Dijagnostička dilema: Urednik Danasa lud, glup ili ’izuzetno opak, podmukao i neviđeno zao’?*

Izveštaj dr Vesne Petrović-Jović, srpskim novinarima poznatije kao ’kurva Ruby’, prve pomoćnice zamenika direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu.

„Jezik se podvrgava nasilju, rađajući čudovišne plodove, često ne bez humornog izgleda […] ’Srce moje, vaše dupe je netaknuto?’ Od srca do dupeta, jezik se monstrumizuje. Nebesko i zemaljsko svršavaju u kratkom spoju. ’Njena duša je čvrsta koliko je njena guzica prostrana’, kaže se za vrlu Justinu u istoimenom romanu.“

Aćin, J., Apokalipsa Sad: nacrti o Božanstvenom markizu, Rad, Beograd, 2004, str. 58.

„Samo je moral podložan demoralizaciji, buđenje očekuje iluzije. Pitanje glasi, ne približavamo li se istini u demoraliziranju?“

Sloterdijk, P., Kritika ciničnog uma, Globus, Zagreb, 1992, str. 106.

Ukratko o subjektu

Ime pacijenta – Dragoljub Petrović, rođen 1970. Nadimak Draža, od oca Bogoljuba. Iz Beograda. Tvrdi da je rođak istorijske ličnosti Draže Mihajlovića. U javnosti ga zovu i Draža Pavelić. Dugogodišnji zavisnik od marihuane. Zaposlen, ali neškolovan. Humorista i profesionalni novinar sa srednjom stručnom spremom. Svojevremeno izjavio da ne zna čime bi se bavio da na vlasti nije Aleksandar Vučić. Autor je mudrosti da je Zoran Đinđić ubio samog sebe. Od juna 2016. na privremenim i povremenim poslovima glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Danas.

Funkciju dobio slučajno, posle posete bivših suvlasnika Miroslavu Miškoviću. Prodat za korpu jabuka i burek sa sirom. Novinar postao takođe slučajno. Nepoznato da li je ikada napisao ozbiljan novinarski članak. Piše kolumne i za druge medije, najplaćeniji. Duva pre pisanja, jer jedino tako uspeva. Najbolji i jedini drugari su mu Predrag Popović i Veljko Lalić. Omiljena žena – Jasmina Lukač. Za sebe će reći da je konjina koja naziva druge sominama. Ponosno ističe da je u vlasništvu Junajted medije. Nije ni u kakvom srodstvu sa prvom pomoćnicom zamenika direktora Klinike.

U istu primljen 2. februara 2022, u večernjim satima. Na sopstveni zahtev, vidno anksiozan i u stanju opsesivne neuroze. Preko veze hospitalizovan i medikalizovan. Subjekat bio na merama i ranije, privođen po službenoj dužnosti. Postao zanimljiv sa aspekta psihijatrije još pre nekoliko godina (videti istoriju bolesti). Pominje ga i naša pacijentkinja, samo jedna u nizu na koju je subjekat ostavio trag. U nastavku prilažem delove iz njenog kartona. Smatram ih značajnim radi dalje dijagnostike subjekta.

Slučaj gospođe Odevene

Pacijentkinja priča: „Mislila sam da je kletva ’dabogda ti Draža Petrović uručio nagradu za visoke domete u novinarstvu’ samo budalaština koju su izmislili provladini mediji, mada sam potajno sumnjala da je potekla iz redakcije Danasa. Ali već isti dan, ruka koja mi je bila u kontaktu sa Dražinom i primila nagradu, počela je da bridi i trne. Prenelo se brzo i na druge delove, a naredni dan više uopšte nisam mogla da kontrolišem telo.“

„Isprva nisam razumela šta mi se dešava, a onda sam shvatila da sam u stvari sva na-Dražena, kao kučka u teranju neviđenom. Imala sam osećaj da su mi sve rupe u telu širom otvorene, da zjape na izvol’te i da ih ništa ne može ispuniti, makar se do besvesti punile. Kao da će govna da mi poispadaju bez imalo naprezanja. Ni emisiju više nisam mogla normalno da vodim, a pri izgovaranju reči: ’Instagram’, ’RTS’, ’Đilas’ i ’Šolak’, žestoko sam vlažila ispod stola. Splačinama. Da vam ne pričam šta bi se tek događalo kad bih pokušala da izgovorim moju omiljenu o lečenju bolesne dece SMS porukama...“, rekla je pacijentkinja. Pokušala frustracije da „kanališe“ vrećom za udaranje, ali joj je samo odmoglo.

