Krivična prijava protiv Dejana Ilića

Integralni tekst krivične prijave protiv Dejana Ilića od 17. septembra 2015. godine.

VIŠEM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU

Savska 17a

Na osnovu člana 280 i 281 Zakonika o krivičnom postupku, podnosim

KRIVIČNU PRIJAVU

Protiv:

DEJANA ILIĆA, Beograd, ul. Takovska br.22/IV/11 Palilula;

SVETLANE LUKIĆ, GLAVNE I ODGOVORNE UREDNICE WEB PORTALA „PEŠČANIK”, Beograd, ul. Takovska br.22/IV/11 Palilula;

SVETLANE VUKOVIĆ, GLAVNE I ODGOVORNE UREDNICE WEB PORTALA „PEŠČANIK”, Beograd, ul. Takovska br.22/IV/11 Palilula;

UDRUŽENJA GRAĐANA „PEŠČANIK“ iz Beograda, Palilula, ul. Takovska br.22/IV/11, MB: 17646656;

- Zbog krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. st. 1. Krivičnog zakonika.

OBRAZLOŽENJE

Predmet prijave je tekst objavljen 16. septembra 2015. godine na web portalu „Peščanik“, autora Dejana Ilića (u daljem tekstu autor), vlasnika izdavačke kuće „Fabrika knjiga“ i člana Upravnog odbora udruženja građana „Peščanik“, pod naslovom „Ubijte glasnika“. Autor u prvoj rečenici teksta obaveštava javnost o sledećoj stvari: „U svemu se slažem sa pravnicom Vesnom Rakić-Vodinelić (u daljem tekstu autorka), koja se isto tako slaže sa rediteljem Kokanom Mladenovićem, da način vladanja koji je prigrlila stranka na vlasti sa svojim predsednikom na čelu, po svemu što može da se vidi, nužno vodi ka nasilju kao jedinom sredstvu da se razreše političke i socijalne tenzije u Srbiji.“ U sledećoj rečenici autor dodaje da „politički sasvim odobrava ono što je napisala“ Vesna Rakić Vodinelić, po dobropoznatom medijsko manipulativnom modelu ('i ja sam Vesna Rakić Vodinelić', 'i ja sam BIRN' i tsl.), kaskadno, baš kao što je autorka to tvrdila u svom tekstu pod nazivom „Država (to sam ja!) protiv Kokana Mladenovića“ u vezi teksta-intervjua srpskog reditelja Kokana Mladenovića pod nazivom „Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, ’90-te su došle na naplatu“.

Sudeći po vrsti delatnosti autora, čiju istoriju dobro poznajem, njegovim ranijim tekstovima, kao i osobinama koje u njegovim pismenim i usmenim nastupima dolaze do izražaja, namera autora je da autorku, protiv koje sam podneo krivičnu prijavu i koju prilažem u dodatku ove prijave, zatim urednice medija „Peščanik“, Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković, koje su odobrile da tekst autorke, zbog kojeg se osnovano sumnja da je počinila krivično delo iz člana 309. st. 1 Krivičnog zakonika, bude objavljen, kao i istoimeno udruženje građana „Peščanik“, čiji je autor član – na osnovu krivične prijave građanina-pojedinca, tj. mene, predstavi kao žrtve političkog progona aktuelne vlasti. Ovu agendu „večite žrtve“ sajt „Peščanik“, kao i esnafska udruženja koja ga podržavaju, primenjivali su manje-više u vreme svih režima, osim u vreme vlasti Borisa Tadića od 2008-2012. godine (s razlogom logistike koju im je pružao), radi ostvarenja sopstvenih ciljeva, i to rade i dan-danas, kako bi mogli da nastave da primaju novac od stranih ambasada i organizacija koje ih finansiraju, dok, sa druge strane, medijski manipulišu i iznose neistine i poluistine nad kojima grade svoje konstrukcije. Štaviše, ponavljanjem stavova i do tančina gramatički identičnih sintagmi, zbog kojih sam prijavio autorku, već u prvoj rečenici teksta jasno je da autor potajno računa na podizanje krivične prijave i protiv njega, da bi se, zatim, i on predstavio kao žrtva, u smislu – 'eto šta sam vam rekao, to je politički progon', itd.

