Smernice za izmene i dopune medijskih zakona zbog zloupotrebe Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji

Predsednici Vlade Srbije, Ani Brnabić
Ministru za informisanje i telekomunikacije, Mihailu Jovanoviću

Činjenično stanje

ČINJENICA 1: Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji obavezuje na prihvatanje legislativnih isprava i dozvola države u kojoj je televizija registrovana i omogućava neometan rad televizije u drugoj državi bez neophodnih isprava i dozvola u njoj. Zbog toga je u konvenciji emitovanje i reemitovanje signala definisano kao istovremeno, što ima svojih prednosti na jedinstvenom i jurisdisdikciono unifikovanom prostoru Evropske unije. Srbija je, međutim, prihvatila Konvenciju iako nije članica Evropske unije.

Posledica 1: Prihvatanjem Konvencije, Srbija je prihvatila nadležnost regulatora druge države, pa samim tim i nadležnost druge države u odlučivanju o pravnim stvarima koje se tiču prava za koje je regulator nadležan, medijskog prava. Ukoliko je fizičko ili pravno lice oštećeno sadržajem koje je proizvela prekogranična televizija, pravnu zaštitu u oblasti medijskog prava može da potraži isključivo u institucijama država Evropske unije. Zakon o javnom informisanju i medijima, kao stožer medijskog prava u Srbiji, ograničen je na medije registrovane u domaćem Registru medija i ne odnosi se na prekograničnu televiziju jer se na nju odnosi zakon države nadležnog regulatora.

Posledica 2: Ovo prekograničnu televiziju na terenu države Srbije stavlja u povlašćen položaj u odnosu na bilo koju drugu televiziju koja je u nadležnosti domaćeg regulatora i u bitnom otežava zaštitu prava oštećenih fizičkih i pravnih lica u Srbiji, koja najčešće odustaju od zaštite svojih prava u inostranstvu. Sa druge strane, i bez reciprociteta, vlasnici prekograničnih televizija neometano mogu da zaštite svoja i prava svojih televizija u inostranstvu ukoliko ih oštete fizička ili pravna lica u Srbiji (videti presudu švajcarskog suda u slučaju Dragan Šolak protiv Pinka, Studija B i Informera).

Posledica 3: Činjenica da prekogranična televizija ne može odgovarati prema domaćim propisima iz oblasti medijskog prava i shodno tome, nema nijednu osuđujuću presudu protiv sebe u Srbiji može dovesti do pogrešnog zaključka da u odnosu na televizije koje su registrovane kod domaćeg regulatora proizvodi nedvosmisleno profesionalniji i etičniji sadržaj. Zloupotrebljavajući ovu posledicu usvajanja Konvencije, Junajted grupa za glavnu marketinšku strategiju sa predumišljajem bira da svoje prekogranične televizije od osnivanja brendira i domaćoj javnosti neistinito predstavi upravo kao jedine profesionalne, nezavisne i slobodne medije u Srbiji.

ČINJENICA 2: Na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji u Srbiji se pozivaju isključivo televizije Junajted grupe. Ova kompanija svoj kompletan asortiman televizija koje producira, preko kablovskog distributera koji poseduje, vezuje za Konvenciju, što svaku od njih formalno-pravno u Srbiji čini reemiterom, iako im se sva infrastruktura i svi zaposleni nalaze u Srbiji. Registrovane kod prekograničnog regulatora, ove televizije, isprave i dozvole, pa samim tim i obaveze vuku od registratora strane države, na osnovu čega prema Konvenciji automatski stiču prava kao i svaka druga televizija koja je u Srbiji registrovana kao emiter.

Posledica 1: S obzirom na to da rade u Srbiji, da im se sva infrastruktura koju koriste za obavljanje svakodnevne delatnosti nalazi u Srbiji i da im se poslovna rutina ni po čemu bitnom ne razlikuje od rutine kolega zaposlenih na televizijama registrovanim kod regulatora u Srbiji, zaposlene na televizijama Junajted grupe u praksi uopšte ne dotiče činjenica da rade na prekograničnoj televiziji. To znači da je odluka kompanije da sve televizije iz asortimana veže za Konvenciju doneta isključivo radi formalno-pravnih posledica koje takva odluka proizvodi. Ako bi kompanija sutra odlučila ili bila primorana da status prekogranične televizije zameni statusom televizije registrovane kod domaćeg regulatora, zaposleni ne bi osetili apsolutno nikakvu promenu (videti sa kakvom je lakoćom televizija N1 BIH odbacila status prekogranične televizije kada joj je dodeljen status nacionalnog emitera).

Posledica 2: Prekogranične televizije Junajted grupe predstavljaju da imaju sedište u državi članici Evropske unije i da odluke o poslovnim planovima navodno donose u toj zemlji (Luksemburgu). U članu 5 stav 3 dela Konvencije „Dužnosti država ugovornica sa čijih se teritorija vrši emitovanje“, sedište prekogranične televizije određuje se spram toga u kojoj državi radi značajan deo radne snage na poslovima radiodifuznog emitovanja. S obzirom na činjenicu da se u slučaju prekograničnih televizija Junajted grupe značajan deo radne snage koja radi na tim poslovima ne nalazi u Luksemburgu (sedište regulatora), niti u Sloveniji (sedište emitera) već u Srbiji, iz Konvencije se ne može iščitati opravdani kriterijum po kojem je država Evropske unije određena kao emiter.

