Marizin Fado Tradicional

Ljubitelji fado muzike u petak uveče, 11. februara, uživali su uz najaktuelniju portugalsku pevačicu i interpretatorku ovog žanra, Marizu, koja je, već po običaju, nastupila u prepunoj dvorani Sava centra, u okviru glavnog programa Guitar Art festivala.

Mariza je promovisala svoj poslednji album Fado Tradicional i za tu priliku pripremila specijalnu koreografiju na sceni: suptilnu draperiju i rasvetu, kafanske stolove koji su trebali da dočaraju atmosferu portugalskih taverni u kojima se peva fado. U pratnji trojice akustičnih muzičara (Angelo Braz Freire – portugalska gitara, Diogo Manuel dos Reis Clemente, pisac mnogih Marizinih pesama i producent poslednjeg albuma – gitara, Jose Marino – bas gitara) izvela je dvadesetak numera. Bio je to Marizin peti nastup u Srbiji, ovoga puta, bez ritam sekcije.

U gracioznoj crnoj haljini, Mariza je svoj nastup otpočela starom Loucura sa svog prvog albuma, da bi nakon izraza zadovoljstva što je tu, nastavila izvodeći nove pesme, kao što su Fado Vianinha, As Meninas Dos Meus Olhos, Desalma, Na Rua Do Silencio, Rosa Da Madragoa, Mais Uma Lua, Dona Rosa, i naravno, svoj aktuelan singl, Promete, Jura. Publika ih je odlično prihvatala, dok je Portugalka čas prilazila svojim muzičarima, čas sedela za nekim od stolova i pevala nadomak oduševljenih gostiju.

Mariza se između pesama publici obraćala uglavnom na engleskom, ali je u nekim momentima progovarala i na portugalskom, svesna da se obraća ubedljivoj manjini, i da je ostali ništa ne razumeju. Prilikom nekih drugih numera, tražila je nešto drugo zauzvrat – pokušala je da ubedi publiku da je u redu da peva sa njom, čak i ako ljudi ne razumeju ono što pevaju. U tom ambijentu, i sasvim solidno, prošla je poznata Rosa Branca sa jednog od njenih najatraktivnijih albuma Terra. Od starijih stvari izvedene su još i Meu Fado Meu, Barco Negro, Cavaleiro Monge, Alfama, dok je emotivna Primavera sa albuma Fado Curvo dobila najviše ovacija. Ovu zadnju redovno prati izuzetna lična predanost pevačice pred kojom malo ko ostaje ravnodušan. Negde u sredini nastupa, Mariza se na oko pet minuta povukla sa scene, da bi akustični trio pokazao svoju virtuoznost, u instrumentalu, na portugalskom - Guitarrada.

Pesma Boa Noite Solidao odredila je kraj oficijelnog dela, nakon čega se Mariza vratila na bis i potrudila da nakratko dočara kako stvari zaista izgledaju u jednoj taverni Lisabona. Nastupila je dramski, sedeći u mraku zavaljena u stolici, uz dvojicu gitarista koji su joj se pridružili u ovoga puta potpuno neozvučenom pevanju i sviranju.

Od samog starta, na koncertima poput ovog, uobičajeno je prisutna ta trunčica nelagodnosti oko pitanja: koliko se zaista propušta u muzici kao što je fado, ako se ne razume portugalski jezik? Vrlo često se moglo čuti da Mariza u svojim intervjuima insistira na tome. No, gostujući svuda po svetu, tu opštu nelagodnost rešila je da prihvati i preinači, da pusti da fado-izraz sam po sebi, u tom jeziku koji se i mimo razumevanja uvek nekako stapa u značenje i raspoloženje, omogući slušaocima slobodu da svako na sebi svojstven način uživa u onome što mu pesma otkriva.

Ona sama o tome govori pri kraju koncerta: „Dugo sam bila ubeđena da samo Portugalci mogu da razumeju muziku kakva je fado. Mislila sam da su samo oni ljudi mog života, ali sam se prevarila. Divno je videti one koji uživaju uz muziku i koji, čak i kada ne razumeju ni jednu jedinu reč portugalskog, pevaju fado na neverovatan način.“ „Shvatila sam da ste upravo svi vi postali ljudi mog života“, rekla je Portugalka kao uvod za istoimenu numeru, kojom je završila koncert, spuštajući se među publiku i, u to ime, pozdravila svakoga do koga je njena ruka mogla da dođe.

(e-novine, 12.02.2011.)