Sada molim nadležno tužilaštvo da posebno obrati pažnju na manipulativni karakter lica protiv kojeg podnosim prijavu. Da bi naknadno mogao da se odbrani od eventualne krivične prijave, autor je morao da dopiše drugi deo rečenice, navodno objašnjavajući sa čime se tačno slaže sa autorkom i rediteljem Kokanom Mladenovićem – „da način vladanja koji je prigrlila stranka na vlasti sa svojim predsednikom na čelu, po svemu što može da se vidi, nužno vodi ka nasilju kao jedinom sredstvu da se razreše političke i socijalne tenzije u Srbiji.“ U tom delu rečenice, međutim, izvršena je očigledna manipulacija jer ni autorka a ni sam Mladenović, na kojeg se navodi primarno odnose, nisu uopšte govorili o tome, nego su jasno, u prvom licu tvrdili da „pate što je 5. oktobar bio mirna revolucija“, da misle „da je toliko zlo moralo biti ugušeno u krvi“ (dakle, pobijeno) i da se nadaju da „nam se krv približava, u svakom smislu“, čime su jasno izražene namere pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Umesto toga, autor čiji je tekst predmet ove prijave, čini dve stvari: tendenciozno falsifikuje i sa dozom racionalizacije eufemizuje ('način vladanja... nužno vodi ka nasilju') navode autorke i Mladenovića, sa namerom da ih predstavi kao nevine žrtve političkog progona (falsifikacija je takođe krivično delo), obmanjujući tako čitaoce i javnost; pokušava da namesti zamku podnosiocu prijave, tj. meni, kako bi me demotivisao od podizanja iste protiv njega, jer bi na eventualnom saslušanju mogao da tvrdi kako, tobože, ne poziva ni na kakvo ubistvo visokih funkcionera vlasti, nego eto, on to kao politički analitičar, komentator i intelektualac, s obzirom na svet i pojave oko njega, smatra da će do toga „nužno“ doći i tsl. Ovakvi bedni oblici manipulacije, obmanjivanja i falsifikacije, prevarantski pokušaji pranja koji najviše govore o karakteru onih koji ih čine, mogu se pronaći u svakom, bilo pismenom ili usmenom nastupu ovog autora, te ih je stoga bilo veoma lako uočiti i ovde.

Uprkos tome, pokušavajući da spase i sebe i druge, autor ipak pre toga jasno stavlja do znanja da se „u svemu slaže sa pravnicom Vesnom Rakić-Vodinelić, koja se isto tako slaže sa rediteljem Kokanom Mladenovićem“, a u sledećoj rečenici ponavlja da „politički sasvim odobrava ono što je napisala“ (dakle, i da politički odobrava tekst Kokana Mladenovića koji pati zbog nenasilnog Petog oktobra i nada se novom „ugušenju u krvi“). U toj tački, s obzirom na pobrojane fakte, smatram da su se i u ovom slučaju stekli svi uslovi za krivično delo iz člana 309. st. 1. Krivičnog zakonika (po istoj argumentaciji koju sam izneo i u prijavi protiv autorke), i nadam se da će tužilaštvo unapred odbaciti svaki pokušaj autora da ubedi nadležne organe da nije znao o kakvim se navodima tačno radi u tekstu Kokana Mladenovića. Štaviše, tužilaštvu skrećem pažnju na još jedan grupno manipulativan, a nadasve licemeran čin na sajtu „Peščanik“: upadljivo, svaki od autora na ovom sajtu koji se bavio Mladenovićevim tekstom, do trenutka pisanja ove prijave, izbegava da navede tačno one reči zbog kojih je protiv Mladenovića podignuta krivična prijava – štaviše, ni naslov tog intervjua ne smeju da napišu, jer je novinar iz čitavog intervjua izvukao upravo deo tih reči i stavio ih u naslov, što jasno ukazuje na svest autora „Peščanika“ o postojanju delova iz intervjua, koje se nijedan od njih ne usuđuje da decidno ponovi i izgovori u svoje ime. Upravo je to razlog zašto se koriste izrazi poput 'slažem se u potpunosti', 'politički odobravam', 'u svemu se slažem', 'slobodan stav' i tsl. Štaviše, smišljeno se citiraju delovi intervjua i članovi iz Krivičnog zakonika koji nemaju nikakve veze sa onim što je Mladenović izjavio. Zato smatram da takvo licemerje i bezobrazluk ne smeju da budu paravan da se ova lica ne optuže za navedeno krivično delo.

Ovakvi medijski mehanizmi manipulacije na sajtu „Peščanik“, ali i u medijskoj sferi uopšte, sa jasnom crtom pozivanja na nasilje koje podrazumeva i ubistvo čelnika vlasti, poslednji put su viđeni pre više od dvanaest godina. Meni kao građaninu-pojedincu nije jasno kako je moguće da onaj koji pred održavanje Parade ponosa piše grafit i iznosi obećanje da će „krv teći beogradskim ulicama“ (protiv čega sam takođe svojevremeno protestovao) bude saslušan i krivično gonjen, a da ljudi koji izigravaju intelektualnu elitu ove države (nasuprot „mediokritetima“) budu povlašteni kada čine to isto sa svojim političkim objektima mržnje. Da li je moguće da od svih ljudi, a postoji mnogo onih koji su stariji i iskusniji od mene, samo ja vidim da bi svi navedeni sa „Peščanika“, uključujući i Kokana Mladenovića, da se ovoga trenutka desi atentat – u nekoj Sablji 2 prvi bili skupa uhapšeni zbog direktnog podstrekivanja na ubistvo? Da li to znači da odgovornost za pisanu i izgovorenu reč ne postoji dok se nešto ne desi? Apelujem na tužilaštvo da uvaži osnovni argument – da to nije i ne može biti način političko-medijskog razračunavanja ni u jednoj civilizovanoj i demokratski uređenoj zemlji.

