Seksualna edukacija za one koji i dalje ne znaju šta je Draža Petrović

Vlaženje 1

U sredu, 5. januara, u rubrici Sport, objavio je najpre vest „Melburn podigao rampu Đokoviću“ da je najbolji svestki teniser dobio izuzeće i da može da učestvuje na Australijan openu. U članku se spekuliše koji bi mogli da budu razlozi izuzeća, a u jednom od antrfilea je reakcija Džejmija Marija, britanskog dubl tenisera, koji zaključuje da ga je ovaj dobio samo zato što je Novak Đoković.

Naredni broj: takođe na stranicama sporta izlazi naslov „Cirkus oko vize“, neupadljiv tekst bez posebnog preloma koji u ovakvim medijima po pravilu ukazuje na to da se iza scene traži interesni ugao. Tvrdnja da Novak nema validnu vizu, da navodno „nije popunio vizu koja uključuje medicinsko izuzeće“, bila je unapred pripremljena besmislica australijskih vlasti, što smo saznali istog dana na konferenciji porodice Đoković. Bila je smišljena samo da bi se u javnosti primile buduće optužbe kako bahati Novak umišlja da je poseban i da može da krši pravila koja važe za sve ostale.

Zato u vikend izdanju 8-9. januara stavlja naslovnu stranu „Slučaj Đoković – politička igra ili kršenje pravila“, a unutar broja naizmenično idu prilozi čas u korist, čas protiv Novaka. Na strani 2 uvodni komentar „Australijska sramota“, pa na duplerici 6-7, rubrika Tema, centralni članak „Australijanci s pravom besni na Novaka Đokovića“ i tik uz njega prelomljen prilog „U početku beše teniski turnir“, kao kritika organizatora australijskog gren slema. Centralni članak, međutim, već više govori o kovid situaciji u Australiji nego o samom Novaku, da bi se opravdala reakcija tamošnjih vlasti.

Deluje samo prividno da su sportske stranice imune na ovakav potez glavnog urednika. Dan uoči prvog suđenja izlazi članak koji kritikuje neoglašavanje direktora turnira „Tajli: Niko nije kriv, sve su laži“. Međutim, u broju posle Novakove pobede na sudu nastaje totalni haos: naslovnicu „Australijska drama će samo ojačati Đokovića“ u sekciji Tema na strani 7 prati članak „Uz pehare ’delio’ i korona virus“. Na narednoj strani komentar advokata Nedića „Deportacija bi imala nesagledive političke posledice“, a onda iza njega, u Dijalogu, strana 15, Nenad Kulačin piše „Srđane, ko je Srbija?“. Na zadnjoj strani kolumna Marka Vidojkovića „Priča o Ludom Noliju“, gde se kaže da će nam unuci najviše pamtiti Novaka po tome što je falsifikovao PCR test. Bila je to još jedna laž preuzeta iz stranih medija.

Od tog trenutka praktično više nema broja u kojem nije objavio nešto protiv najboljeg tenisera sveta. Sreda, 12. januar, kad su stigle prve kritike provladinih medija na neistine koje provlači i ukršta u svojim novinama, na strani 6 organizuje prvu žalopojku i brani se napadom „Slučaj Đoković koriste za politički obračun“. Onda šatro osuđuje vređanje Đokovića na australijskoj televiziji, da bi na strani 7 dao prostor hrvatskom piscu Anti Tomiću u intervjuu „Strašno je što se Novak nije vakcinisao i što širi gluposti“, pa celu stranu 12 Tomićevom zemljaku Borisu Dežuloviću da ponovi sumnje u PCR test, dok sa naredne članovi redakcije drže moralne pridike Novaku i poručuju mu „Vakciniši se, šampione“.

Otišao je korak dalje 14. januara i u Dijalogu pustio tekst nekog vajara koji je nemoralnog Novaka suprotstavio moralnoj gromadi Goranu Markoviću, a pored njega pismo izvesne profesorke novosadskog Medicinskog fakulteta u penziji, u kojem stoji da Novak „nema dobro vaspitanje, ponašanje i obrazovanje“, za razliku od Nadala i Federera koji su u poređenju sa njim gospoda. Dan kasnije, kad se saznalo da će najbolji teniser sveta opet morati na sud, novinari sportske rubrike na stranama 6 i 7 zalagali su se za „odbranu prava od politike“, a on je na strani 2 istovremeno pravio portret Novakovog oca Srđana „Prvoborac svojih ratova“ i na zadnjoj strani dodatka ismevao napore vlasti da se Novaku omoguće bolji uslovi pritvora, uz fotografiju premijerke Ane Brnabić kako telefonira sa sednice u Vladi Srbije i potpis: „Dragi Nole, zbog tebe sam spavala sa telefonom.“

