njen rukopis, ona ga piše, ali verovatno joj neko... ona to sa radošću radi sve, ne mora niko ni da ..........ni bilo šta, jebi ga, ali...

Pavković: Ja to ne verujem da ona radi sa radošću, ne verujem da ona to... sigurno je nezadovoljna sa tim svojim drugim...

Goran Bojić: Pa to je...

Pavković: A takve stvari posle 17 godina braka se sigurno ne pišu i ne optužuje. Na kraju krajeva, ako je to uradila sada, onda je ona saučesnik sa njima, ako je tačno ono što ona govori, ona je saučesnik.

Goran Bojić:.......piše ...

Pavković: Dobro. Ja ne znam pravo da ti kažem, tu treba biti...

Goran Bojić:......naslovi.....Bio sam neko veče.........nas trojica smo sedeli, ja i ........ovaj kaže..............otišli smo oko pola dva-tri i ja mu kažem: daj jebi ga........

Pavković: Ja mislim da ćeš tu da ispadneš najveći krivac, jer oni su u senci medija i oni se ne vide, a ti si eksponiran kao glavni i odgovorni urednik. Ti ćeš posle da ispadnes najveći krivac, a pitanje je da li će stati iza tebe.

Goran Bojić:....spomeneš Đinđića...

Pavković: Ja se uzbuđujem jer znam to, ali kad ne mogu da reagujem u nečije drugo ime...

Goran Bojić: Čovek je normalan jebi ga, nije ni on.....tih stvari...a za ostalo nije vazno......

Pavković: Mislim, ta konstrukcija, ova priča koju si ti sad meni ispričao i ovo, to svi znaju, mislim. Gde se nalazi ta osoba, ko je drži, ko je pritiska, ko piše, ko šta, kako. Ja sam to znao još preksinoć, kada je trebalo da izađe tekst. Znači, znaju svi. I te ljude koje si spomenuo...sve. Nije da se ne zna. Ali, oni će da rade svoj posao, ja neću da se time bavim.....prvo, ozbiljno, najozbiljnije kažem, tu ženu... svega dva puta, nisam ni razgovarao sa njom, niti sam ni u društvu gde se razgovaralo o bilo kakvom poslu.

Goran Bojić:....

Pavković: Hoću, naravno, ali evo, ispričaću ti...

Goran Bojić:......jasno je, jasno je.... 

Pavković: To je priča... priča, ovo je njena priča...

Goran Bojić: Ne, jasno je... 

Pavković: Jel` ti misliš da će ovaj, kako se zove, Čume... neće posle ovoga javiti da ispriča svoju priču?

Predrag Popović: Nek` se javi.

Pavković: Pa, ja pretpostavljam da hoće. Ja ne znam gde je, da li je otišao negde vani, to ne znam gde je, nisam se ni čuo ni video...

Predrag Popović: Imam ja njegov telefon.....zvali smo ga, nedostupan je....

Pavković: On je negde vani.

Predrag Popović: ...da ga pustimo da ispriča

Pavković: On je negde vani, ja verujem da će on da odreaguje na to. Prvo, on je optužen...

Goran Bojić: .......

Pavković: To je ona priča što je Trivo isprič`o, da mu je Zorica rekla. To je ta priča. Zato što je ona znala konstrukciju šta će se dogoditi. To je to.

Predrag Popović: ...pa, znala je......

Pavković: Zorica, Koštuničina žena. Rekla je jednom našem prijatelju nešto da će se desiti. Pre 15-20 dana.

Goran Bojić: Ih, pre dvadeset, mesec dana.

Pavković: Tu je priču ispričala.

Goran Bojić: .......i onda ono sve što je bilo.........i onda je on.......šta kako može njemu da padne na pamet.....najviše se sveti onome.....

Pavković: Ja ću sad svoju kampanju, pošto sam mislio da ne idem na to, sad ću ja da idem na to, sad ću ja... naći ću načina...