Čim je gospođa Odevena pomenula govna, sve je bilo jasno. Pod hitno smo joj kao terapiju prepisali svakodnevne odlaske u budoar, koji smo bili zakupili na adresi Terazije 3 od firme po imenu Demostat, gde će proći kroz kompletan tretman iz „120 dana Sodome“. Njen zadatak bio je da tokom svega što joj oni koje tamo zatekne budu radili i ona bude radila njima, meni kao vrhovnom supervizoru i svešteniku razvrata na licu mesta ispovedi sve sramote i bedastoće koje je činila i koje kao novinar i dalje čini u svojoj jadnoj karijeri. I zaista, ubrzo je u najvećoj strasti, koju su one telesne svuda oko nje samo još više potpaljivale, nekako dolazila do daha i prostora u ustima da postepeno izrecituje svoje epizode stida, šamarajući rečima pritom likove poput Tijanića, Simonovića, Pivljanina, Drčelića, Georgieva, Femića i njima slične.

A ta njena svedočenja o prljavoj profesiji novinarstva još više su ložila, ukrućivala i vlažila prisutne okolo, te doprinosila jačini njihovih telesnih užitaka, inspirisala ih na nove, originalne razvrate, i tako ukrug. Iz telesnog u jezičko, iz jezičkog u telesno. Želja za razvratom jedne vrste, protest šupljina njenog tela da se zatvore, kod gospođe Odevene postali su simptom želje za prihvatanjem već uveliko/prekomerno činjenog razvrata druge vrste, koji je zbog kontakta sa subjektom i činjenice da joj je ličnost poput njega uručila nagradu, samo izoštrio ogledalo slepila pacijentkinje. Interakcija sa subjektom bila je, dakle, okidač, kap koja je prelila čašu.

Istorija bolesti

Navedene samo najindikativnije epizode. Znaci poremećenosti vidljivi svakodnevno, ali ih Savet za štampu i novinarska udruženja ne beleže. Subjekat je 4. septembra 2019, na strani 8 lista čiji je glavni i odgovorni urednik, odobrio i objavio u rubrici Pisma čitalaca tekst „Lekarsko uputstvo za Trg Republike“. U njemu piše da je rekonstruisani Trg Republike u Beogradu „opasan po zdravlje ljudi“, i to da ljudi koji boluju od epilepsije tokom „vrelih letnjih meseci“ neće smeti da prelaze preko njega, da će asmatičarima to takođe biti zabranjeno zbog rizika od napada, a kardiovaskularnim bolesnicima zbog rizika od smrti. Autor pisma, izvesni Željko Ranilović, potpisan ispred Službe za kućno lečenje Doma zdravlja Zemun, čije mentalno zdravlje Klinika nije podrobnije ispitivala, predlaže zbog toga obavezno nošenje flašice vode sa visokim sastavom elektrolita i minerala, kao i „polarizovanih naočara za oči“. Ranilović moli da mu se pismo zbog važnosti objavi i u štampi i na internetu, što subjekat dragovoljno čini.

Prati se progresija. Dana 17. septembra 2020, na strani 10 istog lista, odobrava i objavljuje članak u sekciji Društvo o niškom pijanisti Vladimiru Aćimoviću, koji se obratio predsedniku Srbije. Komšije ga u zgradi već godinu dana prijavljuju zbog glasnog sviranja dok vežba, i sada mora na sud. Subjekat u opremi teksta izdvaja indoktrinirajuću poruku pijaniste – da sviranje klavira ne može biti buka. Tu tezu, sutradan raspoloženo proširuje i stereotipno, snobovski politizuje naslovnicom „Betoven i Bah su u Srbiji bučniji od turbo-folka“, a na strani 10 tekstom „Da li je muzika Šopena, Betovena i Baha bučna?“, implicirajući da klasična muzika, samo zato što je klasična, ne može biti bučna ma koliko se glasno izvodila ili puštala. Predsednik Srbije postaje potencijalno odgovoran za sudbine svih klasičnih muzičara u zemlji u zavisnosti od ishoda koji Aćimovića čeka na sudu. Treći dan, na strani 15 objavljuje pismo čitaoca koji mu ukazuje na to da spinuje temu sa pijanistom i da pomenuti prilozi nisu izraz profesionalnog novinarstva.