Posle definitivne odluke o deportaciji, 17. januara, konačno je i sportska sekcija ugledala negativne tekstove, pa je na strani 22 osvanuo komentar „Đokoviću, izgubio si (se)“, u kojem se kaže da je ovaj događaj zasenio sve Novakove uspehe u karijeri, da će jedino po tome ostati upamćen i da treba da prekine da se bavi tenisom. Šest strana dalje, i Vidojković se ponovo oglašava na temu, piše pismo izvinjenja u Novakovo ime, kao da je ovom žao što je navodno falsifikovao PCR test i što je dozvolio da mu predsednik Aleksandar Vučić u bilo čemu pomaže. Sutradan, u članku „Novakov ’patriotizam’“, Zoran Ostojić napada simboliku najboljeg svetskog tenisera i dodaje kako to što je Novak imao urednu vizu uopšte nije bitno.

Safeta Biševac je na strani 5, u sekciji Društvo, 19. januara napisala da je Novak tražio „prečice“ i „očekivao poseban tretman“, ali je naišao na pravnu državu koja ga je zaustavila. Drugu polovinu teksta potrošila je na ubeđivanje Srba da zbog toga ne treba da mrze Australiju i njene građane jer iz nje dolaze i Mel Gibson, Rasel Krou, Hju Džekmen, Kejt Blanšet, Nikol Kidman, Kajli Minog, Nik Kejv i AC/DC. U Dijalogu se na strani 9 pojavio članak „O gospodinu Đokoviću i Karlu Marksu“ u kojem stoji da bogataš Novak ne može da bude simbol Srbije jer je Srbija pretežno siromašna. Narednih dana, Novaka će porediti sa šahistom i teoretičarem zavere Bobijem Fišerom, a njegovu deportaciju sa hapšenjem oca Štefi Graf zbog utaje poreza.

Nakon korisnih advokatskih analiza i konstatacije na TV B92 da je australijski ministar za imigracije Houk mogao imati dovoljno materijala da obrazloži odluku samo gledajući u priloge koje je glavni urednik naručivao i objavljivao u svom listu, bio je prinuđen da organizuje i drugu žalopojku još patetičnijeg naziva od prve: „Koriste Novaka Đokovića da okrive opoziciju i nezavisne medije“. Osetio je, ipak, da to nije ubedljivo, pa je već narednog dana, 24. januara, ekspresno dobio termin u vlogu korporativne sabraće sa Sport Kluba da kaže kako eto nije on protiv Novaka, da njegov Danas sve lepo i objektivno piše i bodri ga, a da su nevaljali tabloidi zapravo ti koji Novaka napadaju, šire laži o njemu i otežavaju mu poziciju!

Taj isti dan pustio je na strani 8 tekst „Novak nije Muhamed Ali“ i izvukao rečenicu: „Vaskolika mržnja prema Novaku zato što je Srbin ne postoji nigde na ovom svetu sem u srpskim glavama“, uprkos svedočenju brojnih medija o neprilikama koje su pojedinci, ne samo u Australiji, u vreme dešavanja u Melburnu, a i posle toga, imali samo zato što potiču iz Srbije. Kad je tužilaštvo 3. februara odbacilo prijave u vezi sa PCR testom, požurio je odmah da objavi prilog „Još nejasno da li se Novakovim testom manipulisalo“ ne bi li očajnički pokušao da produži život aferi o nemoralnom bogatašu kome je isto takva vlast sredila da ispuni uslove medicinskog izuzeća. A ono što je u tom članku još bilo okarakterisano kao „odličan predizborni potez“, Novakova poseta predsedniku, već sutra će po ustaljenoj proceduri u uvodniku biti dočekano na nož...

Vlaženje 2

Uz vest da je Ksenija Vučić, prva supruga predsednika Srbije, 29. januara iznenada preminula, mnogi mediji su u znak pijeteta na portalima i društvenim mrežama objavljivali ranije priloge, intervjue koje su radili sa njom i tsl. On je, međutim, učinio nešto drugo. Poznat po seriji omalovažavajućih tekstova o ženama u Vučićevom okruženju (Suzana Vasiljević, Vladanka Malović, Olivera Zekić, Ana Brnabić...), nije imao šta drugo, pa je, da bi podsetio ko je bila Ksenija Vučić, rešio da izvuče portret koji je pravio još 2020. povodom spora koji je protiv nje i Željka Mitrovića poveo kleroekstremista Mlađan Đorđević. Članak je bio sačinjen da bi se Ksenija prikazala kao izrazito negativna, bezosećajna žena koja uzdiže svoju decu, nipodaštava tuđu i bezuslovno brani bivšeg supruga iako ju je napustio, sa ciljem da to postane njena lična karta.