Goran Bojić: .........vidiš da on ne reaguje... jeb` ga, ništa oko toga. Šta ćeš sad? Sad ti možeš pumpati deset dana, jebi ga, pumpa, pumpa, pumpa, čovek ne reaguje. Šta? Onda ti to sve ništa ne znači.....nemojte bacati... nemoj onako jebo te. Evo, ovde ste izvukli ovo sam uz`o....ono veče smo se odmah zakačili oko... međutim, `ajde bre slušaj, jebi ga, ovako, mislim, ovo je, onako, znaš, jebi ga, on sad neće odmah pisati 15 dana ovo pismo u pičku materinu. Nema detektor (smeje se). Ona svaki put zavrsava... svaki put...

Predrag Popović: ........da l` je živa, da l` ovo da l` ono.......

Goran Bojić: Ma, nek` šalje fotke. Jebe mi se za to. Samo daj, kažem ti, za ovo, malo stišaj........ indikativno je da to neće niko, ni „Novosti“, ni...

Predrag Popović: ...Jebote, niko od...Đinđićevog servisa neće da pljuje po Đinđiću. To je baš čudno, jel’ da?

Goran Bojić: Pa dobro i Đinđić...........sinoć kad sam došao, prvo otišao i kupio novine, pa onda išao kući.....sad pogledaj ovo, evo (čita iz novina)..Čume ima....Pavkovićevu ...i uz njegovu pomoć ruši Koštunicu....

Pavković: Kako ja mogu da, kako je mogao uz moju pomoć da sruši Koštunicu? U to vreme kad se to dešavalo, Koštunica je jedini bio na mojoj strani. Koji su moji interesi bili da ja rušim Koštunicu? Kako mogu da ga srušim?

Predrag Popović:.......... Sad, ja ne odgovaram kao njen advokat.

Goran Bojić: ..................Ovo odvlači pažnju...

Pavković: Koju? Gloriju vid`o jednom, jebo te...

Predrag Popović: Vi njima jako smetate. Oni će da izmisle...

Goran Bojić: Oni će zbog kampanje... mislim, očigledno...

Pavković: Ko je još u toj družini osim Mome... što smo diskutovali?

Goran Bojić: Reci, jebo ga ti.

Predrag Popović: Šta da kažem?

Pavković: Ko je? Možda znamo neke ljude. Da vidim da ih kontaktiram ja.

Predrag Popović: Meni Momo Mandić... nikad u životu ga nisam ni video....ja mogu samo da nagađam koliko ima tu......

Pavković: I tebi ta pisma... to ti pismo dolazi poštom, šta?

Predrag Popović: Ma, ne...

Goran Bojić: ..........

Pavković: Ja ti garantujem da će ovaj Čume vrlo brzo da se javi i to će ti sve pasti u vodu. Sve će ti pasti u vodu, verovatno... mislim da je on čovek koji nema....

Goran Bojić: ..........

(zvono mobilnog)

Goran Bojić (razgovara telefonom): Molim? Evo me na sastanku. Mogu li ja da ti se javim malo kasnije? Od ponedeljka neću biti... Jeste. Važi.

(završava razgovor)

Pavković: To je potpuno indikativno što je izabran tvoj list, nijedan drugi nije hteo da objavi.

Goran Bojić: U tom kontekstu, pazi,...ovaj, postoje.......Ja verujem da on.......da pljuje bilo koga

Pavković: Njemu nije namera da to radi.

Goran Bojić: Ni da se spušta na taj nivo......

Pavković: Jer ona sve to što piše mora jednog dana da dokaže.

Goran Bojić: Druga stvar, ovaj, objektivno mislim da ............ jednostavno, malo ćeš ispljuvati njega, malo ćeš ovo, malo ćeš ono...

Predrag Popović: Šta je suština ove priče? To me interesuje. Ako ja dobijem u sledećem pismu... da ga ne objavim.....