Godinu dana kasnije, primetna metastaza. Video da je predsednik Srbije ispod sakoa obukao rolku umesto košulje i odmah naredni dan, 26. oktobra 2021, na strani 3 naručuje, odobrava i objavljuje prilog u rubrici Politika, koji čitaocima predstavlja kao stratešku dilemu od ključnog značaja za javnost. „Rolka predsednika Aleksandra Vučića – predizborni pokušaj ublažavanja stroge pojave“, sa nadnaslovom „Da li je nagla promena imidža, ali i ponašanja u javnosti šefa države posledica istraživanja ciljnih grupa do kojih teško dopire ili lične procene“.

Mesec posle, u dogovoru sa novinarom (ime i prezime poznato Klinici), 23. novembra, odobrava i objavljuje u rubrici Dijalog, na strani 12, tekst povodom posete predsednika neposredno pred polazak reprezentacije Srbije na utakmicu u Lisabon. Naslov „Kako je Vučić ušao u avion sa fudbalerima?“, a nadnaslov „Dve nedelje nadležni ćute o kršenju pravila bezbednosti u avio-saobraćaju“. Tema u kojoj se razmatra šta bi bilo da je neko iz pratnje predsednika kojim slučajem bio bezbednosna pretnja, dva dana kasnije kulminira prilogom u rubrici Društvo na strani 5, koji sadrži i uokvireno podsećanje kako su završile Kule bliznakinje 11. septembra 2001. u Njujorku.

Dana 17. decembra, na strani 7 u rubrici Društvo, opsesivni subjekat preveo predsednikovu uobičajenu poštapalicu u „pretnju bešenjem o luster“, uz naznaku da to nijednom predsedniku na svetu nije palo na pamet... Prekidam čitanje. Utvrđeno prisustvo ’Ovo je do jaja!’ sindroma, sa eksplikacijom ’svi će da se smeju kako im jebemo kevu’. Konstantna opsesivna crta, orijentacija na ciljano nanošenje štete istim metama, očitava se kao sve jasnija zloba i podmuklost. Tačka koja nekad izgleda kao ludilo (Trg Republike i avio-terorizam), a nekad kao puka stupidnost (pijanista i rolka), poput one u glupaka koji veruje da ga shvataju ozbiljno. Zbog borderlajn preplitanja, Kolegijum odlučuje da odluku o definitivnoj dijagnozi subjekta donese po njegovom saslušanju na okolnosti zbog kojih se dobrovoljno prijavio u Kliniku.

Dražina ispovest

Reči prenosim bez intervencija. „Sve je počelo kad mi je stara garda Zdravko Huber, jedan od osnivača i bivših suvlasnika lista, prevaziđen u svakom pogledu, poslao da objavim in memoriam pismo povodom godinu dana od smrti jednog drugog osnivača i bivšeg suvlasnika, takođe prevaziđenog. Čitam pismo, kad ono, pri kraju, matori ubacuje kako se brine na šta će ličiti Danas sad kad ga je kupila Junajted medija, pa poručuje da ne bi valjalo da se odreknemo principa koje su osnivači postavili i sve tako. Mislim se, vidi bitangu, koristi tuđu smrt da mi između redova smesti, napravi mi problem da me odozgore propituju u ovo vreme nesigurno po alternativce. Kad su mogli Viskija za tren oka da se odreknu i za sedmi rođendan N1 da nas teraju da ga u pamfletu koji smo im pravili ignorišemo kao da nije bio tu šest i po godina, pa sad Brankica mora varikinom da mu ispira biografiju, onda više ni neko sa nadimkom Rakija nije bezbedan, a kamoli ja koga ne zovu ni po jednom piću“, obrazlaže pacijent.

