Manipulacije u mediju B92

Uvod za prilog pod nazivom "Stav na Tviteru, povod za tužbu" koji je B92 pripremio u vezi sa tekstovima objavljenim u listu Danas, na moje opšte zaprepaštenje, bio je pun eufemizama o tome kako su društvene mreže značajno mesto na kojima se „sukobljavaju mišljenja“ i iznose „politički stavovi“. Iz naslova mi nije bilo teško da zaključim da je glavna teza ta da je Ištvan Kaić rešio da tuži učesnike društvenih mreža samo zato što imaju nekakav drugačiji politički stav od njega.

Nisam mogao da verujem da je, na isti način kako to uglavnom čine najgori tabloidi, u neuspelom pokušaju da se postavi „neutralno“, B92 tako grubo i tendenciozno prekršio načelo novinarske profesionalnosti u vezi istinitosti i nepristrasnosti izveštavanja. Čitam i dalje razrogačenih očiju: „Sada se u Srbiji po prvi put najavljuje moguća tužba zbog stavova iznetih na Tviteru.“ Kako je to moguće, pitao sam se. Novinar ove kuće Uroš Piper koji me je kontaktirao radi izjave vrlo dobro je znao da delovi u mom tekstu, u vezi kojih je želeo da napravi prilog, nikakve veze nemaju sa "stavovima na tviteru“ nego sa uvredama, tj. sa pogrdnim, tzv. „ružnim“ rečima. Onim koje vređaju elementarno čovekovo dostojanstvo sa jasnom namerom da se pljune na njegovu celokupnu egzistenciju u medijskom životu.

Dakle, reč je o uvredama, a ne o stavovima, a urednik koji je postavio ovakav naslov tako je pokušao, kada se radi o napadima na mene, da od zakona amnestira svaku vrstu aktivnosti na društvenoj mreži i da očigledne uvrede preinači u "stavove". Da li se to može nazvati nepristrasnim, profesionalnim novinarstvom? Nije li ovo jedan od onih slučajeva gde se pod plaštom „neutralnosti“ u stvari demonstrira najgore licemerje koje, pored toga što smo ga do sada viđali u politici, ovde gledamo i u novinarstvu?

Da će do ovakve zloupotrebe doći, mogao sam da naslutim već u trenutku kada sam saznao da skrinovi koje sam poslao novinaru, koji jasno oslikavaju primere uvreda, a ne "stavova", neće biti iskorišteni u prilogu. Bila su u pitanju dva skrina koja sam trenutno imao u računaru; na jednom se vidi kako Svetozar Raković, generalni sekretar udruženja NUNS, iznosi „stav“: „Uštva Kakaić je Smajlovićkina ekskluziva bez presedana. Ko bi to još objavio?“ Malo dalje, moje ime biće prekršteno kao „Uštva-n Kaić Smajlović“. Drugi skrin dokumentuje dijalog, koji samo izgleda da nije javan, dva novinara – Bobana Karovića i Ratka Femića, gde potonji reakciju na moj tekst takođe iskazuje u duhu dobre demokratske tradicije „sukoba mišljenja“: „Bljak. Dečko je dosadan i glup ko...“ Ispod njega, novinarka pod pseudonimom @AspidaKosana nastavlja: „Bujica izbaci svakakav šljam. Ponovo se oglasio Ištvan Kaić: Đubre malo žbirovsko.“ U jednoj svežijoj prilici, ova osoba u statusu službenog lica nazvaće me „netalentovanim kretenom“ samo zato što je nabasala na moj novi tekst. Sve ovo je ništa u odnosu na kompletan dijapazon uvreda na moj račun koji je dokumentovala arhiva tvitera.

Na pitanje zbog čega B92 ne želi da objavi ove očigledne dokaze najprimitivnijih uvreda od strane pojedinih javnih ličnosti, novinar mi je neubedljivo odgovorio da smatra da bi medij time „zauzeo stranu“. Kada sam mu predočio da tu nema nikakvih pristrasnih elemenata, već da je reč o faktima koji su ključni za objektivno izveštavanje, novinar je čak i bez privida argumenata ostao pri svojim stavovima, smatrajući suprotno.

Tu manipulacijama ipak nije bio kraj. U spornom prilogu, kakav je B92 želeo, navodi se "kleveta" kao mogući osnov tužbe i činjenica da je ona ukinuta iz domaće legislative, što bi trebalo čitaocima i gledaocima da sugeriše da su moje eventualne tužbe unapred neosnovane, ali i protivzakonite. Zapanjen sam: Zašto sad novinar uvodi pojam klevete? Znam da su uvrede, pravno gledano, širi pojam od klevete koja se pre svega odnosi na neistine i poluistine. Zaključujem: B92 hoće da prikaže da ja želim da tužim druge zbog iskazanih neistina ili poluistina, što uopšte nije tačno. Da li ovaj medij ume da mi objasni kako se to sudski opovrgava i kojim argumentima „stav“ da sam „glup ko...“ ili „netalentovani kreten“ ili „uštva“? Polako mi je postajalo jasno na koji način se poslati skrinovi ne uklapaju u spin koji dominira u prilogu.

Na red dolaze sagovornici „druge strane“ – Dušan Janić, potpredsednik NUNS-a i Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava. B92, naravno, nije odgovoran za njihove stavove, ali se ovi stavovi i te kako uklapaju u zloupotrebu na kakvu smo npr. navikli u listovima kao što su Blic ili Kurir. Dva sagovornika predstavljena su kao nekakva lica sa strane koja posmatraju iz pozicije koja nije umešana u čitav slučaj, kao navodni „nepristrasni analitičari“. Nijedan od izabranih sagovornika, međutim, ne može se smatrati nepristrasnim, jer sam oba lica naveo u svom tekstu „Izopačeni režim rada“ kao one koji su me više puta vređali i podsmevali mi se na tviteru.

Da bi skrenuo pažnju sa sopstvenih dela, Antonijević me je tako optužio da kao pojedinac vodim kampanju protiv određenih novinara, ne objašnjavajući pri tom kako uopšte pojedinac može voditi nešto što se zove kampanja, kada taj pojam obično podrazumeva grupu ljudi koja to čini. Dakle, kako je moguće da, kada to Antonijeviću i njemu sličnima odgovara, nečiji lični stav odjednom postane kampanja, a njihove uvrede "stavovi"? Ili kampanja samo znači to da ne prestajem da pišem o istim stvarima?

Dušan Janić naveo je još sramniji primer već dobro oprobane nunsovske podmetačine. Kao i njegov prethodnik, i on me je optužio da „pravim spiskove“, kao da je to samo po sebi neka stvar za osudu. Zaključujem: Čim spomenete više od jednog imena u svom tekstu i još ih nanižete naporedno, to se naziva „spiskom“. A vrlo dobro se zna na šta se misli kada se kaže „spisak“, pogotovo jer su me NUNS, Peščanik, Autonomija i ostali budućetuženi već jednom stavili u isti red sa Ivanom Ivanovićem i Radomirom Počučom, čiji su spiskovi bili više-manje otvoreni pozivi na linč. Ipak, Janić i Antonijević propuštaju da pojasne na koji način navođenje imena ljudi koji su me u prethodnom periodu izložili pravom linču na društvenim mrežama – iznoseći najprizemnije uvrede na moj račun – predstavlja poziv na njihov linč?

Opet nisam mogao da verujem kako spremno Janić zamenjuje teze kada tvrdi da nisam raspravljao o tome da li lica koja me vređaju postupaju po pravilima profesije. Pa upravo su čitavi „tomovi“ mojih tekstova posvećeni kritici njihove neprofesionalnosti i to svako ko je pročitao makar jedan zna vrlo dobro. Ovo što je ovde rečeno, povezujem, na nivou je svih onih koji mi šalju očajničke odgovore u neverici šta sam sve u stanju bez trunke zadrške da iznesem i koji smatraju da mogu elegantno da se izvuku ako nekome ko ceo sadržaj gradi na argumentima kažu da „nije naveo nijedan argument“. Jer upravo je po osnovu neprofesionalnosti i spomenut tviter zato što se na njemu novinari i javne ličnosti uopšte ponašaju kao da su odjednom sva pravila profesionalnosti potpuno suspendovana i, štaviše, nepoželjna.

Odlučio sam se da sastavim demanti na takav dezinformativni prilog B92. Napisao sam da smatram da činjenica da su postupili na takav način ukazuje na to da su i novinari bliski toj kući takođe umešani u kampanju i linč koji se vodi protiv mene, te da ih prećutno, ili čak i ne baš toliko prećutno, podržavaju. Napomenuo sam da ne bi bilo loše da svoje novinare edukuju o tome šta je osnova tužbe za uvredu, tj. za nanetu duševnu bol, kroz koju prolaze i moji roditelji, a šta tužbe za klevetu, koja više ne postoji. Posebno sam insistirao da se objave skrinovi koji su mi trenutno bili na raspolaganju i da time svojim čitaocima omoguće da sami ustanove da li su zaista u pitanju "stavovi" ili nešto sasvim drugo.

U trenutku dok sam to pisao, otkrio sam da su se već pojavile nove uvrede na moj račun samo zbog ovog priloga koji je B92 složio. Predsednik Nove stranke, Zoran Živković, pozdravio ga je istinskim „političkim stavom“ i kulturom po kojoj je postao široko poznat, napisavši: „Šta je to ištvankajić? To je ono što smrdi u bebinim pelenama.“ No, da je Živkoviću jezik već po navici brži od pameti svedoči i ne toliko poznata činjenica da se na jednom od stranačkih skupova hvalio sopstvenim krivičnim delima – kako je u mlađim danima iz voza u punoj brzini izbacio mladića samo iz razloga što je bio strani državljanin. On je prisutnim članovima svoje stranke, na večeri nakon javnog skupa, potvrdio čak i to da ne zna da li je taj mladić preživeo pad, ali da zna da sutradan o tome ništa nije pisalo u novinama.

Ovaj treći skrin sam naknadno takođe poslao B92. Na njemu, da ironija bude veća, iznad tvita predsednika Nove stranke stoji i poruka YUCOM-a da „svako ko je javna ličnost treba da podnosi određenu dozu kritike“. Zbog toga sam skrin poslao i Komitetu pravnika za ljudska prava uputivši im pitanje da li se Živkovićev tvit ubraja u „dozu kritike“ o kojoj govore, ali nikakav odgovor nisam dobio. Protivno zakonskim odredbama i profesionalnim standardima, medij B92 takođe nije objavio moj demanti.

(prethodno neobjavljeno, 04.09.2014.)