Goran Bojić: Ne, ne da ćemo.......malo prerediguj, jebi ga, nemoj isto k’o što ovde izvadiš ono što ne piše u kontekstu, ovaj, u naslovu ovaj, podnaslovu i ostalo, ti lepo objavi pismo po pismo, daj sve ovo ostalo što si izjavio, a nemoj njega vaditi u ovom kontekstu. Ako vadiš, onda vadi sve: i Vesica i ovog i onog i Bebu i ne znam ni ja.....pa kad njih sve staviš onda nema....a kad staviš samo njega..... Evo, ja da uzmem ovo pismo... Ovde kaže: Dragoljub Markovic, ovo ono, druž`na i odma`, jebem li ga...

Pavković: Tu je ispalo kao da sam i ja bio na nekoj....

Goran Bojić: Ovaj, Čume ima Pavkovića i uz njegovu pomoć ruši.....

Pavković: Svi koji znaju tu situaciju objektivno, oni znaju da to nije... zato što u to vreme baš je Koštunica bio na mojoj strani. I nikad niko nije spomenuo Koštunicu.

Goran Bojić: Van pameti.

Predrag Popović: Šta je mene briga? Žena je napisala tako. Da je napisala ne znam šta sad da ja... napišem....

Goran Bojić: ....Ovo je među nama......ovo je u tom kontekstu......

Pavković: Ništa... jebi ga...

Goran Bojić: `Oćeš nešto žestoko? Viski?

Pavković: Neću. Idem na ovaj sastanak jedan...

Goran Bojić: Daj da napravimo neki odnos...apsolutno nema potrebe....Novine nece više.. sad ispada da.........

Pavković (zove nekog telefonom): `Alo, ej.....`Oćemo da se vidimo? Aha, dobro, važi, važi, zdravo.

(završava telefonski razgovor)

Tu je samo problem jedan, što ti objavljuješ nešto za šta nemaš dokaze, nisi siguran. Niti da je to original pismo te osobe, niti da je to što ona piše tačno.

Goran Bojić: Dobro, on je svestan toga.

Predrag Popović: To su sve....beznačajno. Oni su odmah.....

Pavković: Ko?

Predrag Popović: Batić, Vesić, Čeda, verovatno Beba Popović, ne znam, ali za Vesića i Čedu tvrdim da su apsolutno politički diletanti, kreteni koji su uspeli od mene i redakcije... a ja tvrdim da i ja i većina ljudi...

Pavković: Pa, pitanje... ako si ti zavisan toliko od gazde da li bi mogao da s njima...

Predrag Popović: Što ne proveriš? Što ne proveriš? Proveri kako Vesić što mi donese lažan dokument... što on i Dragan Novaković isfabrikuju zbog čega ja dobijem......Šta će mi to?

Pavković: Znam ali to ti je isti slučaj sa ovim.

Predrag Popović: Dobro, evo...

Pavković: Možda je i ovo lažni dokument što si ti dobio

Predrag Popović: Potpuno ista linija... nema veze...

Goran Bojić: Koja?

Predrag Popović: Pa dobro....njih pet

Goran Bojić: Za koga? Za?

Predrag Popović: Pa ......Vučić i još neki radikal koga ni ne znam...

Pavković: Pa znam, ali to si pre mog`o da objasniš ako je to neki zvaničan akt bio, da staneš iza tog akta nego iza nekog pisma za koga nisi...

Predrag Popović:....koji su prepravljali i lupali.......da mu učinim, da mu pokažem akt dobre volje da nisam protiv njih.....pokušam da proverim, ako se pokaze tačno, OK. Jebi ga, a on donese falsifikovano.......

Goran Bojić: ....da sam ja poklonio Nebojši kuću...

Predrag Popović: .... od nas ste napravili neprijatelje...

Pavković: Nije tačno da vi..... odnose...

Predrag Popović: Kako nije tačno? Otišlo je predaleko.....A nikome nije....

Goran Bojić:` Ajde napravićemo kontakte s njima....

