Filadelfija

Poštovana g-đo Gligorijević,

Molio bih vas da mi objasnite kako jedan medij ulazi u nekakve institucije? Da li je Vreme u nekoj državnoj instituciji? Ili ste samo finansirani od interesnih krugova koji su povezani sa političkim strankama za koje nisu glasali saradnici Peščanika (među njima i ja lično)? Dakle, da li vi g-đo Gligorijević iz medija Vreme negodujete zato što medij Peščanik ne želi da uđe ni u kakvu državnu instituciju? I šta bi to predstavljalo, da možda nužno moramo da glasamo za nekog na izborima, da propagiramo izbor koji zapravo ne postoji? Ako je tako, onda se plašim da nešto opasno nije u redu u vašoj misli, ili je suprotno, sve savršeno u redu jer samo agitujete za poslovne interese vaših finansijera, koji su istovremeno i finansijeri stranaka za koje mi nismo hteli da glasamo.

Takođe, molio bih vas najlepše da mi objasnite kako je to jedan medij koji ima sajt na koji svako može da pristupi, radio emisiju koju svako može da sluša, odlučio da se zatvori u sebe? Šta je tu zatvoreno, osim ako ne mislite na to da smo zatvoreni samo zato što trenutno ne vidimo nikakav izbor u Srbiji? Da li onda Vreme nije zatvoreno zato što smatra da izbora ima? Zašto nam spočitavate zatvorenost ako želimo da razmišljamo na način da u Srbiji trenutno nema nikakvog izbora? Zašto mislite da je to defetizam, a ne realna kritika srpske političke scene? Da li ste vi, g-đo Gligorijević sve samo ne defetista zato što se uprkos svemu trudite da glasate za nekog na izborima? Otkad je postalo za osudu (kakvu vi i vaše kolege Pančić, Milenković i sl. sprovodite) ne glasati ni za koga i javno izraziti takvo mišljenje? Zašto se ljutite na Peščanik kada je kritična masa ljudi koji isto tako misle tolika da na izborima može da dovede do toga da vlast koju ste priželjkivali ne bude izabrana? Imam utisak da ceo vaš tekst (ne samo ovaj) ne želi ništa drugo nego posrnuće ovakvom mišljenju. Zato vas pitam, zašto vi kao novinar priželjkujete kraj jednom mediju kao što je Peščanik? Kakvih vi razloga imate da toliko mrzite nas koji pišemo potpuno slobodno i samostalno, bez ikakve nadoknade, bez ičijeg tutorstva, samo iz želje da i naš glas možda neko sasluša, vi koja takođe pišete za neki medij, ako to nisu razlozi interesno-političke prirode?

Primetili ste koliko je bilo veliko interesovanje za tribinu Peščanika, i tako je bilo mnogo puta. Kao saradnik medija čiji kraj procenjujete i priželjkujete, mogu samo da vam kažem da se delovanje Peščanika svodi na delovanje kakvo očekuje i svaki drugi medij – na to da nas neko prati, čita, sluša, razmišlja o stvarima o kojima govorimo, pa bio on običan građanin, ili neko u državnoj instituciji ili vrhu vlasti. A verujte mi, ima ih svuda. To je sasvim dovoljno i štaviše odlično. Vaš lako uočljivi višak mržnje (na onu elementarnu ne mislim) samo pokazuje da vrlo dobro znate koliko nas ljudi slušaju i čitaju, koliko ljudi počinje da dovodi u pitanje stvari u koje je možda slepo verovalo. Da li neki od nas samostalnih pojedinaca rade u nekakvim državnim institucijama, to je individualna stvar. Da li će se neki od nas samostalno organizovati u nekakve radne grupe, to takođe nije stvar medija Peščanik. Ali zašto biste onda vi taj medij terali u institucije i bili protiv toga da budemo najbolji kritički medij kakav smo oduvek bili? Kako to uopšte zamišljate da jedan medij ulazi u institucije, ili možda, kao i Miljenko Dereta, radije mislite da je Peščanik nekakva nevladina organizacija? O čemu se tu radi?

Vidim da vam nije jasno ni zašto se na tribini govorilo o kraju jedne epohe. Dozvolite mi da vam objasnim. Ta tema dolazi odatle što nepostojanje izbora na političkoj sceni, tj. preciznije, scena laži da izbor zapravo postoji zahteva jednu novu kritičku afirmaciju, jedan novi okvir za delovanje svih nas koji razmišljamo i pišemo za Peščanik. Ta nova metoda ne gaji više nikakve simpatije prema nekakvim simboličkim označiteljima, ispražnjenim simbolima demokratije, nacionalizma i dr. Ona više ne može da robuje ubeđenjima od ranije, jer ta ubeđenja više nemaju nikakvog pokrića, kako u realnosti, tako ni i u našim glavama. To znači da naš kritički jezik, bilo u emisiji ili u tekstovima mora uzeti jednu novu formu, koja sigurno nije nikakav žal za izgubljenim vremenom koji vi gđo. Gligorijević i vaše kolege osećate, naime, ne znajući više za šta ste se to svih ovih godina borili. Tribina o novoj epohi govori upravo o tome da smo mi koji smo saradnici Peščanika prvi podvukli liniju i da nikakvog smisla nema da delujemo onako kako to činite npr. vi koji to niste, ili vam poslovni interesi to ne dozvoljavaju da učinite.

Pošto smatram da su tendencioznost i malicioznost toliko očigledni u vašem tekstu (kao i tekstu Jelene Milić na blogu Blica, takođe partijskog agitatora), još jednom ću zatražiti od vas sledeće – molim vas, objasnite mi vaše osude ako umete ali, kako bi rekao Denzel Vašington u filmu Filadelfija – da to bude jasno i šestogodišnjaku, baš onako kao što je jasno sve ovo o čemu govorim ja.

Srdačan pozdrav,
Ištvan Kaić

Ovaj tekst je odbijen u nedeljniku Vreme.

(Peščanik, 6.12.2012.)