Predlažem:

Da nadležno javno tužilaštvo preduzme krivično gonjenje prijavljenih i traži da nakon sprovedenog postupka budu oglašeni krivim i osuđeni po zakonu. Skrećem pažnju tužilaštvu da punu argumentaciju iz moje prethodne prijave primeni na ovu prijavu od tačke kada je to u tekstu prijave naznačeno i da je uvaži kao sastavni deo ove prijave. Prethodnu prijavu dostavljam u dodatku.

Uprkos tome što sam u prijavi protiv autorke jasno napisao da je podnosim samoinicijativno i da više neću tolerisati da moji lični porivi, kao uostalom i moje znanje, budu pripisivani nekom drugom, ili državnim strukturama, u tekstu koji je predmet ove prijave, gde je moje ime takođe iz straha izostavljeno, moja krivična prijava protiv autorke označena je, između ostalog, i kao početak izborne kampanje, čime mi autor odriče svaku mogućnost da budem u javnosti shvaćen kao građanin-pojedinac koji misli svojom glavom, i koji je predao krivičnu prijavu u skladu sa zakonom i Ustavom ove zemlje, pa tako odriče i pravo da imam određeni ugled i svoju ličnu čast, a ne „čast“ nekog drugog. To je posebno zabrinjavajuće, s obzirom na to da se autor u svojim brojnim tekstovima (pa i u ovom) striktno zalaže za legalističko poštovanje zakona i Ustava, vrlo često pod uticajem svojih mentora Nenada Dimitrijevića i Aleksandra Molnara, imajući u vidu i to da je ovaj zadnji u svojim knjigama pokojnog premijera Zorana Đinđića nazivao autoritarnim vladarem i diktatorom koji krši zakone i Ustav zemlje, slično kao što i autor, uz pomoć Jelisavete Vasilić, Zorana Ivoševića, Vide Petrović Škero i ostalih spavača koji su se naprasno probudili – trinaest godina kasnije, za isto što su tada tvrdili da radi Đinđić danas optužuju Aleksandra Vučića. Zbog toga obaveštavam tužilaštvo da ću protiv autora podneti i tužbu Višem sudu u Beogradu na osnovu povrede člana 170. Krivičnog zakonika. Svaki naredni prilog autora u kojem bude nastavio da mi odriče pravo na samostalno delovanje i medijski me bude inkriminisao, biće uvršten u tužbu preko naknadnih podnesaka i upotrebljen protiv njega.

Ovu krivičnu prijavu objavljujem i javno na svom sajtu istvankaic.com i želim da je iskoristim da bih apelovao na tužilaštvo, koje je odbacilo prijavu Zorana Đuričića protiv Kokana Mladenovića za krivično delo Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, na osnovu člana 317. Krivičnog zakonika, da reaguje po službenoj dužnosti i hitno pokrene postupak protiv Mladenovića na osnovu odgovarajućeg člana 309. st. 1, na kojem se baziraju moje prijave, i na taj način amortizuje situaciju u javnosti koja je izazvana, slučajno ili namerno, krivičnom prijavom zbog dela o kojem u Mladenovićevom intervjuu nema ni govora. Jer ću u protivnom ja biti taj koji će je podneti.

U dodatku: Krivična prijava protiv Vesne Rakić Vodinelić od 15. septembra 2015.

Dokazi:

- Link na tekst Dejana Ilića „Ubijte glasnika“, http://pescanik.net/ubijte-glasnika-2/

- Link na tekst Vesne Rakić Vodinelić „Država (to sam ja!) protiv Kokana Mladenovića“, http://pescanik.net/drzava-to-sam-ja-protiv-kokana-mladenovica/

- Link na intervju Kokana Mladenovića „Ovoliko zlo mora biti ugušeno u krvi, ’90-te su došle na naplatu“, http://www.mojnovisad.com/vesti/kokan-mladenovic-ovoliko-zlo-mora-biti-uguseno-u-krvi-90-te-su-dosle-na-naplatu-id2688.html

U Beogradu,
17.09.2015. godine

Podnosilac prijave:
Ištvan Kaić