Predrag Popović:...........Oni kad su imali za Anketni odbor prvi dan, imali smo.....na naslovnoj strani... 26 odsto remitende. Pre toga 14, posle toga 18, taj dan 26. Imamo Čedu Jovanovića za Predsedništvo DOS-a... pustimo njegovu veliku fotografiju, neku izjavu...20 odsto remitende. Znači, čitaoci su već profilisani tol`ko da kad vide nekog koga smatraju Đinđićevim, DOS-ovim, neće da kupuju novine.

Goran Bojić: Znam, pa......al` kako je on Đinđićev, kad je Đinđić prvi pohvalio......

Predrag Popović: To je sad druga vrsta problema, koja može da bude problematična. Zato je meni sad ozbiljno problematično što imam problem s vama. A ako već hoćete da se ozbiljno bavite politikom preko „Nacionala“......stalna prica, da pratimo...

Pavković: Al` ti si se opredelio za ovo

Predrag Popović: Nisam se opredelio za ovo......da imam neku krajnju glupost koja nije interesantna, kao što je ovo što se dešava, ja to.....

Pavković: A jel` si ti poslao u MUP kad si dobio to pismo... s nekim iz MUP-a u vezi sa tim? To je osoba koja ne zna... Svi smatraju da nije živa.

Predrag Popović: Imali smo...

Pavković: Kažeš: evo, ja sam dobio to pismo, ne znam šta da radim

Predrag Popović: Dolaze iz MUP-a......jedina greška je bila što Čume nije prijavio njen nestanak, nego njena majka i tako.......e sad. Ja bih voleo da mi možemo da nađemo rešenje za to što se Vaše ime spominje, a ja kako vidim kakvo je njihovo raspoloženje, oni neće da odustaju od toga, nego...

Pavković: Znači, ne ona, nego oni, jebi ga...

Predrag Popović: ........

Goran Bojić: Ona može da sedi... iz zahvalnosti što joj čuvaju glavu...

Pavković: Znam, ali ne može čitav žzivot tako da živi.

Goran Bojić:......Neće se niko zbog nje.....

Predrag Popović: Pa, šta ćemo da radimo?

Pavković: U vezi čega?

Predrag Popović: U vezi čega? Pa, hoćete li da dajete neki...

Pavković: Ja hoću, čekaću još da vidim... daću ja...

Goran Bojić:........treba da objašnjava da jedna žena sedi ne znam gde, ne znam ni da l` ona to piše...

Predrag Popović: Ako neko treba da kaže...

Goran Bojić: Ali, jebi ga, najlogičnije je da kaže taj njen muž, niko nije....... A on mora da kaže, jebi ga, da ne zna, da je žena nestala, da jednostavno nema od nje... ovaj.......

Predrag Popović: Ko će da dođe do njega?

Goran Bojić: .....znači u tom kontekstu treba naći neki način.....ovaj... odnos, možda pokusati naći da on da,......ili nek` napiše i on pismo, nek` kaže......jednostavno nema je, da on smatra da je ucenjena, da on smatra da je ovo na neki način pokušaj

Predrag Popović: .......

Goran Bojić:.........u pismu ona kaže da on ima još kol`ko? Jednu ili dvije žene

Pavković: Ona se bavi svojim ličnim, porodičnim problemima a najviše piše o drugima, jebi ga...

Goran Bojić: I da se to zloupotrebljava u političke svrhe.....itd. Ali gledaj, to ništa ne gubi sad na........Znači mi nemamo.....njega nema pa nema, njihovi su problemi takvog karaktera....a ona jebi ga, nema nijedan.....i prvog oktobra......

Pavković: Pa ne, to je ona tempirala tako da se sad to, nije tempirano ne znam za šta...

Goran Bojić: U tom nekom dijelu ja kažem........

Predrag Popović:... To je praktično neprihvatljivo. To će da...za dvadeset dana

Goran Bojić: A što je neprihvatljivo?

Predrag Popović: ......Pa jel` onaj što je Đinđića tužio zbog verbalnog delikta......pobegao.... koji montira proces, najprljaviji i najpokvareniji.....

(prekida se traka)