Pod ciničnim nazivom „Ksenija Vučić: Nesuđena prva dama Srbije“, tekst „o tome po čemu je bila poznata bivša supruga predsednika Srbije“ šerovao je na društvenim mrežama jedva dva sata otkako je objavljeno da je Ksenija preminula. Ubrzo je usledio niz negativnih komentara, ne samo Ksenijinih poštovalaca, nego i njegovih čitalaca, pa je brzo naredio da se post povuče (tekst je ostao), da bi u štampanom izdanju od ponedeljka, 31. januara, uputio „objašnjenje i izvinjenje“, gde je za grešku i nesmotrenost okrivio dežurnog urednika portala. Istovremeno, ponovio je da je članak objavio „kao podsetnik na biografiju Ksenije Vučić, a ne iz loše namere“, što, kad se poveže sa sadržajem teksta, zvuči još bezobraznije i dodao da je „zgrožen što ovu situaciju pojedinci koriste za politički obračun sa medijima“, što je u prevodu značilo da sledi žalopojka po već opisanom modelu i novo izbegavanje odgovornosti.

I zaista, kao što to svaki put biva, već sutradan je bio spremljen prilog na strani 6 u kojem će, verujući da skreće pažnju sa sebe, naslovom „Režimu i tabloidima ni smrt nije sveta“ onaj sa zlom namerom za tu istu zlu nameru sad optuživati drugog, baš kao što je radio kad je široj javnosti predočeno kako zloupotrebljava slučaj Novaka Đokovića. Namera izvinjenja tako je, dakle, za tili čas isparila jer nikada zapravo nije ni postojala. Ali ovoga puta, otišao je toliko daleko da je pri kraju članka mesto našla i rečenica: „Naši čitaoci i pažljivi pratioci medijske scene znaju da list Danas nikada nije vređao nikog iz porodice Vučić, a kamoli ’napadao’ decu, za šta nas konstantno optužuju“, uz tvrdnju da su oni koji tako misle u velikoj zabludi jer nemaju uvid u drugu stranu, tj. u ono što ovaj list uistinu piše.

Tako je, međutim, 12. juna 2020. ovaj list uistinu imao naslovnicu „Dokaz da mafija ima pristup vrhu države“ sa fotografijom Danila Vučića, starijeg predsednikovog sina, na kojoj se, van konteksta, pozdravlja sa ljudima na nekakvom skupu. Istu fotografiju, koja dodirnih tačaka sa povodom nema, upotrebio je i na strani 7 uz još direktniji natpis „Slika koja pokazuje da mafija ima pristup samom vrhu države“. A povod za pisanje bilo je tajno fotografisanje Danila u kafiću koji je u društvu prijatelja navijača pratio prenos večitog derbija, pa je preko jednog od njih uspostavljena „veza“ prvo do grupe „Janjičari“, a zatim i do Kavačkog klana. Ali pošto ta fotografija nije dovoljno zumirala Danila i nije slikana iz neposredne blizine, odlučio se da u opremi tekstova tako nonšalantno iskoristi sasvim drugu kako bi kriminalno targetiranje bilo što nedvosmislenije.

U vikend izdanju za 13-14. jun, na naslovnicu stavlja četiri manje fotografije sa raznih sportskih Danilovih druženja, uz natpis „Šta će predsednikov sin sa ’sumnjivima’?“, dok unutra, na stranicama 4-5 sledi još jedna klasična žalopojka zbog kritika neskrivenog postupka kriminalizacije i šablonski naslov „Napadaju medije da prikriju s kim je sedeo predsednikov sin“. Oliver Vujović iz paraorganizacije SEEMO, blizak NVO kartelu Verana Matića i Endrua Salivena, zaštitnika ćelije KRIK koja je dobila dojavu da slika Danila, pita se: „Da li je Ana Brnabić advokat sina predsednika Vučića ili predsednica vlade?“ Još dva dana, ukupno četiri broja uzastopno, varirao je temu između odbrane i napada naslovima „Vlast KRIK-u duguje izvinjenje, a ne pretnje“ i „Službe bile dužne da obaveste predsednika s kim mu se sin druži“, da bi ovom drugom na putu do naslovnice promenio značenje i dao novo: „Predsednik je znao s kim mu se sin druži“.

