Foto: Oksana Toskić

PREMIJERI ZA BRISANJE: Sadizam jedne Splićanke

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Druga kriminalizacija premijera Vučića u Slobodnoj Dalmaciji datumski prethodi prvoj i takođe je vrši lice koje iz Srbije dolazi u Hrvatsku da bi obavilo intervju, iako je rođena Splićanka – istoričarka Branka Prpa, bivša direktorka Arhiva Beograda, koja se u medijima godinama predstavlja kao „nevenčana supruga“ Slavka Ćuruvije i koja je onesvešćena udarcem pištolja u glavu prilikom ubistva urednika tadašnjeg tabloida Dnevni telegraf, 11. aprila 1999. godine. Ovaj postupak se sastoji u tome što Prpa na nekoliko mesta u intervjuu optužuje Vučića da je učestvovao u tom ubistvu, bez posebnog pojašnjenja da li misli figurativno, na političku odgovornost zbog toga što je u vreme ubistva današnji premijer bio ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića i time deo Miloševićevog režima, ili da je bukvalno bio umešan, da je organizovao, doprineo ili imao bilo kakva saznanja da će do tog ubistva doći. Pošto su namerno korištene ovako nekonkretne formulacije, koje mogu dvosmisleno da se razumeju, urednik ovog glasila ponovo presuđuje i intervjuu od 25. januara 2014. godine, takođe u jeku predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, daje naslov „Branka Prpa: Aleksandar Vučić sudjelovao je u ubojstvu Slavka Ćuruvije“.

Za premet u značenju, tj. za skok do toga da se neko optuži za izvršenje najtežeg krivičnog dela, koristi se tadašnja atmosfera koja je prouzrokovana ozloglašenim Zakonom o javnom informisanju, a s tim i rigorozna kontrola i kažnjavanje kroz koje su opozicioni mediji prolazili, pa se činjenica da je Vučić bio tadašnji resorni ministar i medijski pritisak koji je trpeo Dnevni telegraf pogrešno izjednačavaju s motivom da se počini ili naredi ubistvo.[1] Istovremeno se pod tepih stavlja pitanje koliko je Vučić u to vreme uopšte mogao da utiče na odluke da se donese jedan takav drakonski zakon, koji Prpa (po istom principu po kojem je za Stevana Dojčinovića u kući za proizvodnju afera KRIK i medije povezane s Tužilaštvom Rodoljub Radulović morao postati „narko-bos“, iako je pre toga to označeno važilo uglavnom za Šarića) po prvi put naziva „Vučićevim zakonom“. Zašto? Zato što dobropoznati kolokvijalni naziv u stvari glasi „Šešeljev zakon“ i što bi se navođenjem ovog označitelja sugerisalo ko zaista stoji iza Zakona, pa se to više ne uklapa u model manipulacije koji Prpa i Dojčinović uzajamno dele, niti u prvobitnu nameru – da se sve centrira na Aleksandra Vučića, sasvim slučajno, baš tri meseca pre no što će postati premijer Srbije.

Na tribini koju su u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) Borke Pavićević, još jednog lica koje sebe doživljava kao arhineprijatelja aktuelnog režima, zajedno organizovali NUNS i Demokratska stranka, gde su 24. februara 2014. godine, bledo kopirajući podgoričku izložbu „Riječ, slika i neprijatelj“ iz novembra 2013, visile naslovne strane o tadašnjem predsedniku te stranke Draganu Đilasu iz tabloida Kurir, Branka Prpa napomenula je da je Vučić tvrdio ne samo da nije imao veze s ubistvom već i da je medijska hajka koja se vodila protiv Ćuruvije lično tekla mimo njegovog znanja, kada je pozvao telefonom novinarku Telegrafa da joj kaže da nikakve veze nema s tekstom „Ćuruvija dočekao NATO bombe“ iz Ekspres politike, njegovim čitanjem u „Dnevniku 2“ RTS-a i da je to bila greška koja se neće ponoviti – ali je to što je rekla zatim prokomentarisala rečima da ne veruje ni u šta što Vučić kaže, jer on „iskreno laže“.[2] Kampanja koja je najpre započela diskreditacijom Komisije za rasvetljavanje ubistva novinara, koja je i dovela do toga da optužnica posle 15 godina bude podignuta, a potom i do njenih rezultata, razotkrila je manje-više neformalno povezanu mrežu medijskih radnika i kvaziintelektualaca, koju su, pored Prpe, činili i Vesna Pešić, Vesna Rakić Vodinelić, NUNS i Vukašin Obradović, Blic i Tamara Spaić, Danas i Nikola Tomić, Radio Slobodna Evropa i Branka Mihajlović, Autonomija i Miloš Vasić, Tatjana Tagirov, Tamara Nikčević, Predrag Popović, Milovan Brkić, Vladan Dinić, Ratko Femić, Nadežda Gaće, Gordana Suša i mnogi drugi.[3]

Svi oni ujedinili su se oko vodećih delova iz Prpinog intervjua: „Ta inverzija, da istim ljudima koji su sudjelovali u Slavkovu ubojstvu ja sada trebam biti zahvalna što su omogućili procesuiranje tog ubojstva, to je perverzno. [...] To pitanje odgovornosti i suočenja s realnom prošlošću je jedna od ključnih stvari i zato se današnji potpredsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ne može izvinjavati što smo 14 godina čekali procesuiranje Slavkova ubojstva, nego zato što je sudjelovao u tom ubojstvu.“ Cilj ovakvog združenog poduhvata bio je da se munjevito odbrani simbolički status označitelja Branka Prpa, sklepan nakon ubistva i tako negovan godinama, u čijem je označenom stajalo da je ona, zbog toga što se našla na mestu zločina, jedina koja polaže prava da govori o čitavom slučaju, kao i o Ćuruviji uopšte i svemu što je ostavio iza sebe. Jelena i Rade Ćuruvija, deca pokojnog novinara, o ovom sramotnom poduhvatu govorili su još 2007. godine u intervjuu za Reviju 92, čije je delove 1. februara te godine preneo Kurir: „Sedmogodišnje uporno predstavljanje Prpe kao supruge, nevenčane supruge, pa čak i udovice, podseća na neku vrstu strategije. Postavlja se pitanje, zašto osoba, koju sedam godina lažno predstavljaju, nije to nijednog momenta demantovala. Sve što je trebalo da uradi jeste da pozove par urednika, zamoli ih da je tako ne predstavljaju, objasni im da to nije istina i nije fer prema porodici, koja je ostala iza njihovog kolege.“[4] Branka Prpa u procesu suđenja ubicama Slavka Ćuruvije učestvuje kao svedok advokata odbrane optuženih.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj