Zašto uvredama nazivate svakodnevno stanje vaših kolega?

Odgovor koji je Udruženje novinara Srbije bez obrazloženja, dakle protivzakonito odbilo da objavi.

U saopštenju koje ste objavili 22. oktobra pod nazivom "Uvrede Ištvana Kaića ne mogu zameniti argumentovanu kritiku" naveli ste jednu neistinu u vezi sa mojim tekstom „Narkomani i alkoholičari novinarstva“, objavljenim istog dana. Molim vas da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima objavite ovaj odgovor.

Kvalifikacije koje ste nabrojali, „’zavisnik od heroina’, ’narkoman i alkoholičar sa delinkventsko klošarskim kapacitetom za profesionalno novinarstvo’, ’bolesnik na smrt’ i ’narkoman pod kontrolom bivšeg rukovodstva UKP-a’“, same po sebi nisu uvrede već precizan, činjeničan opis zdravstvenog i mentalnog stanja vaših kolega. Neki od njih tiču se stanja u prošlom vremenu, neki u sadašnjem, a neki i u prošlom i u sadašnjem, kako se jasno može iščitati iz teksta.

Ta patološko-privatna stanja su u direktnoj vezi sa njihovom profesijom jer utiču na kvalitet njihovog rada, o kojem bi vi kao strukovno udruženje trebalo da vodite računa. Ta stanja se ne mogu po Kodeksu novinara smatrati čisto privatnim jer su u direktnoj vezi sa kontaminiranjem profesije, kako to jasno stoji i u naslovu mog teksta, a pogotovo u prikazu njihovih manipulacija.

Zašto, dakle, uvredama nazivate to svakodnevno stanje vaših kolega? U mom tekstu postoji samo jedna uvreda, a to je reč „gmaz“ pripisana Vojislavu Šešelju, koju vi niste naveli. Ukoliko imate sumnje i teško vam je da poverujete da vaše kolege jesu aktuelni ili bivši/sadašnji narkomani i/ili alkoholičari jer to vešto kriju od vas, bojim se da to nije moj problem niti takvo neznanje može biti argument da osudite moj tekst.

Takođe, u poslednjem pasusu aludirate da je moja profesija novinarstvo. Možda vi mislite, baš kao i vaše kolege narkomani i alkoholičari, da je dovoljno pisati za novine ili za sajtove da bi se postao novinar. Ako je to slučaj, onda vi imate ozbiljniji problem nego što sam mislio, a briga o profesionalizmu vam uopšte nije srodna. Zato tokom svoje karijere pažljivo vodim računa da mi isključivo budete predmet opažanja sa kojim ni u ludilu ne bih želeo da se poistovetim.

Dakle, jednom za sva vremena, nikada nisam bio, nisam, niti ću biti novinar, diplomirao sam teorijsku psihoanalizu na Odeljenju za filozofiju i analiziram vas sa velikim zadovoljstvom. Zauvek ćemo ostati u takvom odnosu.

Zahvaljujem se što ste u svom naslovu uvažili postojanje kritičkog sadržaja u mom tekstu. Kada sam nakon sačinjenog kostura shvatio da su bezmalo svi akteri umešani u događaje narkomani ili alkoholičari, jednostavno sam odlučio da čitaocima omogućim čitanje na dva nivoa.

Priznajem da sam kao agent provocateur znao da ću time dirnuti u psihologiju onih koji me godinama kriju od svojih čitalaca i učiniti tekst još vidljivijim. Njihovi čitaoci će ga potražiti zbog „uvreda“ i najednom se obreti usred širom zjapeće Pandorine kutije gadova kojiima veruju.

Ištvan Kaić, analitičar medija

(Informer, 23.10.2019.)