Više od godinu dana kasnije, 22. oktobra 2021, da bi odbranio svoju novinarku Safetu Biševac, onu koja će iznositi i laži o Đokoviću, koja je sad kao svoje preuzela stavove iz saopštenja Demokratske stranke od 19. oktobra da bi trebalo proveriti Danilove finansije jer je učestvovao u prikupljanju novca za Kapetana Dragana, uzima istu vankontekstualnu Danilovu sliku i sastavlja stigmatičnu naslovnicu „Zašto je postalo opasno reći ime Danila Vučića?“. Posle četiri dana, u Dijalogu pušta tekst Kulačina „Danilo nije kriv“, gde se praktično nameće da je otac kriv što je sin takav kakav jeste, a 28. oktobra na strani 6 u rubrici Društvo nalaže članak „Danilo Vučić pod policijskom rotacijom na utakmicu“, premda je godinama unazad poznato da članovi porodice Vučić još od 2012. spadaju u zakonom štićena lica i da ih štite pripadnici specijalnog obezbeđenja „Kobre“.

Za vikend izdanje 30-31. oktobra maliciozno je upoređivao i na silu se trudio da izjednači Danila sa sinom bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, iz čega je na strani 5 u rubrici Politika proistekao prilog „Nema sličnosti između Marka nekad i Danila sad“, prelomljen samo sa fotografijom Marka Miloševića iz devedesetih da bi se ipak svima što bolje urezala kad pomisle na Danila. A nakon što je u javnosti objavljena zapanjujuća lista javnih ličnosti iz politike, kulture, novinarstva, sporta i estrade, kojima je iz čistog političkog hira u proteklom periodu bio zabranjen ulazak u Crnu Goru, zajahao je temu i u ponedeljak, 8. novembra, lansirao naslov „Crnoj Gori smetala ’povezanost Danila Vučića sa kriminalnim strukturama’“, a na naslovnici „Danilo Vučić u Crnoj Gori imao ’sumnjive kontakte’“.

Već za sutrašnje izdanje imao je pripremljen odgovor na to što je premijerka Brnabić te naslove u „Ćirilici“ prikazala kao očite primere kriminalizacije, braneći se sad kako „Srbija ima pravo da zna šta radi punoletni sin predsednika Srbije“. Nepun mesec posle toga, 2. decembra, preneo je lažnu vest, koju je u Srbiji opet aktuelizovala ćelija KRIK, da je Danilo menadžer fudbalera Dušana Vlahovića i da je zbog toga što je navodno tražio previše novca propao produžetak ugovora sa Fiorentinom. Na naslovnici je pisalo „Da li je Danilo Vučić menadžer bez licence?“, a na strani 27 rubrike Sport „Visoka provizija srušila ugovor?“. Sve ovo samo je mali deo onog što je od 2016. pisao o sinu predsednika Srbije.

Orgazam

Ako smo pomislili da nema goreg načina do da neko ovako brutalno potcenjuje pamet i ruga se sopstvenoj publici, onda se spremimo za ono što sledi, jer ne samo da je taj neko imao obraza da tu publiku laže i obmanjuje, već ju je doslovno i potkradao i pljačkao. Naime, sredinom januara 2021. pokrenuo je agresivniju kampanju kojom je ubeđivao čitaoce da se pretplate na list koji uređuje i učlane se u tzv. klub čitalaca. Tako je prvo u opticaj puštena ilustracija motorizovanog raznosača uz slogan „Dostavljamo činjenice svakog dana“, ali je ona vrlo brzo zamenjena jednom drugom koja je po svim kriterijumima predstavljala više apel nego reklamu.

Opremljenog motoristu smenila je kataklizmična ilustracija ruke davljenika u moru koja vapi za spasenjem, tj. za novčanim sredstvima, uz natpis „Pomozi da činjenice isplivaju na površinu“. Čak je za te potrebe snimljen i kratak video skeč čoveka u vodi koji je na izdisaju, a list je dodatno igrao na kartu nepravde i sebe opisivao kao profesionalni medij koji je na ivici da propadne, dok oni neprofesionalni („tabloidi“) navodno ne znaju šta će s novcem. I dok su naivni čitaoci, osim što su i dan-danas uvereni da se taj list zaista bavi činjenicama, poverovali u ovu predstavu i mahom uplaćivali svoj novac redakciji, iza kulisa su se paralelno s tim odigravali tajni pregovori oko preuzimanja tog lista od strane jedne od najbogatijih regionalnih kompanija, Junajted grupe.

Stvar je na kraju toliko izmakla kontroli i izgubila se u nasladi da je na dan kada je objavio vest da je list kupljen, na vikend naslovnici 6-7. marta 2021. samo par centimetara od te vesti i dalje stajao slogan em patetične, em licemerne „reklame“ sa rukom u moru. I ostaće tu do 18. marta, sve dok je ne budu zamenili slogani „Sveže iz uredništva“ i „Istina je gorka, ali zdrava“.

Vaistinu pičkasta.