„Sujetan kakav sam, odlučim da u tišini pustim Huberovo pismo, moleći boga da ga niko ne pročita do kraja, nameren da mu se uskoro na adekvatan način osvetim. Nije prošlo ni šest dana, puštam tekst o Vučićevoj rolci i zadovoljno trljam ruke, dok u sebi mislim: eto ti tvoji principi, nadam se da se tvoj pokojni kolega sad prevrće u grobu i da ćeš i ti uskoro s njim! Ali, ne lezi vraže, moja naslada je trajala kratko. Već naredni dan u Informeru komentarišu prilog o rolci, a izvesni Ištvan K. se – ni manje ni više – poziva upravo na Huberovo pismo i razgolićuje moju nameru...“ Na pitanje da pojasni o kome se radi, nastavlja: „Ištvan K. vam je negde na nivou Jozefa K. iz romana ’Proces’ i ’Zamak’, tragičan lik“, a zatim kao u transu, iskolačenih očiju uzvikuje: „Naprednjačka varijanta Mihalja Kertesa! Jer Ištvan K., to vam je isto što i Mihalj K., a meni idu na k. svi sa velikim K., baš kao i Darija K.“ Pacijent ističe da je pomenuti komentator u Informeru rekao i kako su bivši vlasnici konačno zažalili što su ga doveli na mesto glavnog urednika, te da je, kad je to pročitao, hteo da „pukne od muke“.

„Besno sam pozvao Hubera i rekao mu: ’Je l’ vidiš šta si uradio? Ti i tvoje usrano pismo! Sad moramo da se vadimo iz govana kako znamo i umemo, a tog drznika da diskreditujemo.’ Huber je slušao i cvileo. ’Sad ću da vidim da napišem žalbu Savetu za štampu protiv Informera, koji inače ignoriše i nikad ne odgovara Savetu, i reći ću da je ovaj gad sve izmislio i da takav tekst koji pominje ne postoji. Srediću sa našima, Skroz-Popunjenom i Čobovićem, ovim što po nalogu NUNS-a, a šatro ispred Asocijacije medija, odrađuje sve što treba, da zovu tebe i da im sve to potvrdiš, da li ti je jasno?’“

„On me pita kako da im potvrdi kad mogu da provere, a ja mu kažem da će ovo dvoje ubediti ostale da je stvar jasna i da nema šta da se proverava nešto što ne postoji ako nas dvojica kao kredibilni novinari tako kažemo. I nepunih mesec posle zaista tako i bi. Savet donosi odluku da je Informer prekršio kodekse jer nije proverio da li tekst koji komentator pominje postoji, a ja sladostrasno u Danasu u dva navrata prenosim njihove zaključke, reprizirajući istu vest, biberim naslove samo da bih napakostio Ištvanu K. i, ne objavljujući mu demanti, na sav glas vičem: povuci me sad za moj mali k.!“, kezi se subjekat.

Iznenada mu se izraz lica menja u sumoran. Ide iz krajnosti u krajnost. Pre dva dana primio tužbu od pomenutog komentatora za nanetu štetu. Tuženima se poručuje da će na sudu „propišati majčino mleko“ i „polizati ono što su uradili pred vascelim svetom“. Obuhvaćeni i pojedinci iz Saveta za štampu, jer u zapisniku sa sednice nisu naveli da su proverili postojanje „nepostojećeg teksta“. Ljuti na subjekta, krive ga i prete mu ne samo što će izbiti skandal jer je telo koje odlučuje o tome da li drugi krše kodekse novinara uhvaćeno da ih i samo krši, nego i što će se razotkriti uhodana praksa lažnog prijavljivanja koja je naduvavala statistiku o provladinim tabloidima kao žarištima neprofesionalizma. Shvatio da mu je najbezbednije da se na neko vreme izgubi, pa pobegao u Kliniku.

Tugaljivo sriče da je sramota za profesiju, jajoglava personifikacija neobrazovanja vredna prezira, koja se u vreme Vučićeve diktature dokopala iole školovanima da šefuje. Kaže da je puštao tekstove protiv svog najboljeg kolumniste, a posle govorio kako mu je žao što odlazi... Molim, dakle, Kolegijum da se izjasni da li je subjekat lud, glup ili „izuzetno opak, podmukao i neviđeno zao“, te shodno tome predloži terapiju ili drugu ustanovu. U slučaju da odluči da je sa pacijentom sve u redu, u dodatku prilažem obračun dosadašnjih troškova za stacionar.

dr Vesna Petrović-Jović a.k.a. Ruby

(informer.rs, 30.12.2021.)

* Ova hibridna polufikciona satira nema za cilj da vređa pojedince nego da kritikuje njihovu javnu delatnost i načne razobličavanje lažnog morala u tzv. profesionalnom novinarstvu. Sve što je napisano predstavlja citiranje ili oponašanje njihove javne reči i javnog delovanja.