Foto: Oksana Toskić

KAD PORASTEM BIĆU NOVINAR: To su srca dva...

<< Nazad na sadržaj
  < Prethodno
     Sledeće >

Kada je u pitanju biznismen Miroslav Mišković, 26. januara 2016. godine u 14.44 sati N1 senzacionalno objavljuje potpuno netačnu vest koju su plasirali advokati odbrane da je Ustavni sud Srbije proglasio „neustavnim rešenje o pritvoru, koje je bilo osnov za donošenje odluke o jemstvu kao zameni za pritvor“, te da odbrana traži da se njenom klijentu sada vrati 12 miliona evra koje je dao kao jemstvo.[1] Ovakva interpretacija rezultat je pogrešnog zaključka usvajanja žalbe Miškovićevih branilaca od 21. januara, koja se ne odnosi na kompletan pritvor tog lica, već samo na poslednji period, koji se tiče odluke o produženju pritvora o kojoj se u žalbi govori. To istog dana kada N1 objavljuje lažnu vest objašnjava i sam Ustavni sud: „Sud je svojom Odlukom samo utvrdio da je do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na ograničeno trajanje pritvora došlo time što obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži dovoljne razloge za odluku o produženju mere pritvora“, da bi se zatim nadovezao i na deo o jemstvu koji su advokati iskoristili da umetnu: „Sporno rešenje nije poništeno, niti Odluka Ustavnog suda može biti osnov za osporavanje drugih odluka krivičnog suda donetih u istom postupku.“[2]

Demanti Ustavnog suda N1 prenosi tek uveče u 20.22 časova, dakle, posle najgledanijih informativnih blokova na svom programu; ovaj dezinformativni interval, koji traje nešto manje od šest sati, sasvim je dovoljan šlagvort svima onima koji su ubeđeni da je proces protiv najvećeg srpskog tajkuna politički montiran, a među njima i kolumnistkinji Politike Danici Popović, jednom od aktera u aferi „Plagijati“, supruzi Borisa Begovića, jednog od svojevremenih članova ekspertskog tima za satanizaciju Stanka Subotića. Ona 4. februara, u apokaliptičnom i „narodskim“ jezikom (ženski analogon Miloša Vasića) napisanom tekstu „Kupim prnje ako ne bude bolje“, u kojem se iznose neistine iz ranijih afera i produžava kampanja koju u to vreme u Kuriru vodi Ratko Femić, prepunom naprasno izniklih oproštajnih pisama pojedinaca na društvenim mrežama, koji, sudeći prema sadržaju, dižu ruke od države i zbog političke situacije i represivne, kriminalne vlasti odlaze u inostranstvo[3] – između ostalog piše: „Ako postoji dno ispod dna, na kome obitava naše nezavisno sudstvo, ono je probijeno onda kada je jedan sudija smenjen jer je Miškoviću vratio pasoš, što se nekome u vrhu nije dopalo. Da bi danas isti taj Mišković tužio državu da mu vrati 12 miliona evra koje su mu uzeli za kauciju, a neustavno su ga držali u pritvoru. I treba da mu vrate, naravno. I to da mu vrate od penzija, koje je premijer takođe obećao da nikad neće smanjivati.“ Mimo činjenice što Danici Popović demanti Ustavnog suda, objavljen nedelju dana pre nego što će napisati tekst, ništa ne znači, jer se zbog takvih kao ona prilog televizije N1 i pravi, ovaj komentar u Politici pokazuje koliko jače uvek odjekne prva u odnosu na drugu vest koja tu prvu u potpunosti osporava, kao i zašto je važno da to učini upravo „profesionalna“ N1. Specijalni sud u Beogradu 1. marta 2016. godine odbio je kao neosnovan zahtev odbrane Miroslava Miškovića za vraćanje jemstva od 12 miliona evra.[4]

Još jedan od tragova uticaja advokata tajkuna na ovaj medij tiče se članka pod naslovom „Odbrana Miroslava Miškovića osporava nalaze veštaka“, od 8. aprila 2016. godine, koji je prikazan kao specijalna vest, iako po prirodi stvari ne predstavlja ništa neočekivano, niti se u tom smislu može rangirati kao informacija s elementima izuzetnosti. Zašto je to urađeno na ovaj način ostaje do kraja nerazjašnjeno, posebno kada se ima u vidu da se prilog bazira na svega nekoliko rečenica Miškovićevog  advokata Zdenka Tomanovića, koji novinarima daje izjavu ispred Specijalnog suda, a ne na reporterskim beleškama iz same sudnice. Deo razloga zbog čega je ovaj članak morao biti prikazan kao bitan krije se, zasigurno, i u najavi intervjua za isto veče s bivšim sudijom Specijalnog suda Vladimirom Vučinićem, koji je vodio proces protiv Miškovića dok mu 5. decembra 2013. nije vratio putne isprave i odobrio put za London, a potom mu 28. oktobra 2014. godine, u toku štrajka advokata, potpuno omogućio da putuje kuda hoće. S Vučinićem je tri nedelje ranije, 14. marta, razgovor obavila i redakcija KRIK-a, pa se tako preko „vesti“ sa suđenja reklamira i intervju sa sudijom, koji je u međuvremenu prešao u advokaturu i ekspresno postao branilac šestorice žandarma optuženih za prekoračenje ovlašćenja prebijanjem Andreja Vučića i Predraga Malog tokom Parade ponosa 2014. godine.

Emisiju koja počinje u 21 čas vodi Nikola Radišić, jedan od protagonista afere „Duga“ iz 2015. godine, koji se tokom čitavog trajanja intervjua, sugestivnim pitanjima i submisivnim stilom ponašanja upinje da iz Vučinića izvuče potvrdu da je njegov slučaj dokaz pritiska koji vlast vrši na sudstvo, što ovaj odbija decidno da potvrdi. Jedini interesantan detalj iz povezanog priloga s Tomanovićem jeste njegova najava da će odbrana, s ciljem osporavanja dela optužnice kojim se Mišković tereti za utaju poreza, za stručnog svedoka pozvati profesora Pravnog fakulteta i bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu Dejana Popovića – dakle, još jedno lice koje je učestvovalo u kreiranju afere „Plagijati“, čija je glavna meta tada tek izabrani ministar policije Nebojša Stefanović. Bespogovorna spremnost Popovića, koji se od 2008. do 2013. godine, u vreme vlasti Demokratske stranke, nalazi na mestu ambasadora Srbije u Velikoj Britaniji, gde je na vezi sa studentima koji su došli iz Srbije, a posebno s nekadašnjom studentkinjom-prorektorkom Miljanom Radivojević – da pred sudom svedoči u korist Miškovića, otvara pitanje bliskih veza između ova dva lica i predstavlja novu indiciju o već ranije iskazanim sumnjama o poreklu pokroviteljstva afere „Plagijati“.

     Sledeće > 
  < Prethodno
<< Nazad na sadržaj