Posledica 3: Premda je Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji usvojen 2009, njegova primena počinje tek izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima 2014. godine. Članovi 73 i 74 prekograničnim televizijama omogućavaju pružanje medijskih usluga bez ikakvih prethodnih dozvola ili odobrenja koje televizije upisane kod domaćeg regulatora (REM) moraju da pribave. Time je domaći zakon ustupio prekograničnim televizijama sva prava, a regulatornu ulogu kontrole ispunjavanja obaveza proisteklih iz tih prava prepustio stranom regulatoru i proglasio se nenadležnim. To je 2022. godine dovelo do situacije da su prekogranične televizije Junajted grupe neometano konkurisale za nacionalnog emitera u državi Srbiji u kojoj formalno-pravno sadržaj ne emituju. Paradoks je još veći kad se uzme u obzir da se u samoj Konvenciji, na koju se prekogranične televizije pozivaju, članom 5 stav 4a ističe da im frekvenciju može dodeliti samo država ugovornica sa čije teritorije se vrši emitovanje, što znači da jedan status potire drugi (videti opet slučaj statusne promene N1 BIH po dobijanju frekvencije).

ČINJENICA 3: Konvencija se ni na koji način ne odnosi na vlasništvo televizija, što ne treba brkati, već na nadležnost regulatora i legislative, tj. da regulator i propisi države u kojoj se televizija emituje imaju supremaciju nad legislativom države u kojoj se televizija reemituje jer se Konvencijom pretpostavlja poštovanje standarda i obaveza koje nameće nadležni regulator. Medijski zakoni u Srbiji, međutim, napisani su na način da se isključivo primenjuju na televizije i medije koji su zavedeni kod domaćeg regulatora.

Posledica 1: Pitanje vlasništva televizija (krajnji vlasnik) nema nikakve veze sa tim u kojoj državi je ta televizija kod regulatora registrovana jer su to dve odvojene stvari. Npr. televizije B92 i Prva su donedavno imale stranog vlasnika, ali su uredno bile registrovane kod domaćeg regulatora, poput što su to danas televizije Euronews Serbia ili Bloomberg Adria. Termin prekogranična televizija nije isto što i strana televizija, jer upućuje samo na činjenicu da se mesto nadležnog regulatora nalazi u inostranstvu. Međutim, jedino su televizije Junajted grupe, od onih koje pružaju medijske usluge u Srbiji i emituju program na srpskom jeziku, registrovane kod stranog regulatora.

Posledica 2: Pošto je izmenama i dopunama članova 73 i 74 Zakona o elektronskim medijima televizijama Junajted grupe omogućeno pružanje medijskih usluga bez prethodnih dozvola i odobrenja, za čije izdavanje je zadužen nadležni regulator, te televizije nisu upisane u Registar medijskih usluga preko kojeg po istom zakonu domaći regulator (REM) ostvaruje nadležnosti. Član 46 stav 2 pokazuje da domaći regulator televizijama Junajted grupe ne može izreći nijednu kaznenu meru ako se sa tim ne saglasi regulator u inostranstvu. Dosadašnji pokušaji domaćeg regulatora da izrekne kaznene mere ovim televizijama završili su na način da nadležni regulator u Luksemburgu ni na jedan nije reagovao ili ga nije odobrio.

Posledica 3: Članovi 29 i 30 Zakona o javnom informisanju i medijima svedoče o tome da se ovaj zakon primenjuje i da kao medije prepoznaje samo ona sredstva javnog informisanja koja se registruju u Registru medija, ne pripisujući striktnu obavezu nijednom sredstvu javnog informisanja da to učini. Ovo implicira da je bilo kom sredstvu javnog informisanja u Srbiji, koje želi da izbegne jurisdikciju ovog zakona, dovoljno da se jednostavno ne registruje u Registru medija. Televizije Junajted grupe, koje su deo zaokruženog sistema koji poseduje distributera (SBB kablovske mreže), firme za prodaju reklamnog prostora (CAS Media, Direct Media) i iza kojeg stoji bogati strani investicioni fond, odnosno čija egzistencija nije ugrožena posledicama neupisivanja u Registar medija iz člana 44 (bez prava na projektno sufinansiranje i oglašavanje javnih preduzeća i državnih institucija), zahvaljujući suviše labavoj i relativizatorskoj definiciji pojma medija u zakonu ne pronalaze nikakav razlog da budu pod njegovom jurisdikcijom sve i da u Srbiji nemaju status prekograničnih televizija.

Smernice za izmene zakona

ZAKLJUČAK 1: Sve navedene činjenice i posledice, izuzev Posledice 3 u delu Činjenica 3, pa samim tim i zloupotrebe, direktno ili indirektno proističu iz prihvatanja Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji od strane države Srbije, odnosno usvajanja Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji 2009. i njegove primene od izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima 2014. godine.

Smernica 1: Budući da Posledice 1 i 2 u delu Činjenica 1 ne mogu biti prevladane, te problemi koji proizilaze iz njih razrešeni sve dok Srbija ne postane punopravna članica Evropske unije i ne dođe do unifikacije jurisdikcionog prostora, kao i da Junajted grupa u svim navedenim posledicama, izuzev Posledice 3 u delu Činjenica 3, eksploatiše i zloupotrebljava okolnost da Srbija još nije članica Evropske unije, a najdirektnije u Posledici 3 dela Činjenica 1, predlaže se momentalna suspenzija primene Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji do trenutka kada Srbija postane punopravna članica Evropske unije, i to dodavanjem stava u članu 74 Zakona o elektronskim medijima: „Odredbe iz Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji primenjivaće se od momenta kada država Srbija postane punopravna članica Evropske unije.“ Usvajanjem ovog predloga suspenduje se mogućnost rada prekograničnih televizija u Srbiji, što znači da će Junajted grupa, ako želi da nastavi da emituje eletronski sadržaj, biti primorana da svoje televizije registruje kod domaćeg regulatora (REM) u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, što će dalje okončati njihov povlašćeni položaj u odnosu na druge televizije i izjednačiti ih sa njima ne samo po pravima kao do sada, nego i po obavezama koje slede iz tog zakona.

Smernica 2: Budući da je definicija pojma medija u Zakonu o javnom informisanju i medijima određena isključivo u zavisnosti od toga da li je sredstvo javnog informisanja registrovano u Registru medija i da se samo ukoliko je registrovano zakon na njemu primenjuje i tretira ga kao medij, neophodno je u zakonu koji je stožer medijskog prava uvesti uslov obavezne registracije kako se zaokruženi sistemi poput Junajted grupe, u smislu Posledice 3 iz dela Činjenica 3, ne bi našli van njegove jurisdikcije. Zbog toga se po stavu 2 člana 29 predlaže uvođenje stava: „Televizijski ili radio program koji se emituje terestrijalno ili je deo asortimana distributera (kablovskog ili nekog drugog operatora) ili se emituje putem striming platforme na internetu, a koji se potpuno ili delimično proizvodi u Srbiji, u obavezi je da se registruje u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.“ Tek usvajanjem ovog i predloga obuhvaćenog Smernicom 1 ovog Zaključka uspostavlja se puna nadležnost Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima nad televizijama Junajted grupe, a time i mehanizam odgovornosti prema građanima i institucijama države Srbije kakav važi i za sve druge televizije. Obe smernice poštuju načelo minimalnih intervencija, ne menjaju postojeći tekst zakona nego ga samo dopunjuju.

ZAKLJUČAK 2: Država Srbija trebalo bi da donese odluku da li, u periodu pošto usvoji smernice iz Zaključka 1, i dalje želi da ima status ugovornice Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, s obzirom na predočene činjenice i posledice, kao i na celokupno iskustvo koje ima sa televizijama Junajted grupe od kada je započela primena Konvencije.

Smernica 1: Ukoliko država Srbija u periodu posle izmena i dopuna medijskih zakona u nekom trenutku odluči da više ne želi da bude ugovornica Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, trebalo bi u skladu sa članom 33 stav 1 Konvencije da uputi pisano obaveštenje Generalnom sekretaru Savetu Evrope o otkazivanju Konvencije. Po stavu 2 istog člana otkazivanje će bez drugih posledica po Srbiju stupiti na snagu šest meseci od momenta kada Generalni sekretar Saveta Evrope primi obaveštenje o otkazivanju. Pošto otkazivanje stupi na snagu, potrebno je iz Zakona o elektronskim medijima obrisati sve odredbe koje su bile rezultat prihvatanja Konvencije, uključujući i stav u članu 74 dodat na osnovu smernice 1 Zaključka 1 ovog dokumenta.

Smernica 2: Država Srbija trebalo bi što pre posle izmena i dopuna medijskih zakona da osnuje specijalno radno telo u saradnji sa nadležnim javnim tužilaštvom i formira predmet u vezi sa Junajted grupom, sa ciljem da se utvrdi da li je u osnivanju i radu njenih prekograničnih televizija, time i u zloupotrebama prava datih Konvencijom, od trenutka kada je otpočela njena primena u Srbiji, bilo elemenata krivičnog dela, odnosno da li su te televizije osnovane u cilju izbegavanja zakona u oblastima koje su bile pokrivene Konvencijom koji bi se odnosili na njih da su se nalazile pod jurisdikcijom države Srbije (što čak i Konvencija u članu 24 bis, stav 1 prepoznaje kao zloupotrebu), na šta upućuju činjenice i posledice iz ovog dokumenta.

U Beogradu, 3. marta 2023.

(Srpski telegraf, 08.03.2023.)